Izaberite stranicu

Šta su to hemoroidi?

Hemoroidi ili šuljevi su otečene, proširene vene na analnom otvoru i zadnjem delu creva. Ovaj problem nastaje usled povećanog pritiska u krvnim sudovima u karlici i nastaje slično kao proširene vene na nogama.

Dakle, hemoroidi predstavljaju normalne krvne sudove koji se pod dejstvom prevelikog pritiska istežu, prošire, nateknu, upale, počnu da ispadaju. U ranim fazama bolesti ispali hemoroidi mogu da se vrate u normalan položaj, ali u četvrtoj fazi više ne mogu da se povuku, već samo da se odstrane. Kada jednom oslabe ovi venski krvni sudovi, mogu početi da ispadaju i to je ustvari ta krvžica, koja se oseća (upali, natekne, boli, svrbi…). Naravno, upala može da se smiri, cirkulacija krvi da se popravi, a natečena krvžica da se povuče. Ipak, osobe koje su sklone pojavi hemoroida moraju da obrate pažnju na ishranu, da unose dovoljno tečnosti, da nemaju zatvor ili proliv.

Hemoroidi se relativno često javljaju i mogu biti veoma bolni, ali obično nisu medicinski ozbiljan problem. To je neprijatan problem i obično se ljudi nerado obraćaju lekarima radi pregleda. Nekada i godinama sami leče hemoroide, pre nego što stanje postane zaista ozbiljno da moraju otići kod lekara. Hemoroidi mogu da napreduju, te se razlikuju četiri stepena u razvoju ovog stanja. Hemoroidi prvog stepena ne ispadaju iz analnog kanala. Hemoroidi drugog stepena ispadaju tokom pražnjenja creva, ali se odmah vraćaju nazad. U trećem stepenu hemoroida čovek sam može da ih vrati nazad, a u četvrtom stepenu hemoroidi su stalno ispali (ne mogu da se vrate nazad). Smatra se da prvi i drugi stepen mogu da se leče u kućnoj varijanti (samolečenje mastima i čepićima), a treći i četvrti stepen zahtevaju neku vrstu intervencije radi odstranjivanja nepotrebno uvećanih i ispalih vena u analnoj regiji.

U slučaju da dođe do oticanja i izduživanja vena u unutrašnjem delu analnog otvora nastaju unutrašnji hemoroidi. Ako dođe do oticanja, izduživanja vena na spoljašnjem delu, nastaju spoljašnji hemoroidi. A mogu se javiti i oba tipa istovremeno. Mnogi ljudi imaju hemoroide u nekom periodu života, a smatra se da najviše problema imaju žene.

Šta izaziva hemoroide?

Preveliki pritisak na venske krvne sudove u karlici i rektalnom predelu dovodi do pojave hemoroida. Normalno se tkivo oko analnog otvora napuni krvlju, da bi se povećao pritisak na debelo crevo i omogućilo njegovo pražnjenje. Ali ako se kod zatvora creva previše napinje, preveliki pritisak dovodi do oticanja i istezanja vena,  a to je preduslov za nastanak hemoroida. Vene u toj regiji nemaju zaliske, koji olakšavaju vraćanje krvi u srce. Pa se zbog povećanog pritiska stvaraju ateriovenski šantovi, jer se pritisak prenosi na ćelije krvnih sudova, koje ne mogu da izdrže pritisak, te se izbočuju. Posebno ako je vezivno tkivo oko krvnih sudova slabo, lako dolazi do stvaranja izbočina i posledičnog ispadanja hemoroida.

Trudnice mogu dobiti hemoroide tokom poslednjih 6 meseci trudnoće. Uzrok je povećan pritisak na venske krvne sudove u karlici. Napinjanje da se istisne beba na porođaju može dodatno pogoršati hemoroide.

Povećana telesna težina takođe je faktor rizika za pogoršanje hemoroida. Ostali faktori koji povećavaju sklonost ka upali hemoroida su: učestalo dizanje teških predmeta, neka oboljenja jetre, genetski uticaj, starenje, hronični zatvor, proliv, dugotrajno sedenje (posebno kod profesija koje zahtevaju dugotrajno sedenje), ishrana previše ljutom, slanom, kiselom hranom, infekcije čmara. Uspravan stav (stajanje) smatra se da takođe doprinosi nastanku hemoroida. Problem sa hemoroidima imali su još faraoni, pa se hemoroidi nekada nazivaju i faraonska bolest.

