Izaberite stranicu

Za šta se koristi gvožđe?

Gvožđe je sastavni deo hemoglobina koji omogućava transport kiseonika u krvi. Anemija ili malokrvnost je nedostatak hemoglobina ili eritrocita (crvenih krvnih zrnaca). Smatra se da veliki procenat žena u reproduktivnom periodu ima anemiju.

Anemija nastaje usled nedovoljnog unošenja gvožđa u organizam, kod povećanih potreba za gvožđem (trudnoća, dojenje, deca u periodu rasta i razvoja), smanjene apsorpcije gvožđa u crevima, kao posledica krvarenja.

Kod nedostatka gvožđa dolazi do slabosti, nesvestice, bledila, brzog umora, zadihanosti, lomljive kose i noktiju, opadanja kose. U nedostatku gvožđa, tkiva i organi nisu u dovoljnoj meri snabdeveni kiseonikom, pa dolazi do hipoksije.

Dijagnozu anemije postavlja lekar na osnovu krvne slike. U zavisnosti od stepena anemije potrebno je nekoliko meseci sprovođenja terapije, da bi se krvna slika popravila.

U kojim namirnicama se nalazi gvožđe?

Gvožđe se relativno teško usvaja, pa je neophodno unositi ga u dovoljnim količinama. Dobri izvori gvožđa su: crveno meso, džigerica, žitarice, riba (skuša, sardine), jaja, pasulj, integralni ili crni hleb, lisnato zeleno povrće, suve kajsije, suve šljive. Kupinovo vino, borovnice, kopriva (kapi), cvekla, spanać, kakao utiču na povećanje nivoa gvožđa. Kopriva sadrži gvožđe, bakar i vitamin C, ali i mangan koji stimuliše oslobađanje gvožđa iz depoa.

Vitamin C pomaže usvajanje gvožđa u organizam, a da bi se gvožđe iz hrane bolje apsorbovalo, korisno je uz obroke uzimati namirnice bogate C vitaminom (salate od paprike, paradajza, sok od pomorandže, limuna).

Crni i zeleni čaj sadrže supstance koje smanjuju apsorpciju gvožđa, pa ih treba uzimati samo između obroka, a ne i neposredno pre ili posle obroka.

blueberries

Koje su preporučene dnevne doze?

Individualne potrebe za gvožđem veoma variraju i zavise od uzrasta, pola, rezervi gvožđa u organizmu. Smatra se da su dnevne potrebe za gvožđem od 8-10mg dnevno kod odraslih, a kod dece u razvoju i žena u reproduktivnom periodu 10-15mg. Trudnice imaju povećane potrebe za gvožđem. Terapijske doze za lečenje anemije su znatno veće, 100mg i više.

Gvožđe se nalazi u hemoglobinu, mioglobinu, nekim enzimima. Čuva se u organizmu u malim količinama u jetri. Vitamin C pomaže usvajanje gvožđa u organizam, pa da bi se gvožđe iz hrane bolje apsorbovalo, korisno je uz obroke uzimati namirnice bogate C vitaminom (salate od paprike, paradajza, sok od pomorandže, limuna). Gvožđe se bolje usvaja iz namirnica životinjskog porekla, nego iz namirnica biljnog porekla, pa se savetuje i upotreba namirnica bogatih vitaminom C.

Smatra se da zdrave odrasle osobe usvoje samo 10-15% gvožđa iz hrane, usvajanje gvožđa se povećava u trudnoći i dojenju.

Gvožđe iz namirnica životinjskog porekla se usvaja 15-35%, dok se iz namirnica biljnog porekla usvaja 2-20% (C vitamin povećava apsorpciju gvožđa). Tanini, polifenoli, fitati (iz namirnica biljnog porekla) i kalcijum smanjuju usvajanje gvožđa.

Usvajanje gvožđa se povećava i kada su zalihe gvožđa u organizmu male, a kada su zalihe visoke, usvajanje se smanjuje da bi se izbegli toksični efekti povećanog nivoa gvožđa.

Gvožđe u preparatima se javlja u dva oblika: fero i feri. Fero oblik se bolje usvaja, a koristi se kao: fero-fumarat, fero-sulfat, fero-glukonat. Kada se gvožđe uzima na prazan stomak često izaziva mučninu, a u većim dozama i zatvor. Sa povećanjem doze smanjuje se procenat gvožđa koji se usvoji, zato je bolje uzimati podeljeno u nekoliko doza tokom dana.

Neki komercijalni preparati sadrže kombinacije gvožđa, vitamina C, vitamina B12 i folne kiseline, jer su poslednje dve komponente potrebne za stvaranje eritrocita (crvenih krvnih zrnaca).

Kome su potrebne povećane količine gvožđa?

Svetska zdravstvena organizacija smatra da je nedostatak gvožđa najzastupljeniji nutritivni deficit na svetu. Nedostatak gvožđa nastaje usled teških krvarenja, posle operacija u kojima je izgubljeno dosta krvi, kod obilnih menstruacija, u trudnoći, kod oboljenja creva u kojima je smanjeno usvajanje gvožđa.

