Izaberite stranicu

Ako ste jedan od preko 50 miliona ljudi koji imaju alergiju, već dobro poznajete simptome: curenje iz nosa, kijanje, svrab u nosu, očima, crvene oči sa vodenastim sekretom. Ovi alergijski simptomi umanjuju kvalitet života i ometaju Vas u obavljanju svakodnevnih aktivnosti. Evo akcionog plana koji će omogućiti sprečavanje razvoja simptoma alergije, a ako su simptomi već prisutni dovešće do smanjenja njihovog intenziteta.

Ukoliko imate sezonske alergije možete smanjiti reakciju organizma tako što ćete regulisati prejak imuni odgovor na alergen, pre sezone alergije. Ako je vaša alergija prisutna tokom cele godine, možete smanjiti njen intenzitet i regulisati simptome.

Alergijske reakcije nastaju kao preosetljivost organizma na strane molekule, koje naš organizam prepoznaje kao napadače i pokreće imuni sistem da nas odbrani. Ako dođe do greške i imuni sistem prejako odreaguje nastaju simptomi alergije (curenje nosa, kijanje, svrab, ekcem, alergijski kašalj).

Korak 1. Identifikujte izazivače alergije

Treba da poznajete svoje izazivače alergije, da biste mogli da ih se klonite. Obično je alergo test dovoljan da identifikuje uzroke alergije, a ponekad ćete i sami zaključiti šta je izazvalo alergijsku reakciju (hrana, hemikalija, prašina, životinja).


Korak 2. Izbegavajte kontakt sa poznatim alergenom

Možda će ovo biti teško, ali ako sprečite da organizam dođe u kontakt sa poznatim alergenom izostaće i alergijska reakcija. Ovo je teško sprovesti kod alergija na polen, sunce, ambroziju, prašinu i druge alergene koji su opšte prisutni. Ukoliko znate da ste alergični na mačju dlaku ili jagode, mnogo ćete lakše sprečiti da dođete u kontakt sa alergenom.

Kad nastane alergija potrebno je sprečiti kontakt organizma sa alergenom, ali je kasnije po prestanku simptoma poželjno izlagati organizam malim dozama alergena, da bi se postepeno stvorila tolerancija ka njemu.



Ako ste alergični na polen smanjite svoje aktivnosti u periodu kada je najveća koncentracija ovih alergena u vazduhu. Pratite izveštaje u medijima o koncentraciji polena, a trudite se da budete što manje napolju od 5-10 sati ujutro, kada se oslobađa najveća količina polena.

Na sajtu nspolen.com možete pratiti koncentraciju polena u pojedinim gradovima Srbije i okruženju i voditi svoj lični polen-dnevnik.

Ukoliko ste alergični na prašinu preporučuje se nošenje maske na ustima i nosu kada ste u kontaktu sa prašinom (čišćenje, spremanje), stavljanje posebnih navlaka na nameštaj i posteljinu na kojoj spavate i što češće pranje i menjanje posteljine. U nekim ekstramnim slučajevima primenjuje se čak i izbacivanje tepiha i drugih prostirki, koje zadržavaju prašinu, iz stana.

Korak 3. Sprečite nastanak simptoma alergije

Kad se razviju alergijski simptomi uobičajeno se koriste lekovi: sistemski - antihistaminici (Pressing, Flonidan, Aerius, Loratadin, Claritine), kortikosteroidi; lokalno - sprejevi ili kapi za nos, koji regulišu vodeni sekret (Olynth, Nafazol, Adrianol), sprejevi za nos za smirenje upalnih procesa (Nasonex, Beconase, Flixonase), kapi za oči protiv alergije (Vividrin, Natrijum kromoglikat, Emadine).

Kod preosetljivosti organizma na pojedine alergene dolazi do razvoja alergijske reakcije. Koren astragalusa ima svojstva da smanjuje produkciju IgE (imunoglobulina E), koji je neophodan za razvoj alergijske reakcije. Na taj način smanjuje simptome alergije ili oni potpuno nestaju. Astragalus daje najbolje rezultate kada se koristi preventivno pre sezone alergije, da smanji jačinu reakcije preosetljivosti. Kada simptomi alergije već nastanu, takođe može da se primenjuje, ali je potrebno uzimati veće doze da bi se postigao efekat.

Postoji i imunoterapija, koja podrazumeva injekcionu primenu malih doza alergena, pri čemu se doze postepeno povećavaju tokom nekoliko meseci (ili godina), dok se ne postigne desenzitizacija (imuni sistem ne reaguje na alergen). Ako se ovakva imunoterapija sprovede do kraja, organizam potpuno postaje imun na alergen i prestaje da preterano reaguje na njega, tj. nestaju alergijski simptomi.