Izaberite stranicu

Šta je kalcijum?

Kalcijum je gradivni element kostiju i zuba, neophodan je za mišićne kontrakcije, prenošenje nervnih signala, za izlučivanje hormona i enzima. Stalan nivo kalcijuma u krvi je neophodan da bi procesi u organizmu nesmetano funkcionisali. Paratireoidna žlezda je zadužena za stvaranje hormona koji regulišu nivo kalcijuma u krvi. Kalcijum se usvaja iz hrane i oslobađa se iz kostiju, kada ga nema dovoljno u hrani. Kosti su u procesu stalnog remodelovanja, iz njih se oslobađa kalcijum i u njih ugrađuje novi kalcijum. U toku detinjstva kosti se više izgrađuju, nego što se razgrađuju, u adolescenciji kosti se podjednako razgrađuju i izgrađuju, a kako čovek stari proces razgradnje postaje dominantan i dolazi do gubitka koštane mase. Naročito kod žena u postmenopauzi dolazi do slabljenja kostiju i razvoja osteoporoze.

Koštano tkivo je živo tkivo, koje se menja tokom života. Za vreme detinjstva i adolescencije, kosti rastu i gustina im se povećava do oko 30-te godine. Pošto je gubitak koštane mase, kao i izgradnja koštane mase postepen proces, što su jače kosti bile pre 30-te godine, kasnije će doći do pojave gubitka koštane mase sa starenjem. Zato je veoma važno unositi dovoljno vitamina D i kalcijuma tokom detinjstva i adolescencije. Gustina kostiju se povećava i bavljenjem fizičkom aktivnošću u kojoj kosti i mišići rade protiv gravitacije noseći telesnu težinu (hodanje, trčanje, plesanje, aerobik, skijanje). Dok aktivnosti u kojima se ne koristi telesna težina (plivanje, biciklizam, aerobik u vodi) ne utiču na gustinu koštane mase.

Kalcijum se koristi kod hipokalcemije, osteoporoze, osteomalacije, rahitisa, hipoparatireoidizma, tetanija. Kalcijum karbonat se koristi kod bubrežne insuficijencije za vezivanje fosfata. Kalcijumove soli se primenjuju i kao antacidi, za smanjenje kiselosti želudačnog sadržaja.

U kojim namirnicama se nalazi kalcijum?

Mleko, jogurt, sir i drugi mlečni proizvodi su dobri izvori kalcijuma i smatra se da su to glavni izvori u ishrani. Dobri izvori kalcijuma su i brokoli, kelj, karfiol, soja, kikiriki, seme suncokreta, orah, konzervirana riba sa kostima, voda bogata kalcijumom. Neke namirnice se takođe obogaćuju kalcijumom (hleb, sokovi, cerealije). Spanać je naročito bogat njim, ali sadrži i oksalnu kiselinu koja vezuje kalcijum i smanjuje usvajanje. Nerastvorna vlakna iz biljnih proizvoda takođe smanjuju usvajanje istog.

milk

Koje su preporučene dnevne doze?

Dnevne doze kalcijuma za odrasle do 25 godina starosti su 1000-1200mg, preko 25 godina 800-1000mg, u periodu trudnoće i dojenja 1200mg. Po ulasku u menopauzu, potrebe za kalcijumom se ponovo povećavaju na 1200mg dnevno. Kod dece do 60% kalcijuma iz hrane se usvoji u crevima, jer je tada organizmu potrebno mnogo kalcijuma za izgradnju kostiju. U adolescenciji usvajanje kalcijuma se smanjuje na 15-20%, a sa starenjem se dodatno smanjuje. U periodu trudnoće usvajanje kalcijuma se opet povećava. Apsorbuje se u prisustvu vitamina D.

Kalcijum u komercijalnim proizvodima se nalazi u obliku: kalcijum-karbonata, kalcijum-aspartata, kalcijum-citrata, kalcijum-glukonata, kalcijum-laktata (oblik kakav je zastupljen u mleku), hidroksiapatita. Kalcijum-karbonat je slabo rastvoran, slabo se usvaja, a mogu se javiti i neželjena dejstva: mučnina, gasovi, zatvor. Dodavanjem magnezijuma preparatima kalcijuma sprečava se pojava zatvora. Bolje se usvaja u kiseloj sredini, pa se citrat najbolje usvaja. Kalcijum-citrat se uzima na prazan želudac, a kalcijum-karbonat sa hranom, da bi se bolje usvojio u prisustvu želudačne kiseline. Osobe koje imaju problema sa povećanom kiselošću želudačnog soka treba da izbegavaju kalcijum-citrat.

