Hijaluronska kiselina se prirodno stvara u organizmu, te ulazi u sastav vezivnog tkiva zajedno sa kolagenom i elastinom. Hijaluronska kiselina je važan deo hrskavica i pretežno je prisutna u očima i zglobovima. Iako je danas najpoznatija po upotrebi u kozmetici, to je multifunkcionalna komponenta, neophodna za pravilan rast i funkcionisanje organizma. Kod raznih oblika oboljenja zglobova preporučuje se upotreba hijaluronske kiseline. Hrana bogata hijaluronskom kiselinom pomaže u jačanju vezivnog tkiva oko zglobova i hrskavica, pa se koristi kod raznih oblika artritisa.

Hijaluronska kiselina hidrira kožu i omogućava brže zarastanje rana. Ima efekat protiv bora i u očuvanju mladalačkog izgleda kože.

Koja hrana sadrži hijaluronsku kiselinu?

Najveći izvor hijaluronske kiseline u ishrani su životinjski delovi koji sadrže puno hijaluronske kiseline (kožica, hrskavica, zglobovi…). Supe od kostiju i kožica pilića sadrže veliku količinu komponenti vezivnog tkiva, kolagena i elastina. Dakle, sledeći put kad budete kuvali pileću supu, znajte da ćete organizmu obezbediti hijaluronsku kiselinu.

Pileća supa se primenjuje i u lečenju prehlade i gripa, a jedno od objašnjenja o njenom dejstvu je da upravo hijaluronska kiselina omogućava stvaranje barijere kroz koju virusi i bakterije ne mogu prodreti u organizam.

Šta je bitno za stvaranje hijaluronske kiseline u organizmu?

Vitamin C je neophodan za sintezu kolagena, koji je glavna komponenta vezivnih tkiva. Pa je za stabilne zglobove, tetive, ligamente, kao i za čvrstu kožu potrebno uneti dovoljno vitamina C. Pronaći ćete ga u paprikama, paradajzu, kupusu, karfiolu…

Magnezijum je neophodan za stvaranje hijaluronske kiseline. Smatra se da ishrana siromašna magnezijumom može biti povezana sa sniženim nivoom hijaluronske kiseline. Da vašem organizmu ne bi nedostajalo magnezijuma, upotrebljavajte puno zelenog povrća, kao što su spanać, brokoli, kupus, grašak… Hlorofil je pigment koji daje zelenu boju biljkama, a magnezijum je sastavni deo hlorofila, pa sve što je zelene boje sadrži i magnezijum. Voće bogato magnezijumom su jabuke, banane, jagode, kruške…

Cink je takođe povezan sa smanjenim nivoom hijaluronske kiseline. Cink se u organizmu koristi za razne procese, a ima ga u semenu bundeve, krompiru, kikirikiju, pasulju… i u mesu.

Cink je mineral neophodan za pravilno funkcionisanje organizma, a posebno za imunitet, pomaže u bržem zarastanju rana, smanjuje rezistenciju na insulin, sprečava uvećanje prostate, utiče na stvaranje spermatozoida, koristi se u tretmanu impotencije i steriliteta, utiče na stvaranje testosterona, vraća mentalnu svežinu, kod upornih infekcija, prehlade i gripa, za otklanjanje belih pega na noktima, kod akni… Kapsule cinka od 50 mg koriste se kod oboljenja izazvanih nedostatkom cinka. Detaljno o cinku i upotrebi cinka.Eto kako možete ishranom povećati unos hijalurosnke kiseline, ako želite jake zglobove i potporne strukture oko zglobova ili ako želite zdravu, čvrstu kožu. Uvek je najbolje organizam snabdeti dovoljnom količinom „gradivnog materijala“, da može da izgradi sve potrebne strukture na pravi način. A tako se dolazi do optimalnog zdravlja.