Gljivica Candida albicans
Candida albicans je gljivica koja normalno naseljava ljudski organizam. U stanjima pada imuniteta ili posle upotrebe antibiotika, ona dobija priliku da se prenamnoži i tada nastaju problemi. Gljivične infekcije mogu biti lokalne: u ustima, crevima, na vaginalnoj sluznici, ali mogu preći i u sistemske i raširiti se po organizmu. Sve češće se javljaju slučajevi rezistencije na postojeće antigljivične lekove: nistatin, itrakonazol, flukonazol. Biljni proizvodi koji ispoljavaju antigljivično dejstvo su: beli luk, taheboo, kaprilna kiselina, ljuska crnog oraha, ulje origana.
Ispoljava antigljivično dejstvo, može se koristiti svež ili ekstrakt napravljen u alkoholu ili rakiji. Razvoj gljivičnih infekcija ukazuje i na pad imuniteta.
Ehinacea ispoljava imunostimulativnu aktivnost i deluje protivupalno. Ulje ajkuline jetre takođe stimuliše sopstvene odbrambene snage organizma da se izbore sa infekcijama.
Candida albicans je vrsta gljivica koja se normalno nalazi u ljudskom organizmu naseljavajući usnu duplju, creva, vaginalnu sluznicu. U stanju dobrog zdravlja ona je prisutna na sluznicama zajedno sa drugim mikroorganizmima – bakterijama koje sačinjavaju “normalnu floru”, tj. normalno su prisutne u određenoj količini. U slučaju da dođe do pada imuniteta ili posle upotrebe antibiotika, gljivice dobijaju priliku da se prenamnože.
Povećan broj gljivica može da se manifestuje kao: bela skrama na jeziku, u slučaju kandidijaze usne duplje; prolivi, povraćanje, nadutost kod kandidijaze creva; peckanje, svrab, sekret kod vaginalne kandidijaze. Sem lečenja antimikoticima (Nystatin, Canesten, Kanazol, Daktanol) i probioticima preporučuje se i jačanje imuniteta, jer ako je odbrambeni sistem organizma na zadovoljavajućem nivou gljivice neće moći da se prenamnože i neće se razviti neprijatni simptomi. Nažalost, sve češće gljivice su otporne na primenjene lekove, pa se po završetku terapije ubrzo ponovo vraćaju. Kod kandidijaza neophodno je regulisati ishranu u smislu smanjenog unosa ugljenih hidrata, koji su glavna hrana gljivicama.
Tahebo (lat. Tabebuia impetiginosa) je najpoznatiji po upotrebi kod vaginalne kandidijaze. Tahebo sadrži komponente koje ispoljavaju i antibakterijsko i antiparazitarno dejstvo. Ulje origana (lat. Origanum vulgare) kao i brojna druga etarska ulja ima antiseptično i antimikrobno dejstvo. Etarska ulja sadrže monoterpene, a najpoznatiji u etarskom ulju origana je karvakrol, koji suzbija širok spektar mikroorganizama, parazita, gljivica i bakterija, a naročito je efikasan kod kandide.
VAŽNA NAPOMENA: Ako ste skloni razvoju gljivičnih infekcija posle antibiotske terapije, uvek uz antibiotik koristite i probiotike, samo vodite računa da probiotike uzimate 2 sata posle antibiotika. Pošto antibiotic, osim patogenih, deluju i na “dobre” bakterije, potrebno je sprečiti uništavanje normalne crevne flore, a to se može postići istovremenom primenom probiotika. U slučaju blažih infekcija, možete se opredeliti za “biljne antibiotike” kao terapiju prvog izbora, jer nemaju toliko neželjenih dejstava. U slučaju jakih infekcija, ne preporučuje se samolečenje.
U slučaju da niste sigurni da li koristite antibiotik ili drugi antimikrobni lek koji može da naruši crevnu floru – postavite pitanje ovde.
Dijeta za suzbijanje gljivičnih infekcija
Podrazumeva prvenstveno smanjen unos šećera, jer se gljivice najlakše šire u uslovima kad imaju mnogo hrane, tj. šećer u izobilju. Ne treba zaboraviti da šećer nije osnovni sastojak samo slatkiša, torti, kolača, već i hleba, testa, peciva, krompira, pirinča.
Potrebno je u potpunosti izbaciti hranu koja sadrži kvasne gljivice. Posle izvesnog vremena ove namirnice se mogu vratiti da se ustanovi u kojoj meri su one doprinosile razvoju simptoma. Ako se pokaže da su bez efekta na pojačan razvoj gljivica, mogu se opet bezbedno koristiti.
Gljivice se hrane šećerom, razlažući ga na ugljen-dioksid i vodu. Pri tom nastaju mnogobrojni simptomi u crevima, kao što su gasovi, nadutost. Na deklaraciji svakog proizvoda treba proveriti da li i koliko sadrži šećere, a oni su označeni kao ugljeni hidrati, glukoza, maltoza, kukuruzni sirup, fruktoza, kukuruzni skrob, laktoza, mlečni šećer sadržan u mlečnim proizvodima.
Namirnice koje sadrže gljivice i plesni: hleb, pecivo, industrijski voćni sokovi, sirće, ukiseljeno povrće, dimljena hrana, alkohol, fermentisana hrana, zrnasta hrana, sušeno meso i voće, gljive.
- Prirodni antigljivični lekovi – beli luk , tahebo, ulje origana i druga etarska ulja
- Imunostimulatori – ehinacea, propolis, ulje ajkuline jetre