Izaberite stranicu

Preplanuli ten je moda i želja poslednjih godina, ali kako dobiti taman ten, a pri tom sprečiti razvoj neželjenih oštećenja kože i prevremeno starenje koji nastaju pod dejstvom UV zraka. Intenzitet boje se može ojačati, a koža ishraniti i stimulisati njena regeneracija uzimanjem beta karotena i drugih antioksidanasa nekoliko nedelja pre intenzivnog izlaganja suncu. UV zraci deluju na pigment kože i omogućuju njeno tamnjenje, ali u koži izazivaju i stvaranje slobodnih radikala, odnosno visokoreaktivnih molekula koji oštećuju ćelije kože, te dovode do prevremenog starenja i malignih oboljenja kože.

Sprečite pojavu alergije na sunce i moguća oštećenja svoje kože

Ako ste alergični na sunce ili imate izuzetno svetlu put, potrebno je da izbegavate izlaganje suncu. Naročito se preporučuje neizlaganje suncu od 11-16 sati, kad je najveći intenzitet zračenja i kada i osobe koje inače nisu alergične na sunce mogu da odreaguju crvenilom i iritacijama. Preporučuje se nošenje šešira, bele odeće dugih rukava i boravak u senci.

Koji zaštitni faktor treba da koristim?

Potrebno je da izaberete preparat sa odgovarajućim zaštitnim faktorom u odnosu na svoj fototip kože i da ga redovno primenjujete. Pošto se preparat gubi sa kože prilikom kupanja u vodi, igranja u pesku, brisanja peškirom, neophodno ga je nanositi vrlo često, a tokom prvih dana izlaganja suncu čak i svakih 1-1,5 sat. Kasnije, kada koža stvori prirodni melanin kao odbranu od UV zračenja, moguće je prorediti nanošenje preparata sa zaštitnim faktorom ili korisiti niži zaštitni faktor. Za vreme boravka u vodi koža je takođe izložena dejstvu UV zraka i može da se iziritira i pocrveni, pa se ne preporučuje duže zadržavanje u vodi ili bar izađite da se namažete, pa nastavite kupanje.

Tamnjenje kože – stvaranje pigmenta

Tamnjenje kože nastaje kao posledica stimulacije melanocita. Melanociti su ćelije u koži koje pod uticajem UV zraka stvaraju melanin, pigmentnu belančevinu koja uzrokuje tamnjenje kože, ali je i štiti od štetnog uticaja sunčevih UV zraka. Važno je znati da se tokom života broj melanocita (prirodne zaštite) smanjuje svakih 10 godina za 10%. Broj i aktivnost melanocita individualno varira, a postoje i regionalne razlike.

Nastanak bora i starenje kože

UVA zraci prodiru kroz površinski sloj kože i direktno oštećuju sloj kolagena u dermisu, čime dovode do nastanka trajnih oštećenja kože u vidu bora, neravnina, nepravilnosti, smežuravanja. SPF – zaštitni faktor od sunca – omogućava odbijanje ili upija UV zrake, čime sprečava oštećenja kože.

Neke činjenice o UV zračenju:

  • čak 90% UV zračenja može proći kroz oblake, u zavisnosti od njihove gustine
  • sneg odbija do 80% UV zračenja
  • 60% UV zračenja se primi između 10 i 14 sati
  • UV zračenje se povećava za 4% na svakih 300m nadmorske visine
  • radnici u zatvorenom prostoru dobijaju 10-20% ozračenja od onog koje dobijaju radnici napolju
  • deca do 18 godina dobiju 60-80% UV zračenja u životu
  • u senci UV zračenje može biti smanjeno 50% i više
  • beli pesak odbija do 15% UV zračenja
  • UV zračenje prolazi kroz vodu i na 0,5m dubine ima i dalje 40% intenziteta zračenja na površini

Supstance koje obezbeđuju SPF mogu biti:

  • hemijske – koje sadrži većina preparata, mogu dovesti do preosetljivosti i alergije
  • mikropigmenti ZnO i TiO, koji se ne upijaju već deluju na površini kože odbijajući UV zrake (kod netolerantne i alergijama sklone kože, dečje kože)

Preparati sa dodatkom beta karotena, šargarepe i oraha omogućavaju brže dobijanje boje.

Fototip kože

Individualno reagovanje na sunce određeno je fototipom kože, koji je genetski predodređen. U zavisnosti od prethodne pripreme (količine melanina u koži) i indeksa UV zračenja zavisi koliko dugo je osoba u stanju da bude na suncu bez zaštitnih sredstava (bez pojave crvenila, iritacija i opekotina).

