HDL holesterol izgleda da ima sposobnost da skuplja suvišni holesterol iz krvi. Na ovaj način taj holesterol se ne ugrađuje u plak, tj. ne doprinosi sužavanju i očvršćavanju krvnih sudova. Nizak nivo HDL-a predstavja rizik za nastupanje aterosklerotskih promena, a što je vrednost HDL holesterola veća tim bolje.
Kako se može povećati HDL holesterol?
Aerobna aktivnost – to mnogi ljudi ne vole da čuju, ali redovna fizička aktivnost, možda najviše doprinosi povećanju HDL holesterola. Pod fizičkom aktivnošću ne podrazumeva se samo treniranje nekog sporta, već i šetanje, fizički rad u kući, dvorištu, bašti, njivi.
Smanjenje telesne težine – gojaznost utiče na povećanje LDL holesterola, ali i na smanjenje HDL holesterola. Dakle, smanjenjem telesne težine doprinosi se porastu HDL „dobrog“ holesterola. Pogotovu ako se masne naslage stvarju u abdominalnom predelu, tj. oko stomaka. Ovo je najlakše odrediti merenjem obima struka i kuka, ako je obim struka veći od obima kuka, to predstavlja dodatni faktor rizika za smanjenje HDL.
Povećajte unos dijetnih vlakana – dijetna vlakna koja su nesvarljiva samo prolaze kroz digestivni trakt, ne usvajaju se u crevima. Nesvarljiva dijetna vlakna vezuju vodu i bubre, te stvaraju gelastu strukturu koja vezuje holesterol i smanjuje njegovo usvajanje u crevima.Ova vlakna nemaju kalorijsku vrednost.
Prestanite pušiti - ako prestanete pušiti dodatno ćete uticati na povećanje HDL „dobrog“ holesterola.
Smanjite unos trans masnih kiselina - ako na etiketi proizvoda stoji da sadrži „delimično hidrogenizovana biljna ulja“ znači da proizvod sadrži trans masne kiseline, koje utiču na povećanje LDL i sniženje HDL holesterola.
Alkohol - postoje kontraverzna mišljenja po pitanju upotrebe alkoholnih pića, neki stručnjaci preporučuju 1-2 pića dnevno, dok drugi savetuju potpuno izbacivanje. Više od 1 do 2 pića dnevno može imati negativne posledice po zdravlje, a u svemu treba imati meru. Vino sadrži polifenolna jedinjenja, koja ispoljavaju antioksidativnu aktivnost i štite krvne sudove, pa su možda ona u stvari odgovorna za zaštitni efekat kod povećanog nivoa masti u krvi.
Povećajte unos nezasićenih masti (maslinovo ulje) - verovatno ste već mnogo puta čuli da je maslinovo ulje zdravo, a to je zbog sadržaja mononezasićenih masti koje povećavaju HDL holesterol. Povećajte unos rastvorljivih dijetnih vlakana - žitarice, voće, povrće, leguminoze. Za najbolje rezultate bar 2 porcije ovih namirnica dnevno.
Omega 3 masne kiseline - masna morska riba je bogata omega 3 masnim kiselinama koje utiču na povećanje HDL holesterola.
Šta je sa namirnicama sa smanjenim sadržajem masti?
U poslednje vreme vrlo su popularni proizvodi sa smanjenim sadržajem masti, bezmasni, light, diet. To je naravno korisno kod osoba koje inače unose više kalorija nego što potroše, naročito za namirnice koje sadrže 20 i više procenata masti (sir, meso i mesni proizvodi). Ipak, preterivanje u vidu potpunog neunošenja masti takođe nije preporučljivo, jer su pojedine masti i vitamini rastvorljivi u mastima esencijalni, što znači neophodni za dobro zdravlje, a sam organizam ne može da ih proizvede. Prema nekim istraživanjima potpuno izbacivanje masti iz ishrane dovodi i do smanjenja HDL „dobrog“ holesterola. Dakle, masti treba da čine manje od 30%, ali verovatno ne manje od 25% ukupnih kalorija.
Koji lekovi doprinose povećanju HDL holesterola?
Primenjuju se statini (Simvor, Sortis, Atoris, Cholipam, Vasilip, Hollesta) koji utiču na smanjenje sinteze holesterola u organizmu, ali ne utiču na povećanje HDL-a. Niacin, vitamin B3, jedan od vitamina iz B grupe, doprinosi povećanju HDL-holesterola. Ipak, za ovakav efekat potrebne su velike doze niacina, pa kad se ovako primenjuje niacin je lek. Niacin se javlja u više formi, a samo nikotinska kiselina ispoljava povoljan efekat na HDL holesterol.