Gojaznost pre sedme godine povećava šanse deteta da u budućnosti dobije srčano oboljenje, čak i bez prisustva drugih faktora rizika, kao što je povećan krvni pritisak. Istraživanja su pokazala da neželjeni efekti dečje gojaznosti počinju da se ispoljavaju veoma rano. Gojaznost u detinjstvu utiče na poremećaje u krvi, koji su predispozicija za nastanak oboljenja srca u odraslom dobu. Istraživanja ukazuju da je potrebno razviti efektivne metode u kontroli telesne težine kod dece.
Ako je pored gojaznosti prisutan i metabolički sindrom, rizik od razvoja oboljenja srca i krvnih sudova je još veći. Metabolički sindrom je skup rizičnih faktora koji povećavaju rizik za srčana oboljenja i dijabetes. Metabolički sindrom se dijagnostikuje ako postoji 3 od 5 simptoma: obim struka veći od obima kuka, nizak HDL (dobar) holesterol, povećani trigliceridi, povećan krvni pritisak i šećer u krvi.
Istraživači su želeli da ustanove da li sama gojaznost povećava šanse za oboljenja srca i krvnih sudova i pre nastanka metaboličkog sindroma. Pratili su 300 dece od 7-18 godina i uključili u studiju samo onu decu koja nisu imali znake metaboličkog sindroma (202 dece). Poredili su 115 gojazne dece i 87 dece normalne uhranjenosti, polovina dece je bila u predpubertetu, a polovina u kasnom pubertetu.
Deca koja su učestvovala u istraživanju su imala normalne vrednosti šećera u krvi, krvnog pritiska, holesterola i triglicerida. Deca normalne uhranjenosti nisu smela imati bliskog rođaka sa dijabetesom tip 2, povećanim holesterolom, povećanim krvnim pritiskom ili gojaznošću.
Utvrđeno je da gojazna deca imaju povećane vrednosti markera srčanih oboljenja i fibrinogena u odnosu na decu normalne uhranjenosti. Ove promene se uočavaju čak i kod dece od sedam godina, dakle znatno pre puberteta. Lekari ne obraćaju pažnju na gojaznost kod dece u dovoljnoj meri, sem ako nema izraženih i drugih simptoma metaboličkog sindroma, a terapija dečje gojaznosti se retko sprovodi.