Pravilnom ishranom i zdravijim načinom života može se uticati na regulaciju povećanog krvnog pritiska. Promene u režimu ishrane, prestanak pušenja i smanjenje stresa predstavljaju osnovu za dugoročnu regulaciju pritiska, a lekovi treba da se primenjuju tek ako ove mere ne budu dovoljne za regulaciju pritiska.
Banane– su dobar izvor kalijuma, koji zajedno sa natrijumom uitče na količinu vode koja se zadržava u organizmu. Prema nekim istraživanjima 5 banana dnevno smanjuje krvni pritisak i potrebu za lekovima. Naravno, u slučaju banana treba voditi računa i o njihovoj kalorijskoj vrednosti u ukupnim dnevnim kalorijama (prosečno oko 2000kcal dnevno), pa se obično ne savetuje više od 2 banane u toku dana.
Riba– unos masne morske ribe obezbeđuje dovoljnu količinu omega 3 masnih kiselina u organizmu, koje regulišu nivo „dobrog“ i „lošeg“ holesterola. Eskimi su narod u čijoj je ishrani ova vrsta ribe najviše zastupljena, a oni imaju i najmanje oboljenja srca i krvnih sudova. Slično važi i za mediteransku ishranu, koja je bazirana na ribi, povrću, voću, testenini, maslinovom ulju i vinu. Ustanovljeno je da ovaj vid ishrane sprečava oštećenja krvnih sudova i razvoj ateroskleroze. Savetuje se bar 2-3 obroka na bazi ribe nedeljno. Ipak, treba imati na umu da su mora u velikoj meri kontaminirana živom i drugim teškim metalima, pa treba voditi računa o poreklu i kvalitetu ribe i o upotrebljenim količinama.
Celer– ovo je verovatno najsnažniji prirodni regulator krvnog pritiska. Etarsko ulje celera sadrži materije koje utiču na širenje arterija i na smanjenje količine hormona stresa, koji utiču na skupljanje krvnih sudova. Celer utiče i na smanjenje koncentracije „lošeg“ holesterola u krvi. Sem toga celer je i dobar diuretik, tj. stimuliše izlučivanje tečnosti iz organizma.
Beli luk– Beli luk opušta mišiće krvnih sudova, što smanjuje promer krvnih sudova i omogućava smanjenje krvnog pritiska. Svež beli luk ispoljava najsnažnije dejstvo na krvne sudova. Beli luk istovremeno sprečava i nastanak tromba i utiče na smanjenje holesterola. Da biste imali koristi od belog luka dovoljno je da jedete 3-4 čena blog luka dnevno, ukoliko jak miris predstavlja otežavajuću okolnost možete probati sa ekstraktima (kapi, kapsule…), ali imajte na umu da je svež beli luk najpotentniji.
Voće i povrće– istraživanjima je utvrđeno da prelazak na vegetarijanski način ishrane utiče na smanjenje krvnog pritiska. Voće je bogato kalijumom, vitaminom C i rastvorljivim vlaknima, koji svi doprinose smanjenju krvnog pritiska. Osim toga voće ima nizak nivo natrijuma, koji zadržava vodu u organizmu i na taj način utiče na povećanje krvnog pritiska.
Kalijum – studije pokazuju da ishrana bogata kalijumom i siromašna natrijumom snižava krvni pritisak. Da bi se unelo dovoljno kalijuma neophodno je uzimati banane, lubenice, krompir, paradajz, narandže, spanać, zrna soje, bademe…
Kalcijum– neki stručnjaci smatraju da nedostatak kalcijuma u velikoj meri može biti odgovoran za visok krvni pritisak. Zato se preporučuje adekvatan unos mleka, zelenog lisnatog povrća, (brokoli, kelj, karfiol), soja, kikiriki, seme suncokreta, orah…
Smanjen unos soli i alkohola,– smanjivanje unosa soli i postepeno izbacivanje soli iz upotrebe dovodi do zadržavanja manje količine tečnosti u organizmu. Unošenje malih količina alkohola prema nekim istraživanjima ima pozitivne efekte na zdravlje srca i krvnih sudova, dok povećan unos alkohola dovodi do oštećenja jetre, povećanja krvnog pritiska… Vino se smatra najkorisnijim pićem, i to posebno crveno vino zbog visokog sadržaja antioksidanasa. Vino se pripisuje čuveni francuski paradoks, naime Francuzi imaju manju stopu oboljenja srca i krvnih sudova od Nemaca, mada se slično hrane. Smatra se da je vino ta presudna razlika koja čuva srca Francuza.
Smanjenje telesne težine– i u maloj meri može imati značajan uticaj na regulaciju krvnog pritiska. Namirnice u ishrani kao što je beli luk, riba, celer, paradajz… mogu imati značajnu ulogu na krvni pritisak.
Unošenje promena u načinu ishrane uz regulaciju telesne težine i prestanak pušenja omogućava smanjenje krvnog pritiska. Povećan krvni pritisak predstavlja opterećenje ne samo za krvne sudove i srce, već je i faktor rizika za razvoj drugih oboljenja i komplikacija u kardiovaskularnom sistemu (npr. infarkt miokarda, moždani udar…). Ipak, promene u načinu ishrane i životnim navikama ne mogu se uvesti preko noći, već treba postepeno raditi na njihovom usvajanju.