 

Koji su simptomi hemoroida?

Najčešći simptomi i unutrašnjih i spoljašnjih hemoroida su:

  • krvarenje hemoroida
  • svrab, pečenje
  • bol u rektalnom predelu
  • curenje sluzi

Unutrašnji hemoroidi

Unutrašnji hemoroidi su mali, otečeni venski krvni sudovi u zidu analnog otvora, obično nisu bolni. Moguće je da opazite krv na toalet papiru ili da primetite krv prisutnu na stolici. Međutim, mogu se i uvećati, te ispadati iz anusa. Kada se analni mišić stisne, dolazi do zatvaranja čmara, a time se pritiskaju ispali hemoroidi što izaziva bol, otok, zastoj krvi i čak nastanka tromba, ako dođe do zastoja cirkulacije.

Spoljašnji hemoroidi

Spoljašnji hemoroidi se osećaju kao uvećana, bolna kvržica, prisutna je bol u čitavoj analnoj regiji, osetljivost i svrab. Spoljašnji hemoroidi krvare samo ako puknu. Ako dođe do zastoja cirkulacije u hemoroidima, krv se nakuplja na jednom mestu i lako može nastati tromb.

Kako se hemoroidi dijagnostikuju?

Kad odete kod lekara na pregled, posebno ako ste mlađi od 50 godina možda lekar neće sprovoditi nikakva dodatna ispitivanja već će samo običnim pregledom ustanoviti da su uzrok krvarenju hemoroidi. Nekada će možda pregledati sem čmara i zadnji deo debelog creva sigmoidoskopom ili celo debelo crevo kolonoskopom.

Hemoroidi se obično mogu lečiti samostalno, ali uzrok krvarenje može biti i kancer debelog creva ili neko drugo oboljenje koje je praćeno unutrašnjim krvarenjem. Da bi se isključila mogućnost da je neko drugo oboljenje uzrok krvarenja, preporučuje se lekarski pregled da bi se potvrdilo da li su u pitanju hemoroidi.

Kako održavati higijenu analne regije kada se jave hemoiroidi?

Potrebno je veoma povesti računa o higijeni kod hemoroida. Preporučuje se pranje analne regije svaki put posle pražnjenja creva, ali samo vodom bez upotrebe jakih sredstava za čišćenje kakvi su sapuni i kupke. Pošto često pranje sredstvima koja sadrže komponente za čišćenje (sapuni, kupke) dolazi do oštećenja prirodnog hidro-lipidnog zaštitnog sloja na koži. Kada se ošteti ova prirodna barijera, koža postaje sklonija iritacijama i svrabu. A pošto je svrab jedan od najneprihvatljivijih simptoma, koji se javlja kod hemoroida, preterana upotreba sredstava za čišćenje može da šteti.

Kako se leče hemoroidi?

Najveći broj ljudi koji imaju problema sa hemoroidima može da ih leči u kućnim uslovima. Tu je pre svega potrebno uvesti određene promene u načinu života, kao što su: jesti što više vlaknaste hrane (voće, povrće, celo zrno žitarica), unositi bar 2 litre tečnosti dnevno, kretati se (ne sedeti stalno, što je posebno izazovno za mnoge profesije koje podrazumevaju dugotrajno sedenje). Ako postoji zatvor potrebno je regulisati stolicu i uspostaviti redovno pražnjenje creva.

U terapiji hemoroida obično se koriste masti i čepići koji smanjuju bol (lokalni anestetici), smanjuju upalu (kortikosteroidi), sprečavaju infekcije (antiseptici), sprečavaju koagulaciju krvi i nastanak tromba (antikoagulansi). Od biljnih lekova koriste se kantarionovo ulje (mast ili čepići), maslinovo ulje, nevenova mast ili čepići, ekstrakt divljeg kestena, kokoca, hajdučke trave, propolisa

Kada situacija sa hemoroidima postane ozbiljna kućni tretman upotrebom masti i čepića, koji se nabavljaju bez recepta u apotekama više nije uspešan. Tada je potrebno da se sprovede neki tretman kao što je podvezivanje hemoroida, kriohirurgijom (odstranjivanje smrzavanjem), fotokoagulacijom hemoroida… sve sa ciljem da se spreči dalji dotok krvi u hemoroide, da bi se oni povukli. Hirurško odstranjivanje je takođe jedna od opcija, koja se primenjuje u četvrtoj fazi hemoroida.

