Izaberite stranicu

Šta je cink?

Cink je mineral koji se u organizmu nalazi u količini od svega 2-3g, ali je neophodan za normalno funkcionisanje organizma. Neophodan je za rast i razvoj, za funkcionisanje imunog sistema, pomaže u bržem zarastanju rana, smanjuje rezistenciju na insulin, sprečava uvećanje prostate, utiče na stvaranje spermatozoida, koristi se u tretmanu impotencije i steriliteta, utiče na stvaranje testosterona, vraća mentalnu svežinu, za otklanjanje belih pega na noktima, kod akni, kod gubitka osećaja ukusa. Cink se koristi u prevenciji prehlada i gripa ili kod hroničnih infekcija, jer podstiče imuni sistem i ima antioksidativnu ulogu. Cink ili seme bundeve koje je bogato cinkom često ulaze u sastav preparata za uvećanu prostatu. Takođe je bitan za rast i razvoj novorođenčadi.

U kojim namirnicama se nalazi cink?

Prirodni izvori cinka su: crveno meso (svinjetina, govedina), zrna žitarica (neglazirana), pšenične klice, spanać, boranija, grašak, jaja, mleko, ostrige, vino, seme bundeve, pivski kvasac. Smatra se da se cink iz hrane usvoji samo oko 10%, pa je potrebno unositi veće količine od preporučenih.

semebundeve

Koje su preporučene dnevne doze?

Preoporučene doze cinka su:

Deca

  • Odojčad do 12 meseci: 2-3mg
  • Deca od 1 – 3 godine: 3mg
  • Deca od  4 – 8 godina: 5mg
  • Deca od  9 – 13 godina: 8mg
  • Dečaci 14 – 18 godina: 11mg
  • Devojčice 14 – 18 godina: 9mg

Odrasli

  • Muškarci: 11mg
  • Žene: 8mg
  • Trudnice: 11mg
  • Dojilje: 12mg

U terapiji se nekada koriste i veće doze cinka, 30-60mg,ako postoji deficit cinka. Treba imati na umu da organizam usvoji i iskoristi samo deo od unete doze cinka.

Kome su potrebne povećane količine cinka?

U nedostatku cinka može doći do: zakasnelog razvoja, smanjenog apetita, gubitka čula ukusa i mirisa, mentalne letargije, sporog zarastanja rana, sklonosti infekcijama, opadanju kose, smanjenju broja spermatozoida, smanjenju seksualnog nagona. Osobe koje ne konzumiraju proizvode životinjskog porekla, cink unose putem semena bundeve, nepoliranog zrna žitarica, graška, boranije.

Da li se može uneti previše cinka?

Toksične doze cinka su 150-500mg dnevno, pri čemu može doći do poremećaja nervnog sistema.

Sa kojim lekovima istovremeno ne treba uzimati cink?

Cink se vezuje za tetracikline, hinolone, levotiroksin, te smanjuje njihovu apsorpciju, zato se preporučuje uzimati ove lekove 2 sata pre obroka. Tiazidni diuretici mogu povećati izlučivanje cinka urinom. Amilorid (diuretik koji štedi kalijum) smanjuje izlučivanje cinka urinom, dok spironolakton i triamteren ne pokazuju takav efekat. Kontraindikovana je upotreba cinka sa imunosupresivima i kortikosteroidima. Vitamin A pospešuje usvajanje cinka.

 

Liposomalni natrijum askorbat 250 ml

šifra proizvoda 00381
1.600,00 RSD
Na lageru
1
Detalji o proizvodu

Vitamin C (bilo kao Askorbinska kiselina ili Natrijum askorbat) spada u najpoznatije vitamine. Većina životinja (osim primata) sama stvara u telu Vitamin C, dok čovek to ne može i zato mora da ga uzima oralno, u obliku Natrijum askorbata bilo u prahu ili u liposomalnom obliku. U prahu je lako topiv u vodi, a netopiv u mastima. Hranjive materije topive u vodi, poput vitamina C, teško prolaze kroz barijeru koja prekriva ćelijske opne, a koje se sastoje od jednake dvoslojne baze (belančevine i lipidi) kao i liposomi. Ova barijera kontroliše šta ulazi u ćelije, te šta izlazi iz njih. Budući da je liposomalni Vitamin C napravljen na istoj bazi kakvu imaju ćelijske opne, on prolazi kroz ćelijske zidove mnogo delotvornije od Vitamina C koji nije obložen liposomima. Stoga, liposomalni Vitamin C ima jednaku ili veću delotvornost od intravenoznog unosa. Kombinacija Vitamina C i esencijalnih fosfolipida radikalno poboljšava ćelijsku biološku raspoloživost. Jednostavno, manje od 20% intravenoznog Vitamina C dolazi u ćelije, no liposferni spoj na česticama Vitamina C omogućava da 95% liposomalnog Vitamina C dođe u ćelije.

