Izaberite stranicu

Za šta se upotrebljava folna kiselina?

Folna kiselina je važna za normalno funkcionisanje mozga, za mentalno i emocionalno zdravlje. Sprečava razdražljivost, umor, depresiju, dekoncentraciju, nesanicu. Učestvuje u stvaranju DNK i RNK, genetskog materijala organizma, a posebno je važna kada tkiva i organi brzo rastu (trudnoća, detinjstvo). Folna kiselina i vitamin B12 učestvuju u stvaranju crvenih krvnih zrnaca, koje prenose kiseonik do svih delova tela. Folna kiselina je korisna kod nekih vrsta anemije (megaloblastna anemija usled nedostatka folne kiseline), a kod nekih vrsta anemije može prikriti nedostatak vitamina B12 i tako dovesti do oštećenja na nervnim ćelijama.

Folna kiselina, vitamin B6 i B12 utiču na nivo aminokiseline homocistein u krvi. Povećane vrednosti homocisteina su povezane sa srčanim oboljenjima, depresijom, Alchajmerovom bolešću. Nedostatak folne kiseline je u vezi i sa degenerativnim oštećenjima nerava i sa Parkinsonovom bolešću.

Trudnicama su potrebne povećane količine folne kiseline. Nizak nivo folne kiseline u trudnoći je povezan sa niskom telesnom težinom novorođenčadi i povećanim rizikom za oštećenje nervne cevi (spina bifida) i mozga. Nervna cev je formacija iz koje nastaju mozak i kičmena moždina.

Oštećenja ploda

Da bi se sprečio nedostatak folne kiseline, trudnicama se preporučuje da koriste folnu kiselinu tokom prvih 12 nedelja trudnoće. Međutim, najbolje bi bilo da organizam žene ima dovoljne količine folne kiseline i pre začeća, jer se vitalni organi stvaraju u prvim nedeljama trudnoće (i pre nego što žena zna da je trudna, kao i pre nego što dobije preporuku da koristi folnu kiselinu). Ženama koje žele da zatrudne u slučaju nepravilne ishrane, preporučuje se upotreba 400mcg folne kiseline dnevno. Multivitaminski preparati za trudnice i žene koje planiraju trudnoću obično sadrže 400mcg ove kiseline. Izgleda da može sprečiti i pobačaj, mada nije utvrđena jasna veza.

Srčana oboljenja

Folna kiselina može zaštititi srce i krvne sudove. Nađena je veza između povišenih vrednosti homocisteina i šansi za infarkt i šlog. Naime, ljudi koji imaju povećan nivo homocisteina u krvi imaju 1.7 puta veće šanse za oboljenja koronarnih arterija (koja dovode do infarkta miokarda) i 2.5 puta veće šanse za moždani udar u odnosu na ljude sa normalnim nivoom homocisteina. Ipak, još nije ustanovljeno da li homocistein izaziva srčana oboljenja ili nešto drugo utiče na povećanje homocisteina i na razvoj srčanih oboljenja. Za sada neki stručnjaci misle da smanjenjem homocisteina mogu da se smanje šanse za razvoj srčanih oboljenja, srčanog udara i šloga.

Depresija

Praksa je pokazala da su neki ljudi u depresiji takođe deficitarni folnom kiselinom, a što im više folne kiseline fali to je depresija jače izražena. Nizak nivo folne kiseline je povezan i sa slabim odgovorom na antidepresive.

Rak

Folna kiselina, prema nekim istraživanjima, može da zaštiti od raka debelog creva, raka dojki, grlića materice, pankreasa i želuca. Nije jasno ustanovljena veza i uloga folne kiseline u eventualnom antikancerogenom dejstvu. Ipak, pošto je folna kiselina neophodna za rast svake ćelije, prema nekim stručnjacima može doprineti rastu kancera, koji bi inače možda imuni sistem uništio. Mišljenja su podeljena, a dok se ne bude više znalo najbolje je da ljudi koji su imali neko kancerogeno oboljenje ne uzimaju na svoju ruku ovu kiselinu.