Kako se koriste masti i čepići za hemoroide?

Masti za hemoroide se koriste kod spoljašnjih hemoroida, a čepići kod unutrašnjih hemoroida. I masti, i čepići se primenjuju ujutro i uveče, a aplikuju se i posle svakog pražnjenja creva tokom dana. Pre upotrebe masti i čepića za hemoroide potrebno je oprati analnu regiju čistom vodom uz minimalnu upotebu sredstava za čišćenje. Preterana upotreba sredstava za čišćenje može dovesti do iritacije kože i pojačati svrab.

Koje komplikacije mogu da se jave kao posledica pojave hemoroida?

Kod produženog krvarenja može doći do pojave anemije (ako dođe do gubitka velike količine krvi), posebno kod žena koje uz hemoroide imaju i obilne menstruacije.

Upaljeni hemoroidi obično se smiruju u toku sedam dana, ali nekada upala može da se iskomplikuje stvaranjem apscesa punih gnoja i krvi. Kada dođe do pucanja ovakvih apseca, nastaju analne fistule (abnormalni tunel u tkivu koji povezuje dve telesne šupljine ili telesnu šupljinu i kožu-spoljašnju sredinu) i čirevi. Uz hemoroide se mogu javiti i analne ragade (naprsnuća čmara).

Kod unutrašnjih hemoroida može doći do ispadanja hemoroida kroz analni otvor. Mišići zatvarači analnog otvora se snažno grče, iritirani lokalnim upalnim pojavama, pri čemu hemoroidi postaju tvrdi, ljubičasti i izrazito bolni.

Floramigresan kapi 100 ml Mediflora

šifra proizvoda 00376
1.080,00 RSD
Na lageru
1
Detalji o proizvodu

Prirodne biljne kapi pomažu kod:

  • MIGRENE
  • BOLOVA
  • POMAŽE KOD ARTRITISA, ARTROZE
  • GIHTA I DRUGIH REUMATSKIH OBOLJENJA
  • MENSTRUALNIH BOLOVA

Floramigresan biljne kapi na bazi ekstrakta povratića (Tanacetum parthenium L.) se preporučuju kao pomoćna terapija u profilaksi migrene.Redovna upotreba biljnih kapi Floramigresan dovodi do produženja intervala između migrenoznih napada i smanjenja intenziteta propratnih pojava (jačine i dužine napada, muke, povraćanja).

Pakovanje 100 ml.

Biljne kapi Floramigresan sadrže u sebi ekstrakte biljke povratić (Tanacetum parthenium) i ekstrakt Bele vrbe (Salix alba).Ove biljke sadrže u sebi flavonoide, poliacetilene, seskviterpenske laktone germakranolidnog tipa, salicilnu kiselinu. Seskviterpenski lakton PARTENOLID se nalazi u najvećem procentu.Iako je delovanje kapi Floramigresan određeno mešavinom svih sastojaka ekstrakta, PARTENOLID pokazuje najveću farmakološku aktivnost i nosilac je antimigrenoznog delovanja

Naučna istraživanja ukazuju da se mehanizam antimigrenoznog delovanja ekstrakta povratića i partenolida zasniva na antiinflamatornoj aktivnosti ( inhibiranjem biosinteze prostaglandina, leukotriena i tromboksana kao potentnih medijatora inflamatornog procesa), inhibiciji vezivanja serotonina za receptore ( delovanjem partenolida kao antagoniste slabog afiniteta) i sprečavanju agregacije trombocita. Redovna upotreba biljnih kapi Floramigresan na bazi Tanacetuma i Kore vrbe dovodi do smanjenja tegoba i intenziteta migrenoznih napada.

Morfološke osobine biljke Tanacetum Parthenium – povratić

Tanacetum parthenium ili povratić je aromatična, bogato razgranata biljka perastih listova i sitnih jednostavnih i polupunih belih cvetova nalik dugmetu, cveta od juna do septembra, visine 60-80 cm. Biljka povratić (Tanacetum) je poreklom sa brdovitih prostora Balkanskog poluostrva.

Sama biljka Tanacetum se sama uspešno zasejava, a za svoj rast treba sunčanu poziciju. Dobro podnosi sušu.

Povratić biljka je slična po izgledu sitnim hrizantemama, ali je potpuno drugačijeg mirisa, cvetovi podsećaju na kamilicu, a ima ih nekoliko vrsta, jednostavnih i punih cvetova.

