Izaberite stranicu

Za šta se upotrebljava kopriva?

Kopriva je jedna od najlekovitijih biljaka, a najčešće se koriste list i koren koprive. Koristi se za pročišćavanje krvi i pojačavanje izlučivanja tečnosti iz organizma, pa je našla primenu kod svih oboljenja izazvanih akumuliranjem toksina u organizmu (ekcemi, glavobolje, reumatizam, giht, artritisi). Kopriva ima blagotvorno dejstvo kod raznih oboljenja koja nastaju kao posledica preteranog opterećenja jetre, žuči, slezine i bubrega toksičnim materijama. Jetra i bubrezi su odgovorni za prerađivanje i izlučivanje štetnih materija iz organizma. Ukoliko su ovi organi preopterećeni ili ne uspevaju da izluče štetne materije napolje, nastaje pogodno tlo za razvoj oboljenja koja nastaju kao posledica opterećenosti toksinima (reuma, giht, migrene, ekcemi). Kopriva sprečava nastanak peska u bubrezima i bešici.

Zahvaljujući svojstvima da pročišćava krv i vraća snagu, kopriva se koristi u kuri od mesec dana radi pročišćavanja organizma i pripreme za zimu (u jesen), odnosno oporavka (u proleće). U periodu posle zime, kod stanja opšteg zamora i iscrpljenosti („prolećni umor“), kura čajem od koprive upotrebljenim u vidu 2-3 šoljice tokom dana čini da se čovek relativno brzo mnogo bolje oseća, vraća mu se energija i snaga.

Kopriva je bogata gvožđem, pa se koristi kod anemija izazvanih nedostatkom gvožđa. U narodnoj medicini se smatra da kopriva „jača krv“, pa se korisiti kod bledila, anemija, malokrvnosti, nedostatka energije, brzog umaranja.

Kopriva sadrži brojne vitamine i minerale, pa je neki travari smatraju za prirodni multimineralni i multivitaminski kompleks. Kopriva sadrži vitamin C, karotenoide (provitamin A), vitamin K, B2, B5, gvožđe, kalcijum, magnezijum, fosfor, silicijumovu kiselinu (mravlju kiselinu i histamin koji žare). Koren koprive ulazi u sastav čajnih mešavina za lečenje oboljenja uvećane prostate i upala mokraćnih puteva. Kopriva sadrži komponente koje regulišu nivo slobodnih androgena (muških polnih hormona), posledično se povećava metabolizam u otečenom tkivu prostate, eliminiše se zastoj tečnosti i otvaraju suženi mokraćni putevi.

Kopriva se koristi i kod katara želuca, oboljenja disajnih organa, želudačnih čireva, čira na dvanaestopalačnom crevu, plućnih oboljenja.

kopriva

Kopriva se primenjuje i protiv opadanja kose i peruti u vidu šampona i tinktura za utrljavanje u koren kose, ali i kao čaj i tinktura za unutrašnju upotrebu. Opadanje kose je česta prateća pojava anemije, pa kopriva koja je bogata gvožđem utiče na rešenje pravog uzroka problema. Sem gvožđa, kopriva sadrži i silicijumovu kiselinu, a silicijum je neophodan gradivni element koji omogućava izgradnju kože i kose. Stoga se kopriva uspešno koristi i kod kožnih oboljenja: ekcemi, herpes, akne, lišajevi, gljivice.

Kod gihta i reumatskih oboljenja kopriva se primenjuje i u vidu kupki, oko 200g lista koprive se stavi u kupku. Pošto je dobar diuretik (stimuliše izlučivanje tečnosti) kopriva doprinosi i izlučivanju mokraćne kiseline, koja prouzrokuje giht, kao i drugih razgradnih produkata metabolizma.