Nedostatak folne kiseline je doveden u vezu i sa osteoporozom. Ustanovljeno je da ljudi sa visokim nivoom homocisteina i niskim nivoom folne kiseline imaju povećane šanse za srčana oboljenja, staračku demenciju i osteoporozu, te lomove kostiju.

U kojim namirnicama se nalazi folna kiselina?

Bogati izvori folne kiseline su spanać, tamno zeleno lisnato povrće, pasulj, soja, džigerica, pivski kvasac, celo zrno žitarica, pšenične klice, mleko. Ako postoji nedostatak enzima za varenje, usvajanje folne kiseline se smanjuje do 50%. Folna kiselina se primenjuje posebno, u komleksu B vitamina ili u multivitaminskim preparatima.

spinach

Koje su preporučene dnevne doze?

Većina ljudi može da dobije potrebne količine folne kiseline iz ishrane. Jedino trudnice treba da povedu računa (poželjno i pre začeća) na dovoljan unos, a po potrebi može i lekar da savetuje dodatni unos folne kiseline.

Preporučeni dnevni unos folne kiseline:

  • Deca
    0-6 meseci: 65mcg
    7-12 meseci: 80mcg
    1-3 godine: 150mcg
    4-8 godina: 200mcg
    9-13 godina: 300mcg
    14-18 godina: 400mcg
  • Odrasli
    preko 19 godina: 400mcg
    Trudnice: 600mcg
    Dojilje: 500mcg

Doze koje se prepisuju u cilju prevencije srčanih oboljenja se kreću od 400-1200mcg. Ipak, visoke doze folne kiseline mogu maskirati nedostatak vitamina B12, pa ih ne treba uzimati na svoju ruku.

Folna kiselina se koristi kao lek (Folan, Folnak) – doza od 5mg (na preporuku lekara) i kao dodatak ishrani – doza od 400mcg (nalazi se u slobodnoj prodaji).

Kada može doći do nedostatka folne kiseline?

Blagi nedostatak folne kiseline je veoma čest u našoj populaciji. Deficit se javlja kod alkoholizma, iritabilnog crevnog sindroma, celijakije, kod upotrebe nekih lekova. U nedostatku folne kiseline može doći do zastoja u rastu i razvoju, upale desni, gubitka apetita, nedostatka daha, dijareje, iritiranosti, zaboravnosti, mentalne tuposti.

Kome su potrebne povećane količine folne kiseline?

Povećane količine folne kiseline potrebne su ženama koje planiraju trudnoću, trudnicama, deci u periodu rasta i razvoja.

Da li se može uneti previše folne kiseline?

Folna kiselina je rastvorljiva u vodi, te se izlučuje iz organizma putem urina. Ako se visoke doze folne kiseline uzimaju tokom dužeg perioda vremena može se zamaskirati nedostatak vitamina B12, što dalje vodi oštećenju nervnih ćelija.

Koja neželjena dejstva mogu da se jave pri upotrebi folne kiseline?

Veoma visoke doze folne kiseline mogu izazvati stomačne probleme, mučninu, nadutost, gasove, poremećaje sna, uznemirenost, kožne alergijske reakcije. Uzimanje folne kiseline može zamaskirati nedostatak vitamina B12, pri čemu može doći do trajnog oštećenja nervnog sistema.

Sa kojim lekovima istovremeno ne treba uzimati folnu kiselinu?

Folnu kiselinu, kao i sve druge B vitamine, ne treba uzimati istovremeno sa tetraciklinima (Dovicin, Doksiciklin, Amracin), jer im može smanjiti efikasnost. Zato je treba uzimati u različito vreme od tetraciklina.