Kod suplementacije bitan je sadržaj elementarnog kalcijuma, pa ako je na etiketi označen sadržaj kalcijum-karbonata, kalcijum-citrata i sl, treba preračunati koliko stvarno ima kalcijuma. Sadržaj od 500mg kalcijum-karbonata odgovara 200mg elementranog kalcijuma. Dakle, sadržaj kalcijuma je 40% za kalcijum-karbonat, 21% za kalcijum-citrat, 13% za kalcijum-laktat, 9% za kalcijum-glukonat. U bilo kom obliku bolje se usvaja ako se uzima u manjim dozama, 500mg ili manje odjednom. Ako je potrebno unositi veće doze kalcijuma, bolje je podeliti u dve ili više doza.

Istraživanja su pokazala da se kalcijum i drugi minerali bolje usvajaju iz hidroksiapatita (oblika u kome se minerali nalaze u kostima), nego iz drugih oblika kalcijuma. Mikrokristalni hidroksiapatit se dobija iz goveđih kostiju i ima visoku iskoristljivost u organizmu. Hidroksiapatit, osim što sprečava dalji gubitak koštane mase, takođe utiče na ponovnu ugradnju kalcijuma i drugih minerala u kosti.

Kome su potrebne povećane količine kalcijuma?

Osobe alergične na laktozu i vegetarijanci treba da vode računa o adekvatnom unosu kalcijuma iz namirnica biljnog porekla.

Da li se može uneti previše kalcijuma?

Suvišne količine kalcijuma se izlučuju iz organizma, a oprez je potreban kod oboljenja paratireoidne žlezde (hiperkalcemije), kamena u bubregu, trovanja D vitaminom, kancera. Povećana količina kalcijuma u ishrani smanjuje usvajanje drugih minerala (cinka, gvožđa, magnezijuma) i doprinosi razgradnji vitamina K.

Sa kojim lekovima istovremeno ne treba uzimati kalcijum?

Kalcijum ne treba uzimati istovremeno sa nekim lekovima (tetraciklini, preparati gvožđa, tiroidni hormoni, kortikosteroidi, bifosfonati), jer se kalcijum vezuje za njih i smanjuje im apsorpciju.

Napomena

Ne treba unositi više od 2500mg kalcijuma dnevno. Osobe sa oboljenjima bubrega ne treba dodatno da ga unose u organizam, oni koji su skloni pesku ili kamenu u bubregu, kod zatvora, dehidratacije, srčanih aritmija.

Kamen u bubregu nastaje deponovanjem kalcijuma i soli urata (uratni kamenci), poreklom iz mesa i kalcijuma, i soli oksalata (oksalatni kamenci), poreklom iz biljnih izvora. Nastanak kamena u bubregu u vezi je sa povećanim unosom oksalata i smanjenim unosom tečnosti, ali ne i sa povećanim unosom kalcijuma. Unošenjem dovoljnih količina tečnosti sprečava se nastanak kamenaca.

Floramigresan kapi 100 ml Mediflora

šifra proizvoda 00376
1.080,00 RSD
Na lageru
1
Detalji o proizvodu

Prirodne biljne kapi pomažu kod:

  • MIGRENE
  • BOLOVA
  • POMAŽE KOD ARTRITISA, ARTROZE
  • GIHTA I DRUGIH REUMATSKIH OBOLJENJA
  • MENSTRUALNIH BOLOVA

Floramigresan biljne kapi na bazi ekstrakta povratića (Tanacetum parthenium L.) se preporučuju kao pomoćna terapija u profilaksi migrene.Redovna upotreba biljnih kapi Floramigresan dovodi do produženja intervala između migrenoznih napada i smanjenja intenziteta propratnih pojava (jačine i dužine napada, muke, povraćanja).

Pakovanje 100 ml.

Biljne kapi Floramigresan sadrže u sebi ekstrakte biljke povratić (Tanacetum parthenium) i ekstrakt Bele vrbe (Salix alba).Ove biljke sadrže u sebi flavonoide, poliacetilene, seskviterpenske laktone germakranolidnog tipa, salicilnu kiselinu. Seskviterpenski lakton PARTENOLID se nalazi u najvećem procentu.Iako je delovanje kapi Floramigresan određeno mešavinom svih sastojaka ekstrakta, PARTENOLID pokazuje najveću farmakološku aktivnost i nosilac je antimigrenoznog delovanja

Naučna istraživanja ukazuju da se mehanizam antimigrenoznog delovanja ekstrakta povratića i partenolida zasniva na antiinflamatornoj aktivnosti ( inhibiranjem biosinteze prostaglandina, leukotriena i tromboksana kao potentnih medijatora inflamatornog procesa), inhibiciji vezivanja serotonina za receptore ( delovanjem partenolida kao antagoniste slabog afiniteta) i sprečavanju agregacije trombocita. Redovna upotreba biljnih kapi Floramigresan na bazi Tanacetuma i Kore vrbe dovodi do smanjenja tegoba i intenziteta migrenoznih napada.

Morfološke osobine biljke Tanacetum Parthenium – povratić

Tanacetum parthenium ili povratić je aromatična, bogato razgranata biljka perastih listova i sitnih jednostavnih i polupunih belih cvetova nalik dugmetu, cveta od juna do septembra, visine 60-80 cm. Biljka povratić (Tanacetum) je poreklom sa brdovitih prostora Balkanskog poluostrva.