Kopriva stimuliše rad organa za varenje, smanjuje bolove u želucu, stimuliše sekreciju želudačnih žlezda, stimuliše funkcionisanje jetre, žuči, slezine i pankreasa. Doprinosi regulaciji nivoa šećera u krvi, zahvaljujući uticaju na gušteraču. Smatra se da utiče i na smanjenje holesterola u krvi, pa usporava procese ateroskleroze. Kopriva smanjuje sklonost ka krvarenju, ublažava preobilna menstrualna krvarenja, krvarenja iz nosa, iz želuca zahvaljujući prisustvu vitamina K. Čaj od koprive se koristi i kod alergijskih oboljenja, pri čemu ga treba piti tokom dužeg vremenskog perioda.

Kako deluje kopriva?

Kopriva u sebi sadrži značajnu količinu minerala: gvožđa, kalcijuma, fosfora, magnezijuma, vitamine B2 i B5, vitamin A, vitamin C i K. List koprive pokazuje sledeća farmakološka dejstva: analgetsko (smanjuje bol), hemostatsko (zaustavlja krvarenje), antibakterijsko, antivirusno, protivupalno, lokalno anestetsko, diuretičko.

Šta kažu naučna istraživanja?

Kopriva sadrži vitamin C i karotenoide kao i spanać ili drugo zeleno povrće, pa se primenjuje i kao hrana.

Kod oboljenja koštano-mišićnog sistema, kao što je osteoartritis, smatra se da kopriva ispoljava analgetsko i protivupalno dejstvo. Zahvaljujući prisustvu kvercetina, kopriva stabiliše mastocite (ćelije odgovorne za alergijske simptome) i sprečava oslobađanje histamina kod alergijskih reakcija. Kopriva ima diuretička svojstva (ubrzava izlučivanje tečnosti iz organizma), pa utiče i na regulaciju krvnog pritiska. Kopriva sadrži beta-sitosterol koji reguliše rad prostate i sprečava njeno uvećanje.

Kako se uzima kopriva?

Čaj od koprive se priprema tako što se u ključalu vodu stavi kafena kašičica koprive, poklopi se i ostavi da odstoji par minuta. Čaj ne treba kuvati, posle par minuta stajanja procedi se i pije u gutljajima. Preventivno se čaj od koprive pije samo jednom dnevno, a kod lečenja bolesti od 2-3 šoljice do 2 litre dnevno. Koristi se i u vidu tinktura (alkoholni ekstrakt).

Biopsorijaza čaj 280 g (po receptu Marije Treben)

šifra proizvoda 00375
810,00 RSD
Na lageru
1
Detalji o proizvodu

BioPsorijaza čaj za psorijazu deluje na sledeće poremećaje kao:

  • prirodni lek za psorijazu
  • sredstvo za smirivanje perutanja kože
  • za psorijatičan ekcem
  • smanjenje psorijaze na laktu, rukama, ledjima, nogama, prstima
  • crveni osip na koži sa ljuspicama
  • crvenilo kože
  • psorijaza noktiju
  • svrab kože
  • psorijatični artritis.

Marija Treben je u svojoj poznatoj knjizi „Zdravlje iz Božije apoteke“ objavila recept čaja za psorijazu koji se u praksi pokazao odličnim.

Čaj za psorijazu je prirodni lek za psorijazu koji mora da se kontinuirano pije. BioPsorijaza čaj ne leči psorijazu ali smanjuje simptome psorijaze na minimalnu meru i većina simptoma psorijaze nestane i pacijenti koji imaju psorijazu su izuzetno zadovoljni. Uz čaj za psorijazu može da se i koriste melemi ili kreme za ekceme na bazi nevena, kamilice, noćurka...

Psorijaza (Psoriasis vulgaris)

Psorijaza je hronična, recidivirajuća, neinfektivna bolest kože, koja se može manifestovati na različite načine.

Učestalost

Psorijaza je vrlo česta dermatoza. Može se javiti u svim uzrastima, ali najčešće između 16 i 30-te i 50-60-te godine života. Učestalost zavisi od rase (ređe kod pripadnika crne i žute rase) i nacije (Indijancima i Eskimima je skoro nepoznata).

