Izaberite stranicu

Za šta se koristi gvožđe?

Gvožđe je sastavni deo hemoglobina koji omogućava transport kiseonika u krvi. Anemija ili malokrvnost je nedostatak hemoglobina ili eritrocita (crvenih krvnih zrnaca). Smatra se da veliki procenat žena u reproduktivnom periodu ima anemiju.

Anemija nastaje usled nedovoljnog unošenja gvožđa u organizam, kod povećanih potreba za gvožđem (trudnoća, dojenje, deca u periodu rasta i razvoja), smanjene apsorpcije gvožđa u crevima, kao posledica krvarenja.

Kod nedostatka gvožđa dolazi do slabosti, nesvestice, bledila, brzog umora, zadihanosti, lomljive kose i noktiju, opadanja kose. U nedostatku gvožđa, tkiva i organi nisu u dovoljnoj meri snabdeveni kiseonikom, pa dolazi do hipoksije.

Dijagnozu anemije postavlja lekar na osnovu krvne slike. U zavisnosti od stepena anemije potrebno je nekoliko meseci sprovođenja terapije, da bi se krvna slika popravila.

U kojim namirnicama se nalazi gvožđe?

Gvožđe se relativno teško usvaja, pa je neophodno unositi ga u dovoljnim količinama. Dobri izvori gvožđa su: crveno meso, džigerica, žitarice, riba (skuša, sardine), jaja, pasulj, integralni ili crni hleb, lisnato zeleno povrće, suve kajsije, suve šljive. Kupinovo vino, borovnice, kopriva (kapi), cvekla, spanać, kakao utiču na povećanje nivoa gvožđa. Kopriva sadrži gvožđe, bakar i vitamin C, ali i mangan koji stimuliše oslobađanje gvožđa iz depoa.

Vitamin C pomaže usvajanje gvožđa u organizam, a da bi se gvožđe iz hrane bolje apsorbovalo, korisno je uz obroke uzimati namirnice bogate C vitaminom (salate od paprike, paradajza, sok od pomorandže, limuna).

Crni i zeleni čaj sadrže supstance koje smanjuju apsorpciju gvožđa, pa ih treba uzimati samo između obroka, a ne i neposredno pre ili posle obroka.

blueberries

Koje su preporučene dnevne doze?

Individualne potrebe za gvožđem veoma variraju i zavise od uzrasta, pola, rezervi gvožđa u organizmu. Smatra se da su dnevne potrebe za gvožđem od 8-10mg dnevno kod odraslih, a kod dece u razvoju i žena u reproduktivnom periodu 10-15mg. Trudnice imaju povećane potrebe za gvožđem. Terapijske doze za lečenje anemije su znatno veće, 100mg i više.

Gvožđe se nalazi u hemoglobinu, mioglobinu, nekim enzimima. Čuva se u organizmu u malim količinama u jetri. Vitamin C pomaže usvajanje gvožđa u organizam, pa da bi se gvožđe iz hrane bolje apsorbovalo, korisno je uz obroke uzimati namirnice bogate C vitaminom (salate od paprike, paradajza, sok od pomorandže, limuna). Gvožđe se bolje usvaja iz namirnica životinjskog porekla, nego iz namirnica biljnog porekla, pa se savetuje i upotreba namirnica bogatih vitaminom C.

Smatra se da zdrave odrasle osobe usvoje samo 10-15% gvožđa iz hrane, usvajanje gvožđa se povećava u trudnoći i dojenju.

Gvožđe iz namirnica životinjskog porekla se usvaja 15-35%, dok se iz namirnica biljnog porekla usvaja 2-20% (C vitamin povećava apsorpciju gvožđa). Tanini, polifenoli, fitati (iz namirnica biljnog porekla) i kalcijum smanjuju usvajanje gvožđa.

Usvajanje gvožđa se povećava i kada su zalihe gvožđa u organizmu male, a kada su zalihe visoke, usvajanje se smanjuje da bi se izbegli toksični efekti povećanog nivoa gvožđa.

