Izaberite stranicu

Šta je kalcijum?

Kalcijum je gradivni element kostiju i zuba, neophodan je za mišićne kontrakcije, prenošenje nervnih signala, za izlučivanje hormona i enzima. Stalan nivo kalcijuma u krvi je neophodan da bi procesi u organizmu nesmetano funkcionisali. Paratireoidna žlezda je zadužena za stvaranje hormona koji regulišu nivo kalcijuma u krvi. Kalcijum se usvaja iz hrane i oslobađa se iz kostiju, kada ga nema dovoljno u hrani. Kosti su u procesu stalnog remodelovanja, iz njih se oslobađa kalcijum i u njih ugrađuje novi kalcijum. U toku detinjstva kosti se više izgrađuju, nego što se razgrađuju, u adolescenciji kosti se podjednako razgrađuju i izgrađuju, a kako čovek stari proces razgradnje postaje dominantan i dolazi do gubitka koštane mase. Naročito kod žena u postmenopauzi dolazi do slabljenja kostiju i razvoja osteoporoze.

Koštano tkivo je živo tkivo, koje se menja tokom života. Za vreme detinjstva i adolescencije, kosti rastu i gustina im se povećava do oko 30-te godine. Pošto je gubitak koštane mase, kao i izgradnja koštane mase postepen proces, što su jače kosti bile pre 30-te godine, kasnije će doći do pojave gubitka koštane mase sa starenjem. Zato je veoma važno unositi dovoljno vitamina D i kalcijuma tokom detinjstva i adolescencije. Gustina kostiju se povećava i bavljenjem fizičkom aktivnošću u kojoj kosti i mišići rade protiv gravitacije noseći telesnu težinu (hodanje, trčanje, plesanje, aerobik, skijanje). Dok aktivnosti u kojima se ne koristi telesna težina (plivanje, biciklizam, aerobik u vodi) ne utiču na gustinu koštane mase.

Kalcijum se koristi kod hipokalcemije, osteoporoze, osteomalacije, rahitisa, hipoparatireoidizma, tetanija. Kalcijum karbonat se koristi kod bubrežne insuficijencije za vezivanje fosfata. Kalcijumove soli se primenjuju i kao antacidi, za smanjenje kiselosti želudačnog sadržaja.

U kojim namirnicama se nalazi kalcijum?

Mleko, jogurt, sir i drugi mlečni proizvodi su dobri izvori kalcijuma i smatra se da su to glavni izvori u ishrani. Dobri izvori kalcijuma su i brokoli, kelj, karfiol, soja, kikiriki, seme suncokreta, orah, konzervirana riba sa kostima, voda bogata kalcijumom. Neke namirnice se takođe obogaćuju kalcijumom (hleb, sokovi, cerealije). Spanać je naročito bogat njim, ali sadrži i oksalnu kiselinu koja vezuje kalcijum i smanjuje usvajanje. Nerastvorna vlakna iz biljnih proizvoda takođe smanjuju usvajanje istog.

milk

Koje su preporučene dnevne doze?

Dnevne doze kalcijuma za odrasle do 25 godina starosti su 1000-1200mg, preko 25 godina 800-1000mg, u periodu trudnoće i dojenja 1200mg. Po ulasku u menopauzu, potrebe za kalcijumom se ponovo povećavaju na 1200mg dnevno. Kod dece do 60% kalcijuma iz hrane se usvoji u crevima, jer je tada organizmu potrebno mnogo kalcijuma za izgradnju kostiju. U adolescenciji usvajanje kalcijuma se smanjuje na 15-20%, a sa starenjem se dodatno smanjuje. U periodu trudnoće usvajanje kalcijuma se opet povećava. Apsorbuje se u prisustvu vitamina D.