Vegetarijanci unose gvožđe samo putem namirnica biljnog porekla (žitarice, tofu, pasulj, zeleno povrće). Pošto se gvožđe iz biljnih izvora slabije usvaja, vegetarijanci treba da ga unose duplo više ishranom nego osobe koje koriste meso.

Nedostatak gvožđa se postepeno razvija, kada je usvajanje gvožđa iz hrane manje od dnevnih potreba za istim. Rezerve gvožđa u jetri se polako smanjuju, da bi se ono ugrađivalo u hemoglobin. Kad se i rezerve iscrpe, dolazi do ispoljavanja anemije usled nedostatka gvožđa.

Osobe sa oštećenjem bubrega, posebno osobe na dijalizi, imaju povećan rizik za razvoj anemije, jer bubrezi ne stvaraju dovoljno eritropoetina, hormona koji utiče na stvaranje crvenih krvnih zrnaca. Gvožđe i eritropoetin mogu se gubiti tokom dijalize. Vitamin A omogućava mobilizaciju gvožđa iz rezervi, pa u nedostatku ovog vitamina postojeće rezerve u organizmu ne mogu da se iskoriste.

Kod celijakije, Hronove bolesti i drugih oboljenja organa za varenje može doći do smanjenog usvajanja gvožđa.

Smatra se da sportisti i rekreativci, a posebno žene koje intenzivno treniraju, mogu imati povećane potrebe za gvožđem.

Da li se može uneti previše gvožđa?

U prevelikim dozama gvožđe je toksično za organizam. Višak gvožđa se skladišti u jetru i srce, što u krajnjim stadijumima može dovesti do ciroze jetre i oštećenja srca. Pošto se veoma malo izlučuje iz organizma, veoma lako može da se akumulira u tkivima i organima. Povećan unos gvožđa dovodi do zatvora, mučnine, povraćanja, a u slučaju sumnje na trovanje gvožđem treba se hitno obratiti lekaru.

Sa kojim lekovima istovremeno ne treba uzimati gvožđe?

Kalcijum sprečava usvajanje gvožđa. Preparati kalcijuma uzeti sa hranom smanjuju apsorpciju gvožđa iz hrane, zato je najbolje uzimati ih uveče pre spavanja. Vitamin C poboljšava usvajanje gvožđa iz biljnih izvora, pa je poželjno uzimati ga sa njim. Cink i gvožđe smanjuju jedan drugom apsorpciju kada se primenjuju istovremeno. Kada se uzimaju sa hranom, joni cinka i gvožđa ne pokazuju kompeticiju za usvajanje.

Gvožđe smanjuje apsorpciju nekih lekova, pa ga treba uzimati u vremenskom razmaku od bar 2 sata od sledećih lekova: tetraciklini, hinolonski antibiotici, levotiroksin, levodopa, metildopa, bifosfonati.

Floramigresan kapi 100 ml Mediflora

šifra proizvoda 00376
1.080,00 RSD
Na lageru
1
Detalji o proizvodu

Prirodne biljne kapi pomažu kod:

  • MIGRENE
  • BOLOVA
  • POMAŽE KOD ARTRITISA, ARTROZE
  • GIHTA I DRUGIH REUMATSKIH OBOLJENJA
  • MENSTRUALNIH BOLOVA

Floramigresan biljne kapi na bazi ekstrakta povratića (Tanacetum parthenium L.) se preporučuju kao pomoćna terapija u profilaksi migrene.Redovna upotreba biljnih kapi Floramigresan dovodi do produženja intervala između migrenoznih napada i smanjenja intenziteta propratnih pojava (jačine i dužine napada, muke, povraćanja).

Pakovanje 100 ml.

Biljne kapi Floramigresan sadrže u sebi ekstrakte biljke povratić (Tanacetum parthenium) i ekstrakt Bele vrbe (Salix alba).Ove biljke sadrže u sebi flavonoide, poliacetilene, seskviterpenske laktone germakranolidnog tipa, salicilnu kiselinu. Seskviterpenski lakton PARTENOLID se nalazi u najvećem procentu.Iako je delovanje kapi Floramigresan određeno mešavinom svih sastojaka ekstrakta, PARTENOLID pokazuje najveću farmakološku aktivnost i nosilac je antimigrenoznog delovanja

Naučna istraživanja ukazuju da se mehanizam antimigrenoznog delovanja ekstrakta povratića i partenolida zasniva na antiinflamatornoj aktivnosti ( inhibiranjem biosinteze prostaglandina, leukotriena i tromboksana kao potentnih medijatora inflamatornog procesa), inhibiciji vezivanja serotonina za receptore ( delovanjem partenolida kao antagoniste slabog afiniteta) i sprečavanju agregacije trombocita. Redovna upotreba biljnih kapi Floramigresan na bazi Tanacetuma i Kore vrbe dovodi do smanjenja tegoba i intenziteta migrenoznih napada.