Lekovi koji snižavaju nivo folne kiseline su: lekovi koji smanjuju kiselost želudačnog sadržaja (Ranisan, Nexium, Omeprol, Lanzul, Gelusil lac, Rupurut), antiepileptici, NSAIL (Brufen, Diklofen, Nimulid), sulfonamidi (Bactrim), sulfasalazin, triamteren. Ovi lekovi ako se uzimaju duži period mogu povećati potrebe za folnom kiselinom. Metotreksat i drugi antagonisti folne kiseline smanjuju količinu folne kiseline u organizmu. Ljudi koji koriste metotreksat u slučaju psorijaze i reumatoidnog artritisa mogu koristiti dodatno folnu kiselinu, dok kod kancerogenih oboljenja ne sme da se koristi dodatno ova kiselina, jer potencijalno može stimulisati rast raka.

Folna kiselina može da smanji koncentraciju nekih antiepileptičnih lekova u organizmu i time da poveća mogućnost nastanka epileptičnih napada. Istovremena primena folne kiseline i hloramfenikola kod ljudi koji već imaju deficit folne kiseline, može dovesti do neaktiviranja procesa stvaranja novih krvnih ćelija.

Twinlab B-50 cps kompleks B vitamina 100 kps

šifra proizvoda 00149
1.500,00 RSD
Na lageru
1
Detalji o proizvodu

U grupu vitamina pod imenom B kompleks spadaju vitamini B-1, B-2, B-3, B-5, B-6, B-12, biotin, PABA, folna kiselina, holin i inozitol. Svi oni rastvorljivi su u vodi (hidrosolubilni su) i ne deponuju se u organizmu. U nedostatku pojedinog vitamina B kompleksa, pored tog vitamina, preporučljivo je nadoknaditi i sve ostale da bi dejstvo bilo potpuno, jer deluju sinergijski i imaju vrlo bliske funkcije i osobine. Primena visokih doza samo jednog vitamina iz ove grupe može izazvati nedostatak ostalih.

B kompleks ima važnu ulogu u brojnim telesnim funkcijama kao što je:

- proizvodnja energije
- metabolizam ugljenih hidrata
- regulacija nivoa šećera u krvi
- podrška imunolškom i nervnom sistemu
- ćelijski metabolizam
- zdravlje kože, noktiju i kose
- razvijanje mišićne mase
- podrška zdravoj funkciji očiju, jetre i sluzokože

B 1

Važan je za normalno funkcionisanje nervnog sistema, mišića, srca, krvnih sudova, pomaže rast, ima diuretička svojstva, a kao koenzim učestvuje u metabolizmu ugljenih hidrata i masti.

B 2

Vitamin B2, riboflavin, jedan je od B vitamina neophodnih za pravilno funkcionisanje metabolizma šećera, masti i ugljenih hidrata, deluje i kao antioksidans, tako što eliminiše slobodne radikale, te sprečava da dođe do oštećenja ćelija i tkiva. Slobodni radikali nastaju pod dejstvom zračenja, hemikalija, oksidacije, a dovode do starenja, oštećuju DNK (genetski materijal), te doprinose razvoju hroničnih oboljenja srca, krvnih sudova, nerava.

B 3

Vitamin B3 ili niacin, kao i drugi vitamini B grupe, neophodan je za metabolisanje šećera, masti i proteina, te za stvaranje energije i ćelijsko disanje. Vitamin B3 utiče na psihičko zdravlje, detoksikuje organizam od raznih štetnih hemikalija. Takođe, pomaže radu digestivnog trakta, zdravlju kože, nervnih ćelija, krvnih sudova.

B 5

Vitamin B 5 ili pantotenska kiselina je prekursor koenzima A (CoA), tj. neophodan je za njegovu sintezu, a koenzim A čini osnovu za mnoge hemijske reakcije koje se neprekidno odvijaju u organizmu.

B 6

Vitamin B-6 ima glavnu ulogu u energetskom metabolizmu (energetski transfer aminokiselina i ugljenih hidrata). Pored toga što učestvuje u razlaganju aminokiselina (proteina) i nekih hormona, bitan je za apsorpciju nutrijenata, na primer masti, aminokiselina i gvožđa, a njegov manjak u organizmu jedan je od osnovnih razloga za nastanak ateroskleroze i arterioskleroze.

