Izaberite stranicu

Mnogi ljudi koriste dodatke ishrani, svejedno da li su im oni zaista potrebni ili ne. Najčešće korišćeni su:

1.Multivitamini

Svakodnevmo uzimanje multivitmaina se smatra jednom vrstom nutritivnog “osiguranja” koje nadomešta rupe u ishrani. Generalno, to ne predstavlja opasnost po zdravlje, jer su količine vitamina ograničene na preporučeni dnevni unos, dakle može da ima samo korisna dejstva na organizam. Ljudi uzimaju multivitamine jednom dnevno ili samo danima kada smatraju da se nisu zdravo hranili. Svakako zdravije od multivitamina je koristiti preporučenih pet porcija voća i povrća dnevno.

2.Zamene za obrok

Zamene za obrok u prašku ili tečnosti obično ne smatramo dodacima ishrani, ali pošto služe dopuni ishrane i oni se ubrajaju u ovu kategoriju. Za ljude koji ne mogu da uzimaju pravu hranu zbog bolesti, ovi proizvodi su dobra alternativa. Zamene za obrok se često koriste u cilju kontrole telesne težine, eksperti kažu da to može biti korisno ako uključuje i fizičku aktivnost i obezbeđuje potrebne hranljive materije za normalno funkcionisanje organizma.

3.Sportski dodaci ishrani

To je široka kategorija koja uključuje suplemente za poboljšanje sportskih performansi i za kontrolu telesne težine. Uključuje pilule, praškove, formule i pića formulisana da poboljšaju performanse sportista. Najpoznatiji su kreatin, amino kiseline, proteinske formule, sagorevači masti. Ovi preparati daju efekat ako se uzimaju tokom dužeg vremena, ne može se očekivati povećanje mišićne mase posle nedelju dana uzimanja proteina.

4. Kalcijum

Kalcijum je jedan od minerala koji najčešće nedostaju u ishrani. Mada, nutricionisti kažu da bi uvek trebalo pre izabrati kalcijum iz hrane nego iz suplemenata (mlečni proizvodi, zeleno lisnato povrće, soja, riba). Ako se ipak odlučite za upotrebu suplemenata, potražite kalcijum u formi laktata, citrata, glukonata… tj. onih oblika koji se bolje usvajaju u organizam.

5. B vitamini

Vitamini B grupe uključuju tiamin, riboflavin, pantotensku kiselinu, vitamin B6 i vitmain B12, koji su uglavnom zastupljeni u ishrani u dovoljnoj meri. Mitovi o vitaminima B grupe su ostali do današnjih dana, a njihov deficit u ishrani se realno vrlo retko sreće. Deficit vitamina B12 može nastati kod nekih oboljenja, kod oštećenja creva (ovo je veliki molekul čije usvajanje u crevima je složen proces) ili kod starih ljudi usled oštećenja creva. Kod upotrebe nekih lekova može doći do smanjenja nivoa vitamina B6 (piridoksin, piridoksal, piridoksamin) u organizmu, pa se tad savetuje suplementacija.

6. Vitamin C

Vitamin C se često uzima da bi se sprečile prehlade, mada za ovakvu upotrebu nema dovoljno dokaza. Obično se uzimaju doze do 1000 mg dnevno, a dnevne potrebe organizma su svega 60 mg, mada se one povećavaju kod stanja prehlade i gripa.Vitamina C ima u hrani u izobilju: narandže, paprike, breskve, brokoli, jagode, paradajz…

7. Glukozamin i hondroitin

Glukozamin i hondroitin se često uzimaju kod bola u zglobovima, oštećenja hrskavica, hroničnih upalnih oboljenja zglobova, povreda. Posle upotrebe suplemenata za zanavljanje hrskavice tokom nekoliko nedelja ili meseci dolazi do poboljšanja stanja kod umerenih oštećenja u zglobnim strukturama.

8. Ginko

Ekstrakt lista ginka se koristi kod zaboravnosti, demencije, za poboljšanje mentalnih sposobnosti, kod slabe cirkulacije, zujanja u ušima… Utiče na regulaciju moždane mikrocirkulacije i sprečava zgrušavanje krvi, a postao je jedan od omiljenih suplemenata posebno među studentima (za učenje) i starijom populacijom (za poboljšanej pamćenja).

9.Vitamin D

Adekvatan unos vitamina D je neophodan da obezbedi usvajanje kalcijuma i omogući izgradnju jakih kostiju. Vitamin D se stvara u koži pod dejstvom sunčevog zračenja, pa generalno samo osobe koje se ne izlažu dovoljno sunčevoj svetlosti mogu razviti nedostatak vitamina D. Posebno je važno da odojčad i deca dobiju dovoljne količine vitamina D, pa se često daju preventivno kapi vitamina D ili AD kapi. Vitamin D je rastvorljiv u mastima, a može se naći u ribljem ulju, masnoj ribi (tuna, losos), mleku, jajima.

10. Riblja ulja

Omega 3 masne kiseline su postale jedan od najprodavanijih dodataka ishrani, a njihov najbolji izvor su ulja iz masne morske ribe. Omega 3 masne kiseline štite srce i krvne sudove od oboljenja, smanjuju nivo lošeg holesterola, a povećavaju dobar holesterol. Ako ne konzumirate masnu morsku ribu (tuna, losos, sardina) bar 3 puta nedeljno, uzimanje suplemenata omega 3 masnih kiselina može biti dobra alternativa. Povedite računa da suplementi koji sadrže riblje ulje, moraju biti testirani na prisustvo žive i drugih teških metala kojima su kontaminirana mora i okeani. Ovo je posebno važno u preparatima namenjenim deci i trudnicama, kojima neki nutricionisti više ne preporučuju konzumiranje ribe zbog mogućnosti povećanog sadržaja žive.

Saveti za odabir dijetetskih suplemenata

Stručnjaci se slažu da postoje neka pravila u odabiru dijetetskih suplemenata. Prvo, potražite proverene proizvođače koji su prisutni na tržištu neko vreme, da biste bili sigurni da je ono što piše na etiketi zaista u kutijici.

Ako na etiketama obećavaju nemoguće stvari, kao što su: gubitak 3-5 kg za nedelju dana, izlečenje dugogodišnjih oboljenja zglobova… verovatno to nemožete shvatiti kao rezultate ispitivanja, već kao propagandu.

Ako želite da proverite efikasnost nekog preparata, potražite na internetu informacije. Ukoliko ne nađete na srpskom, postoji puno studija na engleskom. Jedan od najboljih sajtova koji daje preglede naučnih istraživanja je Pubmed.

Opasnost od megadoza

Neki potrošači preteraju sa dnevnim unosom multivitamina i uzimaju megadoze, na ovaj način lako se može prekoračiti preporučeni dnevni unos vitamina i stvoriti mogućnost za nastanak hipervitaminoze. Naročito treba biti oprezan sa vitaminima koji su rastvorljivi u mastima, A, D, E i K, koji se mogu nagomilati u organizmu.