Izaberite stranicu

Mnogi ljudi kada dođu u apoteku i vide da na nekom proizvodu piše „dijetetski proizvod“ misle da je to proizvod za mršavljenje ili proizvod koji je pogodan da se koristi kod dijeta (bez šećera, sa malo kalorija…). Verovatno to dijetetski, prvo asocira na dijetu , pa se često pogrešno misli da su dijetetski proizvodi sredstva koja omogućavaju mršavljenje ili bar ne dodaju kalorije u ishranu. Zapravo dijetetski potiče od reči dijetetika , a to je nauka o ishrani. A ishrana nije bitna samo kada je mršavljenje u pitanju. Suština ishrane je snabdevanje organizma dovoljnom količinom energije i svih materije koje su potrebne za pravilno funkcionisanje organizma i dobro zdravlje.

U pravnom smislu dijetetski proizvodi su nekada bili klasifikovani kao pomoćna lekovita sredstva, a danas ih nazivaju dijetetski proizvodi ili dijetetski suplementi. Dakle, to su svi oni proizvodi koji nisu registrovani kao lek, te se vode pod ovom kategorijom. Uglavnom su to vitaminski ( vitamin D ; vitamin C , vitamin E …) ili mineralni preparati ( kalcijum , magnezijum , gvožđe …), biljni ekstrakti i pripravci ( ginko , ehinacea , neven …), životinjski proizvodi ( riblje ulje , ajkulina hrskavica …), pčelinji proizvodi (med, propolis, polen…) itd.

Po definiciji: “Dijetetski suplementi ili dodaci ishrani su proizvodi koji mogu da pomognu, pojačaju ili asistiraju prirodnoj funkciji u organizmu.”Prema DSHEA (Dietary Supplement Health and Education Act) dijetetski suplementi se definišu kao: „proizvodi (sem duvana) koji su namenjeni suplementiranju hrane koja se konzumira i koji sadrže jednu ili više određenih komponenata: vitamine, minerale, biljne komponente, aminokiseline, dijetarne supstance koje povoljno utiču na unos hrane, koncentrate, metabolite, konstituente, ekstrakte ili kombinaciju ovih komponenti.“ Dijetetski suplementi spadaju u kategoriju hrane, dakle nisu lekovi, na njima ne mogu biti izjave koje kažu da dodatak ishrani služi u svrhu postavljanja dijagnoze, lečenja, prevencije bilo koje bolesti ili stanja. Dodaci ishrani se proizvode u dozno zavisnim oblicima (kapsule, tablete, sirupi, kapi…).

U suštini još na početku razvoja farmceutske industrije, trebalo je stvoriti prostora na tržištu za sintetske lekove kao jedine prave, jer je profit mogao da se zarađuje samo na onome što može da se patentira. A kako patentirati npr. žalfiju? (Inače, žalfija je na latinskom Salvia officinalis , u slobodnom prevodu Spasiteljka lekovita . )

Pošto su biljke svima dostupne nisu više mogle biti zvanična metoda lečenja, nije se ulagalo u istraživanja biljaka (jer se na tome ne može zaraditi…). U kapitalizmu uvek pobeđuje ona opcija koja omogućava najveći obrt sredstava (tržišnu kapitalizaciju) i najveću zaradu. Biljke nisu bile dovoljno ekskluzivne da se na njima najviše zaradi, jer su dostupne (svako može da gaji neven u bašti ili da ubere koprivu na polju), pa su se kapitalisti opredelili da ulažu u sintetske lekove, koje lepo mogu da patentiraju. Da bi sintetski lekovi imali apsolutnu prednost, trebalo je takođe školovati lekare, koji ne poznaju lekovito bilje. Ako bi vaš lekar na fakultetu učio šta je to žalfija ili kantarion , mogao bi ponekad da vam preporuči da uzmete biljni lek, pa bi sintetski lekovi samim tim imali konkurenciju.


Kasnije, 80-tih godina sa jačanjem filozofije o kvalitetu života, trendu večite mladosti i lepote, kapitalisti su shvatili da postoji mogućnost da se tržištu ponude biljni i drugi prirodni preparati, koji će imati funkciju poboljšanja kvaliteta života, ali neće biti zvanično registrovani kao lekovi.

Dakle, pošto biljni preparati, vitaminsko-mineralni proizvodi, pčelinji proizvodi... nisu mogli biti registrovani kao lek, bilo je logično da potpadnu pod neku grupu namirnica, tj. stvorena je grupa “dodataka ishrani” ili “dijetetskih proizvoda”. Ovaj izraz nije najpreciznije definisao o čemu je reč, ali je bio rešenje, da se stvori nova kategorija proizvoda koji su u slobodnoj prodaji, (ne idu na recept) i koriste se u samomedikaciji (ali zvanično na njima ne sme da piše da leče bilo šta, jer samo lekovi leče).

Dijetetski proizvodi nisu namenjeni za dijete, niti za mršavljenje, već je to neprecizno formulisan izraz za sve ono što može da se kupi u slobodnoj prodaji, a ne sme da se na etiketi napiše da leči bilo šta, jer nije registrovano kao lek.