Kalcijum u komercijalnim proizvodima se nalazi u obliku: kalcijum-karbonata, kalcijum-aspartata, kalcijum-citrata, kalcijum-glukonata, kalcijum-laktata (oblik kakav je zastupljen u mleku), hidroksiapatita. Kalcijum-karbonat je slabo rastvoran, slabo se usvaja, a mogu se javiti i neželjena dejstva: mučnina, gasovi, zatvor. Dodavanjem magnezijuma preparatima kalcijuma sprečava se pojava zatvora. Bolje se usvaja u kiseloj sredini, pa se citrat najbolje usvaja. Kalcijum-citrat se uzima na prazan želudac, a kalcijum-karbonat sa hranom, da bi se bolje usvojio u prisustvu želudačne kiseline. Osobe koje imaju problema sa povećanom kiselošću želudačnog soka treba da izbegavaju kalcijum-citrat.

Kod suplementacije bitan je sadržaj elementarnog kalcijuma, pa ako je na etiketi označen sadržaj kalcijum-karbonata, kalcijum-citrata i sl, treba preračunati koliko stvarno ima kalcijuma. Sadržaj od 500mg kalcijum-karbonata odgovara 200mg elementranog kalcijuma. Dakle, sadržaj kalcijuma je 40% za kalcijum-karbonat, 21% za kalcijum-citrat, 13% za kalcijum-laktat, 9% za kalcijum-glukonat. U bilo kom obliku bolje se usvaja ako se uzima u manjim dozama, 500mg ili manje odjednom. Ako je potrebno unositi veće doze kalcijuma, bolje je podeliti u dve ili više doza.

Istraživanja su pokazala da se kalcijum i drugi minerali bolje usvajaju iz hidroksiapatita (oblika u kome se minerali nalaze u kostima), nego iz drugih oblika kalcijuma. Mikrokristalni hidroksiapatit se dobija iz goveđih kostiju i ima visoku iskoristljivost u organizmu. Hidroksiapatit, osim što sprečava dalji gubitak koštane mase, takođe utiče na ponovnu ugradnju kalcijuma i drugih minerala u kosti.

Kome su potrebne povećane količine kalcijuma?

Osobe alergične na laktozu i vegetarijanci treba da vode računa o adekvatnom unosu kalcijuma iz namirnica biljnog porekla.

Da li se može uneti previše kalcijuma?

Suvišne količine kalcijuma se izlučuju iz organizma, a oprez je potreban kod oboljenja paratireoidne žlezde (hiperkalcemije), kamena u bubregu, trovanja D vitaminom, kancera. Povećana količina kalcijuma u ishrani smanjuje usvajanje drugih minerala (cinka, gvožđa, magnezijuma) i doprinosi razgradnji vitamina K.

Sa kojim lekovima istovremeno ne treba uzimati kalcijum?

Kalcijum ne treba uzimati istovremeno sa nekim lekovima (tetraciklini, preparati gvožđa, tiroidni hormoni, kortikosteroidi, bifosfonati), jer se kalcijum vezuje za njih i smanjuje im apsorpciju.

Napomena

Ne treba unositi više od 2500mg kalcijuma dnevno. Osobe sa oboljenjima bubrega ne treba dodatno da ga unose u organizam, oni koji su skloni pesku ili kamenu u bubregu, kod zatvora, dehidratacije, srčanih aritmija.

Kamen u bubregu nastaje deponovanjem kalcijuma i soli urata (uratni kamenci), poreklom iz mesa i kalcijuma, i soli oksalata (oksalatni kamenci), poreklom iz biljnih izvora. Nastanak kamena u bubregu u vezi je sa povećanim unosom oksalata i smanjenim unosom tečnosti, ali ne i sa povećanim unosom kalcijuma. Unošenjem dovoljnih količina tečnosti sprečava se nastanak kamenaca.