Sama biljka Tanacetum se sama uspešno zasejava, a za svoj rast treba sunčanu poziciju. Dobro podnosi sušu.

Povratić biljka je slična po izgledu sitnim hrizantemama, ali je potpuno drugačijeg mirisa, cvetovi podsećaju na kamilicu, a ima ih nekoliko vrsta, jednostavnih i punih cvetova.

Povratić ( Tanacetum Parthenium) se vekovima koristi u tradicionalnoj medicini za snižavanje visoke temperature i lečenje glavobolje, zubobolje, bolova uzrokovanih artrozom, probavnih problema, uboda insekata, neplodnosti, problema s menstruacijom.

Tanacetum parthenium lekovita je biljka kojoj neki pripisuju i antibakterijski uticaj posledica je aktivnosti seskviterpenskih laktona, specifično partenolida koji pokazuje bakteriostatsku aktivnost prema Gram-pozitivnim i Gram-negativnim bakterijskim vrstama: Staphylococcus aureus, E. coli i Salmonella spp.

Bela vrba (Salix alba), delovanje, upotreba

Još su stari narodi koristili vrbinu koru za lečenje brojnih tegoba, ali se tek u novije vreme otkrilo da gotovo može da zameni najpoznatiji lek na svetu-aspirin.

Kora vrbe se još od antičkih vremena upotrebljavala za ublažavanje bolova i različitih upala. Starorimski lekar grčkog porekla Dio-Skorid opisao je ovu biljnu sirovinu kao sredstvo za lečenje oboljenja zglobova.U Srednjem veku u Evropi se kora vrbe upotrebljavala i za snižavanje povišene temperature, za zaustavljanje krvarenja i kao protivupalno sredstvo.

Salicilna kiselina koja je glavni sastojak kore vrbe je biljna preteča acetilsalicilne kiseline – poznatog aspirina. Danas se salicilna kiselina i njeni derivati – acetilsalicilna kiselina, metilsalicilat i drugi – dobijaju sintetčki. Ali, sve dok nije osvojena rentabilna sinteza ove kiseline, razne biljke među kojima i vrba, bile su značajne sirovine za njeno dobijanje.

Kao biljna lekovita sirovina upotrebljava se kora (Salicis cortex), skinuta sa grana starih 2-3 godine. Guli se rano u proleće i suši na suncu. Za dobijanje ove biljne sirovine mogu da se upotrebljavaju i druge vrste vrba (Salbc caprea, S.cinerea, S. purpurea i dr.).

Vrbova kora sadrži:

  • od 1,5 do 11 % fenolnih glikozida (salicin, salikortin, fragilin…)
  • flavonoide
  • tanine
  • aromatične aldehide
  • alkohole…

Evropska farmakopeja propisuje da sadržaj salicila mora da iznosi najmanje 1,5 %.

Pod uticajem crevne flore salicin se u digestivnom traktu

postepeno razlaže do salicil-alkohola, od koga nastaje salicilna kiselina. Na taj način kora vrbe deluje slično aspirinu, međutim ona ne može da se smatra njegovom potpunom alternativom, jer za njene aktivne sastojke nije utvrđeno da ispoljavaju sve farmakološke efekte ovog leka.

UPOTREBA BELE VRBE

U savremenoj fitoterapiji upotrebljava u obliku čaja za snižavanje temperature kod lakih grozničavih oboljenja (prehlade, grip), kod akutnih i hroničnih reumatskih tegoba, glavobolja i drugih bolova.

Zbog velikog variranja sadržaja salicina u biljnoj sirovini, preporučuje se uzimanje preparata koji sadrže tzv. standardizovane ekstrakte, odnosno ekstrakte sa definisanim sadržajem aktivne materije.

Efikasnost preparata sa standardizovanim ekstraktom kore vrbe u ublažavanju bolova kod artritisa potvrđena je u dve kliničke studije novijeg datuma. Od 120 pacijenata sa reumatskim artritisom posle jedne i četiri nedelje tretmana, kod 70 odsto je registrovano poboljšanje koje se manifestovalo smanjenjem bola i povećanom pokretljivošću.

Doziranje Floramigresan kapi:

Tri puta na dan po 30 kapi (pola kafene kasike) sipati u pola čaše vode i popiti. Za postizanje maksimalnih terapijskih efekata potrebno je koristiti minimum dva meseca.

Kontraindikacije:

Preosetljivost na povratić ili neke druge biljke iz familije Asteraceae.

Biljne kapi Floramigresan se ne sme koristiti za vreme drudnoće i dojenja.

Neželjena dejstva:

Nisu poznata.

Način čuvanja:

Preparat čuvati na suvom i tamnom mestu, na sobnoj temperaturi.

Čuvati van domašaja dece.

Sačuvaj ovaj proizvod za kasnije