Izaberite stranicu

Za šta se upotrebljava folna kiselina?

Folna kiselina je važna za normalno funkcionisanje mozga, za mentalno i emocionalno zdravlje. Sprečava razdražljivost, umor, depresiju, dekoncentraciju, nesanicu. Učestvuje u stvaranju DNK i RNK, genetskog materijala organizma, a posebno je važna kada tkiva i organi brzo rastu (trudnoća, detinjstvo). Folna kiselina i vitamin B12 učestvuju u stvaranju crvenih krvnih zrnaca, koje prenose kiseonik do svih delova tela. Folna kiselina je korisna kod nekih vrsta anemije (megaloblastna anemija usled nedostatka folne kiseline), a kod nekih vrsta anemije može prikriti nedostatak vitamina B12 i tako dovesti do oštećenja na nervnim ćelijama.

Folna kiselina, vitamin B6 i B12 utiču na nivo aminokiseline homocistein u krvi. Povećane vrednosti homocisteina su povezane sa srčanim oboljenjima, depresijom, Alchajmerovom bolešću. Nedostatak folne kiseline je u vezi i sa degenerativnim oštećenjima nerava i sa Parkinsonovom bolešću.

Trudnicama su potrebne povećane količine folne kiseline. Nizak nivo folne kiseline u trudnoći je povezan sa niskom telesnom težinom novorođenčadi i povećanim rizikom za oštećenje nervne cevi (spina bifida) i mozga. Nervna cev je formacija iz koje nastaju mozak i kičmena moždina.

Oštećenja ploda

Da bi se sprečio nedostatak folne kiseline, trudnicama se preporučuje da koriste folnu kiselinu tokom prvih 12 nedelja trudnoće. Međutim, najbolje bi bilo da organizam žene ima dovoljne količine folne kiseline i pre začeća, jer se vitalni organi stvaraju u prvim nedeljama trudnoće (i pre nego što žena zna da je trudna, kao i pre nego što dobije preporuku da koristi folnu kiselinu). Ženama koje žele da zatrudne u slučaju nepravilne ishrane, preporučuje se upotreba 400mcg folne kiseline dnevno. Multivitaminski preparati za trudnice i žene koje planiraju trudnoću obično sadrže 400mcg ove kiseline. Izgleda da može sprečiti i pobačaj, mada nije utvrđena jasna veza.

Srčana oboljenja

Folna kiselina može zaštititi srce i krvne sudove. Nađena je veza između povišenih vrednosti homocisteina i šansi za infarkt i šlog. Naime, ljudi koji imaju povećan nivo homocisteina u krvi imaju 1.7 puta veće šanse za oboljenja koronarnih arterija (koja dovode do infarkta miokarda) i 2.5 puta veće šanse za moždani udar u odnosu na ljude sa normalnim nivoom homocisteina. Ipak, još nije ustanovljeno da li homocistein izaziva srčana oboljenja ili nešto drugo utiče na povećanje homocisteina i na razvoj srčanih oboljenja. Za sada neki stručnjaci misle da smanjenjem homocisteina mogu da se smanje šanse za razvoj srčanih oboljenja, srčanog udara i šloga.

Depresija

Praksa je pokazala da su neki ljudi u depresiji takođe deficitarni folnom kiselinom, a što im više folne kiseline fali to je depresija jače izražena. Nizak nivo folne kiseline je povezan i sa slabim odgovorom na antidepresive.

Rak

Folna kiselina, prema nekim istraživanjima, može da zaštiti od raka debelog creva, raka dojki, grlića materice, pankreasa i želuca. Nije jasno ustanovljena veza i uloga folne kiseline u eventualnom antikancerogenom dejstvu. Ipak, pošto je folna kiselina neophodna za rast svake ćelije, prema nekim stručnjacima može doprineti rastu kancera, koji bi inače možda imuni sistem uništio. Mišljenja su podeljena, a dok se ne bude više znalo najbolje je da ljudi koji su imali neko kancerogeno oboljenje ne uzimaju na svoju ruku ovu kiselinu.

Nedostatak folne kiseline je doveden u vezu i sa osteoporozom. Ustanovljeno je da ljudi sa visokim nivoom homocisteina i niskim nivoom folne kiseline imaju povećane šanse za srčana oboljenja, staračku demenciju i osteoporozu, te lomove kostiju.

U kojim namirnicama se nalazi folna kiselina?