Gvožđe u preparatima se javlja u dva oblika: fero i feri. Fero oblik se bolje usvaja, a koristi se kao: fero-fumarat, fero-sulfat, fero-glukonat. Kada se gvožđe uzima na prazan stomak često izaziva mučninu, a u većim dozama i zatvor. Sa povećanjem doze smanjuje se procenat gvožđa koji se usvoji, zato je bolje uzimati podeljeno u nekoliko doza tokom dana.

Neki komercijalni preparati sadrže kombinacije gvožđa, vitamina C, vitamina B12 i folne kiseline, jer su poslednje dve komponente potrebne za stvaranje eritrocita (crvenih krvnih zrnaca).

Kome su potrebne povećane količine gvožđa?

Svetska zdravstvena organizacija smatra da je nedostatak gvožđa najzastupljeniji nutritivni deficit na svetu. Nedostatak gvožđa nastaje usled teških krvarenja, posle operacija u kojima je izgubljeno dosta krvi, kod obilnih menstruacija, u trudnoći, kod oboljenja creva u kojima je smanjeno usvajanje gvožđa.

Vegetarijanci unose gvožđe samo putem namirnica biljnog porekla (žitarice, tofu, pasulj, zeleno povrće). Pošto se gvožđe iz biljnih izvora slabije usvaja, vegetarijanci treba da ga unose duplo više ishranom nego osobe koje koriste meso.

Nedostatak gvožđa se postepeno razvija, kada je usvajanje gvožđa iz hrane manje od dnevnih potreba za istim. Rezerve gvožđa u jetri se polako smanjuju, da bi se ono ugrađivalo u hemoglobin. Kad se i rezerve iscrpe, dolazi do ispoljavanja anemije usled nedostatka gvožđa.

Osobe sa oštećenjem bubrega, posebno osobe na dijalizi, imaju povećan rizik za razvoj anemije, jer bubrezi ne stvaraju dovoljno eritropoetina, hormona koji utiče na stvaranje crvenih krvnih zrnaca. Gvožđe i eritropoetin mogu se gubiti tokom dijalize. Vitamin A omogućava mobilizaciju gvožđa iz rezervi, pa u nedostatku ovog vitamina postojeće rezerve u organizmu ne mogu da se iskoriste.

Kod celijakije, Hronove bolesti i drugih oboljenja organa za varenje može doći do smanjenog usvajanja gvožđa.

Smatra se da sportisti i rekreativci, a posebno žene koje intenzivno treniraju, mogu imati povećane potrebe za gvožđem.

Da li se može uneti previše gvožđa?

U prevelikim dozama gvožđe je toksično za organizam. Višak gvožđa se skladišti u jetru i srce, što u krajnjim stadijumima može dovesti do ciroze jetre i oštećenja srca. Pošto se veoma malo izlučuje iz organizma, veoma lako može da se akumulira u tkivima i organima. Povećan unos gvožđa dovodi do zatvora, mučnine, povraćanja, a u slučaju sumnje na trovanje gvožđem treba se hitno obratiti lekaru.

Sa kojim lekovima istovremeno ne treba uzimati gvožđe?

Kalcijum sprečava usvajanje gvožđa. Preparati kalcijuma uzeti sa hranom smanjuju apsorpciju gvožđa iz hrane, zato je najbolje uzimati ih uveče pre spavanja. Vitamin C poboljšava usvajanje gvožđa iz biljnih izvora, pa je poželjno uzimati ga sa njim. Cink i gvožđe smanjuju jedan drugom apsorpciju kada se primenjuju istovremeno. Kada se uzimaju sa hranom, joni cinka i gvožđa ne pokazuju kompeticiju za usvajanje.

Gvožđe smanjuje apsorpciju nekih lekova, pa ga treba uzimati u vremenskom razmaku od bar 2 sata od sledećih lekova: tetraciklini, hinolonski antibiotici, levotiroksin, levodopa, metildopa, bifosfonati.