- doprinosi prevenciji mnogih nervnih i kožnih bolesti
- sa vitaminom C deluje kao prirodno sredstvo za umirenje i uspavljivanje
- smanjuje mučninu
- ima izrazito anaboličko dejstvo
- deluje kao prirodni diuretik, pojačava sekreciju suza, ublažava suvoću usta
- ublažava grčeve mišića, ukočenost ruku

B 12

Vitamin B12 ili kobalamin je posebno važan za zdravlje nervnih ćelija i za stvaranje DNK i RNK, genetskog materijala organizma. Vitamin B12 i folna kiselina su neophodni za stvaranje crvenih krvnih zrnaca, što utiče na snabdevanje organizma kiseonikom. Takođe, ova dva B vitamina utiču na imunu funkciju i na raspoloženje.

Biotin

Neophodan je za normalan rast i funkcionisanje organizma jer ima ključnu ulogu u sintezi masnih kiselina, vitamina C, metabolizmu ugljenih hidrata, masti, proteina i aminokiselina. Pored toga učestvuje u Krebsovom ciklusu u proizvodnji energije, a može da ubrza sintezu nekih proteina i stimuliše imunitet.

PABA

Pomaže stvaranje folne kiseline, obnavlja prirodnu boju kose, poboljšava elastičnost kože, čime odlaže stvaranje bora, održava kožu glatkom i zdravom, sprečava nastanak ekcema, pored toga što se klasifikuje kao antioksidant jer uništava slobodne radikale koji izazivaju oštećenja ćelija i uzrok su njihovog bržeg starenja i odumiranja, može da učestvuje u redukovanju zamora, ograničavanju efekata depresija i smanjenju inflamatornih procesa vezanih za osteoartritis, koji su često praćeni bolovima.

Folna kiselina

Folna kiselina učestvuje u sintezi nukleinskih kiselina, RNK i DNK, metabolizmu proteina, stvaranju crvenih i belih krvnih zrnaca i prevenciji raka grlića materice. Isto tako važna je za iskorištavanje šećera i aminokiselina. Ublažava bolove, sprečava anemiju i štiti od crevnih parazita. Folna kiselina uz vitamine B-12 i B-6 može da smanji rizik od kardiovaskularnih oboljenja.

Holin

Holin je kao podrška zdravoj funkciji mozga koristan za preventivu gubitka memorije. Njegov nedostatak može da doprinese degeneraciji jetre i krtosti arterija.

Inozitol

Inozitol je vitalan za rast kose (antialopecija faktor) i kao deo lecitina, zajedno sa holinom, može da učestvuje u preventivi stvaranja i smanjenju holesterola. Postoje tvrdnje da ima umirujući efekat na nervni sistem, pa potencijalno može da bude podrška terapijama depresije, napadima panike, pa čak i preventiva Alzheimerove bolesti.

Podaci o nutritivnoj vrednosti
Broj porcija po pakovanju 100
Sastav (1 kapsula)
Energetska vrednost2 kcal/8,4 kJ
Proteini0,113 g
Ugljeni hidrati0,265 g
Masti0,015 g
Vitamin B1 (tiamin-mononitrat)10 mg
Vitamin B2 (natrijum-riboflavin 5-fosfat, riboflavin)10 mg
Niacin (nikotinamid)48 mg
Vitamin B6 (piridoksin-hidrohlorid)10 mg
Folna kiselina400 mcg
Vitamin B12 (cijanokobalamin)50 mcg
Biotin50 mcg
Pantotenska kiselina (kalcijum-D-pantotenat)30 mg
Holin (holin-bitartrat)50 mg
Inozitol50 mg
Para-amino-benyoeva kiselina50 mg
Ostali sastojci:
pirinano brašno, želatin, trigliceridi srednjeg lanca. sredstva protiv zgrudvavanja (magnezijum-stearat, silicijum-dioksid).
`

Proizvođač: Twinlab

Upotreba: 1 kapsula dnevno uz obrok

Pakovanje: 100 kapsula

Sačuvaj ovaj proizvod za kasnije