Bogati izvori folne kiseline su spanać, tamno zeleno lisnato povrće, pasulj, soja, džigerica, pivski kvasac, celo zrno žitarica, pšenične klice, mleko. Ako postoji nedostatak enzima za varenje, usvajanje folne kiseline se smanjuje do 50%. Folna kiselina se primenjuje posebno, u komleksu B vitamina ili u multivitaminskim preparatima.

spinach

Koje su preporučene dnevne doze?

Većina ljudi može da dobije potrebne količine folne kiseline iz ishrane. Jedino trudnice treba da povedu računa (poželjno i pre začeća) na dovoljan unos, a po potrebi može i lekar da savetuje dodatni unos folne kiseline.

Preporučeni dnevni unos folne kiseline:

  • Deca
    0-6 meseci: 65mcg
    7-12 meseci: 80mcg
    1-3 godine: 150mcg
    4-8 godina: 200mcg
    9-13 godina: 300mcg
    14-18 godina: 400mcg
  • Odrasli
    preko 19 godina: 400mcg
    Trudnice: 600mcg
    Dojilje: 500mcg

Doze koje se prepisuju u cilju prevencije srčanih oboljenja se kreću od 400-1200mcg. Ipak, visoke doze folne kiseline mogu maskirati nedostatak vitamina B12, pa ih ne treba uzimati na svoju ruku.

Folna kiselina se koristi kao lek (Folan, Folnak) – doza od 5mg (na preporuku lekara) i kao dodatak ishrani – doza od 400mcg (nalazi se u slobodnoj prodaji).

Kada može doći do nedostatka folne kiseline?

Blagi nedostatak folne kiseline je veoma čest u našoj populaciji. Deficit se javlja kod alkoholizma, iritabilnog crevnog sindroma, celijakije, kod upotrebe nekih lekova. U nedostatku folne kiseline može doći do zastoja u rastu i razvoju, upale desni, gubitka apetita, nedostatka daha, dijareje, iritiranosti, zaboravnosti, mentalne tuposti.

Kome su potrebne povećane količine folne kiseline?

Povećane količine folne kiseline potrebne su ženama koje planiraju trudnoću, trudnicama, deci u periodu rasta i razvoja.

Da li se može uneti previše folne kiseline?

Folna kiselina je rastvorljiva u vodi, te se izlučuje iz organizma putem urina. Ako se visoke doze folne kiseline uzimaju tokom dužeg perioda vremena može se zamaskirati nedostatak vitamina B12, što dalje vodi oštećenju nervnih ćelija.

Koja neželjena dejstva mogu da se jave pri upotrebi folne kiseline?

Veoma visoke doze folne kiseline mogu izazvati stomačne probleme, mučninu, nadutost, gasove, poremećaje sna, uznemirenost, kožne alergijske reakcije. Uzimanje folne kiseline može zamaskirati nedostatak vitamina B12, pri čemu može doći do trajnog oštećenja nervnog sistema.

Sa kojim lekovima istovremeno ne treba uzimati folnu kiselinu?

Folnu kiselinu, kao i sve druge B vitamine, ne treba uzimati istovremeno sa tetraciklinima (Dovicin, Doksiciklin, Amracin), jer im može smanjiti efikasnost. Zato je treba uzimati u različito vreme od tetraciklina.

Lekovi koji snižavaju nivo folne kiseline su: lekovi koji smanjuju kiselost želudačnog sadržaja (Ranisan, Nexium, Omeprol, Lanzul, Gelusil lac, Rupurut), antiepileptici, NSAIL (Brufen, Diklofen, Nimulid), sulfonamidi (Bactrim), sulfasalazin, triamteren. Ovi lekovi ako se uzimaju duži period mogu povećati potrebe za folnom kiselinom. Metotreksat i drugi antagonisti folne kiseline smanjuju količinu folne kiseline u organizmu. Ljudi koji koriste metotreksat u slučaju psorijaze i reumatoidnog artritisa mogu koristiti dodatno folnu kiselinu, dok kod kancerogenih oboljenja ne sme da se koristi dodatno ova kiselina, jer potencijalno može stimulisati rast raka.

Folna kiselina može da smanji koncentraciju nekih antiepileptičnih lekova u organizmu i time da poveća mogućnost nastanka epileptičnih napada. Istovremena primena folne kiseline i hloramfenikola kod ljudi koji već imaju deficit folne kiseline, može dovesti do neaktiviranja procesa stvaranja novih krvnih ćelija.