Morfološke osobine biljke Tanacetum Parthenium – povratić

Tanacetum parthenium ili povratić je aromatična, bogato razgranata biljka perastih listova i sitnih jednostavnih i polupunih belih cvetova nalik dugmetu, cveta od juna do septembra, visine 60-80 cm. Biljka povratić (Tanacetum) je poreklom sa brdovitih prostora Balkanskog poluostrva.

Sama biljka Tanacetum se sama uspešno zasejava, a za svoj rast treba sunčanu poziciju. Dobro podnosi sušu.

Povratić biljka je slična po izgledu sitnim hrizantemama, ali je potpuno drugačijeg mirisa, cvetovi podsećaju na kamilicu, a ima ih nekoliko vrsta, jednostavnih i punih cvetova.

Povratić ( Tanacetum Parthenium) se vekovima koristi u tradicionalnoj medicini za snižavanje visoke temperature i lečenje glavobolje, zubobolje, bolova uzrokovanih artrozom, probavnih problema, uboda insekata, neplodnosti, problema s menstruacijom.

Tanacetum parthenium lekovita je biljka kojoj neki pripisuju i antibakterijski uticaj posledica je aktivnosti seskviterpenskih laktona, specifično partenolida koji pokazuje bakteriostatsku aktivnost prema Gram-pozitivnim i Gram-negativnim bakterijskim vrstama: Staphylococcus aureus, E. coli i Salmonella spp.

Bela vrba (Salix alba), delovanje, upotreba

Još su stari narodi koristili vrbinu koru za lečenje brojnih tegoba, ali se tek u novije vreme otkrilo da gotovo može da zameni najpoznatiji lek na svetu-aspirin.

Kora vrbe se još od antičkih vremena upotrebljavala za ublažavanje bolova i različitih upala. Starorimski lekar grčkog porekla Dio-Skorid opisao je ovu biljnu sirovinu kao sredstvo za lečenje oboljenja zglobova.U Srednjem veku u Evropi se kora vrbe upotrebljavala i za snižavanje povišene temperature, za zaustavljanje krvarenja i kao protivupalno sredstvo.

Salicilna kiselina koja je glavni sastojak kore vrbe je biljna preteča acetilsalicilne kiseline – poznatog aspirina. Danas se salicilna kiselina i njeni derivati – acetilsalicilna kiselina, metilsalicilat i drugi – dobijaju sintetčki. Ali, sve dok nije osvojena rentabilna sinteza ove kiseline, razne biljke među kojima i vrba, bile su značajne sirovine za njeno dobijanje.

Kao biljna lekovita sirovina upotrebljava se kora (Salicis cortex), skinuta sa grana starih 2-3 godine. Guli se rano u proleće i suši na suncu. Za dobijanje ove biljne sirovine mogu da se upotrebljavaju i druge vrste vrba (Salbc caprea, S.cinerea, S. purpurea i dr.).

Vrbova kora sadrži:

  • od 1,5 do 11 % fenolnih glikozida (salicin, salikortin, fragilin…)
  • flavonoide
  • tanine
  • aromatične aldehide
  • alkohole…

Evropska farmakopeja propisuje da sadržaj salicila mora da iznosi najmanje 1,5 %.

Pod uticajem crevne flore salicin se u digestivnom traktu

postepeno razlaže do salicil-alkohola, od koga nastaje salicilna kiselina. Na taj način kora vrbe deluje slično aspirinu, međutim ona ne može da se smatra njegovom potpunom alternativom, jer za njene aktivne sastojke nije utvrđeno da ispoljavaju sve farmakološke efekte ovog leka.

UPOTREBA BELE VRBE

U savremenoj fitoterapiji upotrebljava u obliku čaja za snižavanje temperature kod lakih grozničavih oboljenja (prehlade, grip), kod akutnih i hroničnih reumatskih tegoba, glavobolja i drugih bolova.

Zbog velikog variranja sadržaja salicina u biljnoj sirovini, preporučuje se uzimanje preparata koji sadrže tzv. standardizovane ekstrakte, odnosno ekstrakte sa definisanim sadržajem aktivne materije.

Efikasnost preparata sa standardizovanim ekstraktom kore vrbe u ublažavanju bolova kod artritisa potvrđena je u dve kliničke studije novijeg datuma. Od 120 pacijenata sa reumatskim artritisom posle jedne i četiri nedelje tretmana, kod 70 odsto je registrovano poboljšanje koje se manifestovalo smanjenjem bola i povećanom pokretljivošću.

Doziranje Floramigresan kapi:

Tri puta na dan po 30 kapi (pola kafene kasike) sipati u pola čaše vode i popiti. Za postizanje maksimalnih terapijskih efekata potrebno je koristiti minimum dva meseca.

Kontraindikacije:

Preosetljivost na povratić ili neke druge biljke iz familije Asteraceae.

Biljne kapi Floramigresan se ne sme koristiti za vreme drudnoće i dojenja.

Neželjena dejstva:

Nisu poznata.

Način čuvanja:

Preparat čuvati na suvom i tamnom mestu, na sobnoj temperaturi.

Čuvati van domašaja dece.

Sačuvaj ovaj proizvod za kasnije