Nutrione Fucus kelp alge (150 mcg joda) 60 kapsula

šifra proizvoda 00414
700,00 RSD
Na lageru
1
Detalji o proizvodu
Kelp (lat. Fucus vesiculosus) predstavlja talus smeđe morske alge, koja raste u hladnoj vodi bogatoj hranljivim materijama i predstavlja najlepši biološki produktivan habitat u morskoj sredini. Rasprostranjena je po celom svetu u plitkim priobalnim vodama i raste na temperaturama ispod 20 stepeni. Njena zavisnost od svetlosti, neophodne za fotosintezu, ograničava je na bistre i plitke vode.
Zajednička osobina svim morskim travama je neverovatna brzina rasta, čak do 30 cm dnevno. Velike grane šire se po površini vode gde sakupljaju svetlosnu energiju za fotosintezu, a plutaju pomoću lukovičastih plutalica koje se nalaze na donjoj strani grana. Pošto su međusobno labavo povezane, morske struje i vetrovi lako kidaju grančice morske trave i odnose ih prema obali koja često biva prekrivena nasukanim biljkama.

Morske alge su prvenstveno bogat izvor minerala joda, što je otkrio naučnik Courtois još 1812. godine. Jod se ne pojavljuje u prirodi u elementarnom obliku, već u obliku jodida i jodata, uglavnom u jedinjenjima sa natrijumom i kalijumom. Ima ga u morskoj vodi, pojedinim vrstama morskog korova i raznim mineralnim lekovitim izvorima. Morske alge ne samo da apsorbuju jod, već usisavaju i ogroman broj esencijalnih hranljivih materija iz morske vode i isporučuju ih tiroidnoj žlezdi i čitavom organizmu. Te hranljive materije su: proteini, esecijalne masne kiseline, ugljeni hidrati, celuloza, oligoelementi, natrijumove i kalijumove soli i veliki broj hemijskih jedinjenja poput alginične kiseline. Alginična kiselina je odgovorna za detoksikaciju organizma od teških metala u zagađenim industrijskim sredinama i kod pojačanog radioaktivnog zračenja.
Jod je esencijalni element neophodan za funkcionisanje štitne žlezde i sintezu tiroidnih hormona. Osnovni sekretorni proizvod tiroidne žlezde je tiroksin, koji sedrži četiri atoma joda u svom molekulu i aktivira se u perifernim tkivima u aktivni oblik trijodtironin. Tiroidni hormoni ostvaruju niz važnih funkcija u organizmu kao regulatori ćelijske aktivnosti i rasta.
Zdrava funkcija štitne žlezde je preduslov za prevenciju gojaznosti. Zato ova alga nalazi primenu najviše u suplementima namenjenim za redukciju telesne mase i kod osoba sa deficitom joda.
Pored prisutnog joda, aktivna jedinjenja izolovana iz talusa ove alge su i fukoksantin (mrki pigment), različiti florotanini, polisaharidni lanci sastavljeni od L-fukoze i sulfatnih grupa (fukoidani). Uobičajena suplementirana doza za sprašeni talus osušene alge fukus iznosi oko 500 mg. U 1 kapsuli proizvoda Nutrione Fucusa nalazi se 300 mg sprašenog talusa joda standardizovanog na 0,05% joda.
Morske alge mogu da predstavljaju i bogat izvor vitamina i minerala, a efikasna su zamena za so, što je značajno za ljude na dijetama bez soli. Hranljive materije iz morskih algi se lako asimiliraju.
Preporučena doza i način upotrebe
1 kapsula dnevno. Najbolje popiti sa čašom vode.
Podaci o nutritivnoj vrednosti
Broj doza po pakovanju: 60 | Veličina doze: 1 kapsula
Aktivna komponenta
Suvi ekstrakt talusa fukusa (Fucus vesiculosus), stand. na 0,05% joda 300 mg*
Od čega jod 150 mcg
Proteini 0,01 g
Masti 0,01 g
Od toga zasićene masti 0 g
Ugljeni hidrati 0,56 g
Od toga šećeri 0,39 g
Energetska vrednost 2,3 kcal
*PDU (preporučen dnevni unos) nije utvrđen. `
Ostali sastojci:
želatin, sredstva protiv zgrudvavanja (E460, E470b), boja (E171).

Save this product for later