Zato je Liposomalni Vitamin C delotvorniji od ostalih oblika uzimanja ovog vitamina.

Poznata je uloga Vitamina C kao antihistaminika, odnosno, da smanjuje upalna stanja povezana s prehladom, groznicom, alergijama i gripom a uz to izuzetno pojačava delovanje belih krvnih zrnaca u obrani organizma. Apsolutno podiže imunitet. Manje je poznata izuzetno važna uloga Vitamina C u proizvodnji kolagena, glavnog granidbenog materijala kože, ligamenata, kostiju, diskova u kičmi, tetiva… Visoke doze su se pokazale kao glavni faktor u procesu zarastanja rana, bilo od opekotna, posekotina, hirurških intervencija, uganuća ‐ istegnuća i lomljenja kostiju. Takođe je izuzetno važan za zdravlje očiju, i mnogi stručnjaci veruju da čak i malih 1.000 mg Vitamina C dnevno, u obliku liposomata može da zaustavi kataraktu.
Niski nivoi Vitamina C mogu biti povezani sa većim rizikom za dobijanje raka, kardiovaskularnih bolesti i makularne degeneracije očiju kod starijih osoba. Istraživanja lekara nutricionista, doktora Ernesta Krebsa, doktora Dina Burka (SAD), i drugih, dovela su do zaključka da:

“ U telu ništa ne može da se izleči bez dovoljno vitamina C “

Bez C vitamina nema izgradnje ni jedne ćelije, nema popravljanja krvnih sudova nema izlečenja, nema preventive i ako ga ne uzimamo dovoljno preko hrane (sirovo voće i povrće) moramo ga uzimati kao dodatak ishrani.

Nakon redovnog konzumiranja 6 – 10 g askorbata dnevno, u razdoblju od godinu dana, dolazi do potpune obnove strukture cielog organizma preko obnove kolagena. Dolazi do obnove arterija, blokira se razvoj ateroskleroze, pomaže u sprečavanju srčanih udara a pomaže da se spreči i moždani udar. Osim toga, natrijum askorbat ima vodeću ulogu u otklanjanju hroničnih i akutnih infekcija.

Ono što je manje poznato ili uopšte nije poznato je, da tzv. Askorbinska kiselina (Vitamin C) iz prirodnih izvora – voća i povrća nema gotovo ništa zajedničko sa Askorbinskom kiselinom (Vitaminom C) iz apoteke jer, taj tzv. Vitamin C iz apoteke ima Ph oko 3, što je izuzetno kiselo (ne samo po ukusu) i pravi puno štete u organizmu.

Vitamin C pomaže u zaštiti svih arterijskih zidova. Pod najvećim stresom su koronarne arterije, krvni sudovi koji opskrbljuju srčani mišić. Vitamin C pomaže u smanjenju infekcija i drugih oblika oksidativnog stresa a takođe, sprečava oksidaciju holesterola u krvi. Sprečava Anginu pektoris u začetku. Poboljšava i funkciju pluća i ukupnu oksidaciju. Astmatičari imaju tendenciju povećane potrebe za Vitaminom C i doze od 2.000 mg dnevno Liposomala, umanjuju telesnu proizvodnju histamina i upala povezanih s plućima, jer pretvara folnu kiselinu u njen aktivni oblik. Takođe, poboljšava stabilnost šećera u krvi, što je posebno važno za osobe sa srčanim problemima i dijabetesom.

Potrebe za Vitaminom C kod atletičara i teškoatletičara – ljudi koji vežbaju su daleko veće nego kod ostalih jer Vitamin C kontroliše količinu kortizola, blokira ga i time sprečava katabolizam ‐ (razlaganje mišića ) i stresno stanje koje izaziva kortizol.

Pakovanje: 250 ml

Upotreba: 4 g dnevno

Proizvođač: Diet Food doo, Beograd

Sačuvaj ovaj proizvod za kasnije