Gvožđe je sastavni deo hemoglobina, koji omogućava transport kiseonika u krvi. Anemija ili malokrvnost je nedostatak hemoglobina ili eritrocita (crvenih krvnih zrnaca). Postoji mnogo različitih vrsta anemije, a osim nedostatka gvožđa, anemiju može uzrokovati i nedostatak vitamina B12, folne kiseline i dr.
Anemija (malokrvnost) je ozbiljna bolest, jer može da dovede do smanjenja nivoa kiseonika u organizmu. U nedostatku kiseonika svi organi i tkiva otežano funkcionišu, a šanse za razvoj bolesti su veće. Simptomi anemije su: slabost, bledilo, nedostatak snage, lako umaranje, nesvestice, zadihanost. Anemija je bolest koja pogađa skoro polovinu žena u reproduktivnom periodu. Nije ni čudno, pošto se gvožđe teško usvaja u organizam, a lako oslobađa gubitkom krvi tokom menstruacije.
Najugroženiji za nastanak anemije su:
- trudnice (pogotovu one žene koje su i pre trudnoće bile anemične),
- porodilje (ako su tokom porođaja izgubile mnogo krvi),
- odojčad (posebno oni koji su rođeni anemični, jer su im i majke bile anemične u trudnoći),
- deca (usled naglog rasta i razvoja deca imaju povećane potrebe za gvožđem),
- žene u reproduktivnom periodu, jer gube krv menstruacijom.
Unesite dovoljno gvožđa ishranom
Samostalno možete promeniti navike u ishrani i omogućiti povećanje usvajanja gvožđa iz hrane. Dodatnim unosom namirnica i biljnih proizvoda bogatih gvožđem može se sprečiti pojava anemije i povećati depoi gvožđa u organizmu. Osnovni problem je loše usvajanje gvožđa iz hrane. Smatra se da odrasle osobe usvoje samo 10-15% gvožđa prisutnog u hrani, dok se kod trudnica ovaj procenat povećava. Gvožđe se najbolje usvaja iz mesa (crvena mesa, džigerica), jer se tu nalazi u obliku u kojem je i u ljudskom organizmu. Kisela sredina u želucu omogućava bolje iskorišćavanje gvožđa, pa se zato često daje sa vitaminom C. Gvožđe iz namirnica životinjskog porekla se usvaja 15-35%, dok se iz namirnica biljnog porekla usvaja 2-20% (C vitamin povećava apsorpciju gvožđa). Razni biljni sastojci mogu smanjiti usvajanje gvožđa (tanini, polifenoli, fitati), kao i kalcijum.
Dobri izvori gvožđa su: crveno meso, džigerica, žitarice, riba (skuša, sardine), jaja, pasulj, integralni ili crni hleb, lisnato zeleno povrće, suve kajsije, suve šljive. Kupinovo vino, borovnice, kopriva, cvekla, spanać, kakao utiču na povećanje nivoa gvožđa. Kopriva sadrži gvožđe, bakar i vitamin C, ali i mangan koji stimuliše oslobađanje gvožđa iz depoa.
Prekontrolišite gvožđe ako planirate trudnoću
Najbolje bi bilo da žene pre nego što isplaniraju trudnoću reše problem anemije ako postoji i da svakako povedu računa o nivou gvožđa u organizmu. Naime, često se dešava da žene u 6-7. mesecu trudnoće postanu anemične. Naravno, nije samo gvožđe potrebno za stvaranje crvenih krvnih zrnaca – eritrocita, ali je njegov deficit najčešći problem. Često se u početku trudnoće ne povede dovoljno računa o adekvatnom unosu gvožđa. Tokom trudnoće organizam usvaja više gvožđa iz hrane, ali je to često nedovoljno da podmiri povećane potrebe. Pošto se u trudnoći količina krvi u organizmu povećava za oko 20-25%, vrlo brzo se iscrpe rezerve. Kad organizam ostane bez gvožđa dolazi do anemije. Anemične žene imaju veće šanse da će roditi anemičnu decu, a anemična deca imaju predispozicije da slabije napreduju po rođenju. Treba se setiti da se i tokom porođaja može izgubiti značajna količina krvi (oko pola litre i više), što takođe može povećati šanse za razvoj anemije kod porodilja.
Anemija se dugo i uporno leči
Ukoliko imate anemiju nikako je nemojte sami lečiti, već isključivo uz lekarsko praćenje. U slučaju anemija izazvanih nedostatkom gvožđa, potrebno je mesecima uzimati preparate na bazi gvožđa uz praćenje krvne slike. Terapija traje od 3-4 meseca do godinu dana u zavisnosti od stepena anemije. Potom se gvožđe nastavlja uzimati još oko 2 meseca, da bi se stvorile rezerve u organizmu.