Floralip kapi 50 ml Mediflora

šifra proizvoda 00378
850,00 RSD
Na lageru
1
Detalji o proizvodu

FloraLip®, biljne kapi pomažu u terapiji i očuvanju zdravlja kod:

  • povišenog nivoa holesterola i triglicerida u krvi
  • štite jetru od toksina i infekcija
  • dugotrajnog uzimanja lekova
  • otežanog varenja, nadutosti, opstipacije
  • pomaže lakše izmokravanje
  • aterosklerotičnih promena na zidovima krvnih sudova

FloraLip biljne kapi za jetru i holesterol pomažu razgradnju holesterola u žučne kiseline i eliminaciju viška holesterola iz organizma putem sistema za varenje. Ova dva procesa dovode do smanjenja nivoa „lošeg“ i povećanja nivoa „dobrog“ holesterola u krvi.

Ekstrakt artičoke, sikavice i ruse trave poboljšava protok žuči i tako deluje blagotvorno kod svih tegoba koje se javljaju kao posledica lošeg protoka žuči: osećaj nadutosti, mučnina, gorušica, otežano varenje i opstipacija. Usled svog snažnog antioksidativnog dejstva, artičoka i sikavica štite jetru od toksina i infekcija i stimuliše regeneraciju ćelija jetre. Grčko seme deluje povoljno na regulisanje metaboličkih poremećaja

Povišen nivo holesterola (hiperholesterolemija) u cirkulaciji i njegove posledice kao što je nastanak i razvoj aterosklerotičnih promena na zidovima krvnih sudova jedan je od najvažnijih faktora rizika od obolevanja i mortaliteta kod osoba srednjeg i starijeg životnog doba. Povećan rizik od nastanka koronarne bolesti srazmeran je povišenom nivou LDL (“loš”), a smanjuje se sa povećanjem koncentracije HDL (»dobar«) holesterola.

Prva mera za regulisanje povišene koncentracije holesterola je pridržavanje režima ishrane sa smanjenom količinom masti i holesterola. Međutim, promene u načinu ishrane često nisu dovoljne za snižavanje povišenog nivoa holesterola. U tom slučaju, dijetetski suplementi kao dodatak redovnoj ishrani mogu da pomognu u snižavanju koncentracije holesterola u krvi.FloraLip® biljne kapi sadrže mešavinu biljnih tinktura koje mogu da doprinesu snižavanju nivoa holesterola i sprečavanju slepljivanja krvnih pločica (trombocita). mogu da dovedu do značajnog sniženja vrednosti faktora rizika holesterol/ HDLholesterol i indeksa ateroskleroze LDL/HDL holesterol.

Šta je ateroskleroza i uzorci nastanka?

Naziv ateroskleroza potiče od grčke reči athero – kašasto, i reči skleroze- tvrdo. Ateroskleroza je patološki proces u kojem dolazi do nakupljanja masnih supstanci, holesterola, delova mrtvih ćelija i kalcijuma u unutrašnji zid arterije. Obično pogađa velike i srednje velike arterije. Tek posle 65. godine, nakupljanje stranih materija i stvaranje plakova predstavlja normalan proces starenja.

Ateroskleroza pre tih godina izaziva ubrzano starenje krvnih sudova i bolest je koja skraćuje život. Aterični plakovi mogu da narastu dovoljno da značajno smanjuju protok krvi kroz arterije. Glavne komplikacije nastaju kada je zid arterije toliko istanjen da može da dođe do pucanja. Usled ovog procesa, dolazi do izliva i mogućnosti stvaranja ugrušaka krvi koji može da zaustavi protok krvi u vidu tromboze ili embolije, ako ode na neko drugo mesto u telu. Ateroskleroza je tihi ubica, napreduje sporo i sigurno a simptome daje tek u odmakloj fazi bolesti.

Simptomi

Ateroskleroza obično ne uzrokuje simptome sve do trenutka kada dođe do značajnog začepljenja arterije. Tada se pojavljuju prvi simptomi slični angini pectoris ili infarktu, i tada mnogi ljudi saznaju da imaju ovaj problem. Anginozni bol u grudima, osećaj nelagodnosti i pritiska, jedan je od znakova da srčani mišić ne dobija dovoljno kiseonika i samim tim da postoji neko zakrčenje. Osećaj može da se širi u predelu ramena, ruke i vrata. Emocionalni stres može izazvati anginozni bol. Kada se aterosklerotični plak nalazi u karotidnim arterijama (arterije vrata, koje obezbeđuju mozak kiseonikom) i izazove njihovo suženje, javljaju se simptomi moždanog udara. Ovi simptomi uključuju naglu utrnulost, slabost i vrtoglavicu. Aterosklerotično suženje arterija donjih ekstremiteta može dovesti do ukočenosti, bola, a ponekad i opasne infekcije.

Upotreba: 30 kapi 3-4 puta dnevno pola sata pre jela.

Sačuvaj ovaj proizvod za kasnije