FOTOTIPOVI

1. VRLO SVETLA PUT – sa pegama, plave ili crvene kose, plavih ili zelenih očiju (nikad ne potamne i uvek izgore). Preporučeno vreme izlaganja suncu bez zaštitnih sredstava od 10-16 sati za njih je do 10 minuta, a savetuje se 50+ UV zaštitni faktor.
2. SVETLA PUT – sklona letnjim pegama, plave kose, vrlo malo potamne i lako izgore. Za ljude s ovakvom puti je preporučeno vreme izlaganja suncu bez zaštitnih sredstava od 10-16 sati od 10 do 20 minuta, a savetuje im se da upotrebljavaju zaštitno sredstvo s 40-50+ UV zaštitnim faktorom.
3. TAMNA PUT – bez pega, svetlokestenjaste ili svetlosmeđe kose, lako tamne i retko izgore. Vreme izlaganja suncu bez zaštitnih sredstava od 10-16 sati ovakvim osobama preporučeno je ne duže od 30 minuta i da koriste zaštitu sa 20-40 UV zaštitnim faktorom.
4. VRLO TAMNA PUT (mediteranski tip) – maslinasta put, tamnosmeđa ili crna kosa, nikad ne izgore. Preporučeno vreme izlaganja suncu bez zaštitnih sredstava od 10-16 sati za ovu kategoriju ljudi je 40-50 minuta, a savetuje se korišćenje 8-20 UV zaštitni faktor.

fototip

Oni koji po svaku cenu žele taman ten, posle nekoliko dana intenzivnog sunčanja (uz obavezni faktor 30), mogu “preći“ na manji, ali uz oprez, jer je svako tamnjenje kože praćeno i nepoželjnim promenama koje koža pamti. Vrednost SPF označava samo zaštitu od delovanja UVB zračenja, odnosno mogućnost preparata da spreči pojavu opekotina. Važno je da pored broja zaštitnog faktora, bude istaknuta i UVA zaštita.

Pravilno nanošenje zaštitnih sredstava:

  • Zaštitna sredstva na kožu treba naneti pola sata pre izlaganja suncu, kao i svaki put posle znojenja, kupanja i brisanja ili svaka 2 sata po izloženosti suncu.
  • Na preparatu treba da su posebno naznačeni UVA i UVB filter, jer su UVA zraci znatno opasniji.
  • Vodootporan preparat – znači da deluje 40 minuta u vodi, a ne neograničeno!
  • TOTAL SUN BLOCK – znači da odbija 99% UV zraka.

UV indeks

  • UV indeks pokazuje stepen opasnosti od UV zračenja. Izražava se brojčano od 0 (niska opasnost) do 10 (vrlo velika opasnost), a standardizovan je od Svetske zdravstvene organizacije.
  • Stepen opasnosti od UV zračenja za sredinu leta, za vedar dan je:
    VELIKA opasnost od UV zračenja (UV indeks veći od 9.0) 11–15 sati
    VISOKA opasnost od UV zračenja (UV indeks od 7.0 do 8.9)  9–11 sati i od 15-17 sati
    UMERENA opasnost od UV zračenja (UV indeks od 4.0 do 6.9) 8-9 sati i 17-19 sati
    MALA opasnost od UV zračenja (UV indeks manji od 4.0) rano ujutru i kasno posle podne ne postoji gotovo nikakva opasnost
  • UV zraci su najjači između 11-16 sati, pa tad ne treba boraviti na suncu.
  • Bebe mlađe od 12 meseci nikad ne treba direktno izlagati sunčevoj svetlosti. Deca treba da koriste zaštitni faktor 30 do 50+.
  • Neki lekovi i kantarion mogu dovesti do ozbiljnih kožnih reakcija u kombinaciji sa UV zračenjem.
  • Antioksidansi, pojedinačno ili u kombinaciji, mogu značajno sprečiti oštećenja kože na suncu, jer sprečavaju nastajanje slobodnih radikala.
  • Zaštita koja se pije i deluje “iznutra”, tzv. sistemska fotozaštita, ima već dugu istoriju.
  • suncanje

Preporučljivo je da se ovi preparati uzimaju nekoliko nedelja pre letovanja, kako bi pripremili kožu za sunčanje i najčešće sadrže kombinacije vitamina, supstanci sa antioksidacionim delovanjem, b-karoten i druge karotenoide, vitamin E, vitamin C i sl. Oni imaju samo preventivno delovanje, tako da se mogu koristiti samo uz zaštitne preparate koji se nanose „spolja“, na kožu!

Dečja koža je osetljivija na sunce i lakše izgori nego koža odraslih. Decu do 12 meseci starosti ne bi trebalo uopšte izlagati suncu. Decu koja imaju 12 meseci i više potrebno je zaštititi prikladnom odećom, šeširima i zaštitnim sredstvima koja sprečavaju prodor UV zraka na kožu (kreme sa visokim faktorom – 30+ i više ili preparati sa “sun block” zaštitom).