Now Vitamin B 12 1000 mcg 100x

šifra proizvoda 00207
1.250,00 RSD
Na lageru
1
Detalji o proizvodu

Vitamin B12 ili kobalamin je posebno važan za zdravlje nervnih ćelija i za stvaranje DNK i RNK, genetskog materijala organizma. Vitamin B12 i folna kiselina su neophodni za stvaranje crvenih krvnih zrnaca, što utiče na snabdevanje organizma kiseonikom. Takođe, ova dva B vitamina utiču na imunu funkciju i na raspoloženje.

Vitamin B12, zajedno sa vitaminom B6 i folnom kiselinom, može smanjiti visoke doze homocisteina u krvi. Homocistein je aminokiselina koja je povezana sa rizikom za razvoj srčanih oboljenja, osteoporoze, Parkinsonove i Alchajmerove bolesti.

Blagi nedostatak vitamina B12 je prilično česta pojava, zato što je ovo vitamin vrlo složene strukture, pa se teško usvaja u organizmu. Naime, u želucu se sintetiše tzv. unutrašnji faktor, koji vezuje vitamin B12 iz hrane i omogućava njegovo usvajanje u tankom crevu. Nedostatak unutrašnjeg faktora ili kisele sredine u želucu dovodi do deficita vitamina B12. Blagi nedostatak ovog vitamina izaziva umor, gubljenje daha, dijareje, nervozu, trnjenje ruku i nogu, a ozbiljan nedostatak izaziva neurološka oštećenja.

Rizik za nedostatak vitamina B12 imaju:

  • Vegani (vegetarijanci koji ne jedu mlečne proizvode ili jaja)
  • Kod oboljenja koja dovode do lošeg usvajanja hrane u crevima (nedostatak enzima za varenje, hirurško odstranjenje delova crevnih puteva)
  • Infekcije želuca bakterijom Helicobakter pylori, koja dovodi do čira na želucu. Ova bakterija oštećuje ćelije želudačne sluznice, koje stvaraju unutrašnji faktor neophodan za usvajanje vitamina B12.
  • osobe obolele od HIV-a
  • Stariji ljudi preko 65 godina, jer se starenjem smanjuje sposobnost stvaranja unutrašnjeg faktora.

Nedostatak vitamina B12 se često javlja, verovatno postoji veliki broj ljudi koji pati od ovog nedostatka, a da toga nisu ni svesni. Ljudi koji se hrane vegetarijanski i makrobiotički su posebno skloni deficitu ovog vitamina, pa se često pribegava dodatnom unošenju istog. Stariji ljudi (preko 65 godina) takođe su uglavnom deficitarni ovim vitaminom, jer se stvaranje unutrašnjeg faktora, koji je odgovoran za usvajanje vitamina B12, smanjuje sa godinama.

Detaljno o vitaminu B12 pogledajte ovde.

Adekvatan unos vitamina B12 zajedno sa folnom kiselinom i vitaminom B6, pomaže održavanje zdravog nivoa homocisteina u serumu, podržavajući tako kardiovaskularno zdravlje. Nedostatak vitamina B12 može dovesti do sekundarne pojave masne degeneracije srca, bubrega i jetre, slabljenja imuniteta i anemije. NOW Vitamin B12 sa folnom kiselinom predstavlja najbolji način da se telu obezbede idealne količine ovih ključnih nutrijenata.

Preporučena doza: za odrasle od 500 do 1.000 mcg dnevno. Veće doze mogu se uzimati samo uz konsultaciju lekara, a treba paziti da se ne poremeti balans ostalih vitamina B kompleksa.

Podaci o nutritivnoj vrednosti
1 pastila sadrži
Folic Acid100 mcg
Vitamin B-12 (as Cyanocobalamin)1.0 mg (1,000 mcg)
Sačuvaj ovaj proizvod za kasnije