Povratić ( Tanacetum Parthenium) se vekovima koristi u tradicionalnoj medicini za snižavanje visoke temperature i lečenje glavobolje, zubobolje, bolova uzrokovanih artrozom, probavnih problema, uboda insekata, neplodnosti, problema s menstruacijom.

Tanacetum parthenium lekovita je biljka kojoj neki pripisuju i antibakterijski uticaj posledica je aktivnosti seskviterpenskih laktona, specifično partenolida koji pokazuje bakteriostatsku aktivnost prema Gram-pozitivnim i Gram-negativnim bakterijskim vrstama: Staphylococcus aureus, E. coli i Salmonella spp.

Bela vrba (Salix alba), delovanje, upotreba

Još su stari narodi koristili vrbinu koru za lečenje brojnih tegoba, ali se tek u novije vreme otkrilo da gotovo može da zameni najpoznatiji lek na svetu-aspirin.

Kora vrbe se još od antičkih vremena upotrebljavala za ublažavanje bolova i različitih upala. Starorimski lekar grčkog porekla Dio-Skorid opisao je ovu biljnu sirovinu kao sredstvo za lečenje oboljenja zglobova.U Srednjem veku u Evropi se kora vrbe upotrebljavala i za snižavanje povišene temperature, za zaustavljanje krvarenja i kao protivupalno sredstvo.

Salicilna kiselina koja je glavni sastojak kore vrbe je biljna preteča acetilsalicilne kiseline – poznatog aspirina. Danas se salicilna kiselina i njeni derivati – acetilsalicilna kiselina, metilsalicilat i drugi – dobijaju sintetčki. Ali, sve dok nije osvojena rentabilna sinteza ove kiseline, razne biljke među kojima i vrba, bile su značajne sirovine za njeno dobijanje.

Kao biljna lekovita sirovina upotrebljava se kora (Salicis cortex), skinuta sa grana starih 2-3 godine. Guli se rano u proleće i suši na suncu. Za dobijanje ove biljne sirovine mogu da se upotrebljavaju i druge vrste vrba (Salbc caprea, S.cinerea, S. purpurea i dr.).

Vrbova kora sadrži:

  • od 1,5 do 11 % fenolnih glikozida (salicin, salikortin, fragilin…)
  • flavonoide
  • tanine
  • aromatične aldehide
  • alkohole…

Evropska farmakopeja propisuje da sadržaj salicila mora da iznosi najmanje 1,5 %.

Pod uticajem crevne flore salicin se u digestivnom traktu

postepeno razlaže do salicil-alkohola, od koga nastaje salicilna kiselina. Na taj način kora vrbe deluje slično aspirinu, međutim ona ne može da se smatra njegovom potpunom alternativom, jer za njene aktivne sastojke nije utvrđeno da ispoljavaju sve farmakološke efekte ovog leka.

UPOTREBA BELE VRBE

U savremenoj fitoterapiji upotrebljava u obliku čaja za snižavanje temperature kod lakih grozničavih oboljenja (prehlade, grip), kod akutnih i hroničnih reumatskih tegoba, glavobolja i drugih bolova.

Zbog velikog variranja sadržaja salicina u biljnoj sirovini, preporučuje se uzimanje preparata koji sadrže tzv. standardizovane ekstrakte, odnosno ekstrakte sa definisanim sadržajem aktivne materije.

Efikasnost preparata sa standardizovanim ekstraktom kore vrbe u ublažavanju bolova kod artritisa potvrđena je u dve kliničke studije novijeg datuma. Od 120 pacijenata sa reumatskim artritisom posle jedne i četiri nedelje tretmana, kod 70 odsto je registrovano poboljšanje koje se manifestovalo smanjenjem bola i povećanom pokretljivošću.

Doziranje Floramigresan kapi:

Tri puta na dan po 30 kapi (pola kafene kasike) sipati u pola čaše vode i popiti. Za postizanje maksimalnih terapijskih efekata potrebno je koristiti minimum dva meseca.

Kontraindikacije:

Preosetljivost na povratić ili neke druge biljke iz familije Asteraceae.

Biljne kapi Floramigresan se ne sme koristiti za vreme drudnoće i dojenja.

Neželjena dejstva:

Nisu poznata.

Način čuvanja:

Preparat čuvati na suvom i tamnom mestu, na sobnoj temperaturi.

Čuvati van domašaja dece.

Sačuvaj ovaj proizvod za kasnije