Uzročnici

Uzrok i mehanizam nastanka psorijaze su nepoznati. Sigurno je da je psorijaza polietiološko oboljenje, zapravo ona se klinički manifestuje kod genetski predisponiranih osoba izloženih kontinuiranom delovanju provokativnih faktora.Provokativni faktori su brojni i neki od njih su:

  • infektivni agensi, bilo akutni (naročito kod dece i omladine)
  • stres (sa godinama sve više slabi uticaj infektivnih agenasa, a raste uloga
  • hronična mikroiritacija (pritisak, povrede, izloženost određenim materijama)
  • lekovi (antimalarici, nesteroidni antiinflamatorni lekovi, beta blokatori, litijum…)
  • gojaznost
  • hipokalcemija…

Što se tiče uticaja pušenja i konzumiranja alkohola na nastanak psorijaze postoje brojne kontroverze. Šta se zapravo dešava? Centralno mesto zauzima pojačana mitotska aktivnost bazalnih keratinocita (10x) te njihovo ubrzano kretanje ka površini epidermisa (5-7x). Zato nastaju naslage (ljuske) koje se lako skidaju.

Klinička slika

Rasprostranjenost psorijatičnih promena može da varira od malih pojedinačnih žarišta do generalizovanih formi. Promene se mogu pojaviti, zatim nestati i nikada se više ne pojaviti ili pak biti stalno prisutne. U većini slučajeva je slika psorijaze karakteristična. Počinje u vidu crvenih pečata, jasno ograničenih od okoline koji se vremenom prekrivaju suvim, trošnim, srebrno-belim naslagama.U zavisnosti od oblika i veličine opisuju se:

  • Psoriasis punctata
  • Psoriasis guttata
  • Psoriasis nummularis
  • Psoriasis in placibus (en plakues)
  • Psoriasis annularis
  • Psoriasis geographica

U zavisnosti od lokalizacije psorijatičnih promena opisuje se:

  • Psoriasis capitis
  • Psoriasis unguius
  • Psoriasis palmaris, plantaris, palmoplantaris
  • Psoriasis inversa

Psorijatične promene se mogu javiti bilo gde na koži, ali najčešće su to tzv. predilekciona mesta. Psorijatične promene na pregibima (aksilarno, submamarno, ingvinalno, interglutealno) se razlikuju. Naime, ovde ima mnogo manje ili uopšte nema ljuski, a crvenilo je znatno izraženije. Postoje i teže forme psorijaze koje se obično razvijaju iz klasičnih oblika psoriasis erithrodermica, zahvaćena je čitava ili skoro čitava koža. Koža je crvena, topla, prekrivena sitnim ljuskama i ovo stanje zahteva neodložno bolničko lečenje jer postoji opasnost od hipoproteinemije, dehidratacije, anemije, poremećene termoregulacije, enteropatije…Može nastati spontano ili jatrogeno (neadekvatno lečenje). psoriasis pustulosa, odlikuje se prisustvom sterilnih pustula bilo na koži čitavog tela (generalizovana pustulozna psorijaza), bilo na određenim lokacijama (koža dlanova i tabana i akralnim delovima šaka i stopala) psoriasis arthropatica (arthritis psoriatica) kada su pored kože zahvaćeni i zglobovi što se sreće kod 5-10% obolelih

Dijagnoza

Postavljanje dijagnoze ne bi trebalo da pretstavlja problem.Za postavljanje dijagnoze su bitni:

  • anamneza (podaci koje daje pacijent, a tiču se početka i toka bolesti, izgleda, prvih promena)
  • klinička slika
  • pozitivni fenomeni (fenomen stearinske sveće, fenomen poslednje opne, fenomen “krvave rose“)

Dijagnoza se potvrđuje patohistološkim nalazom (nakon biopsije). Eventualni problem za postavljanje dijagnoze mogu pretstavljati druge eritemoskvamozne dermatoze.

Prognoza

Psorijaza je hronična recidivirajuća bolest (smenjuju se remisije i egzacerbacije), sezonskog karaktera sa pogoršanjima krajem jeseni, tokom zime i ranog proleća. U toku leta su moguće spontane remisije. Životna prognoza je kod većine dobra, ali je potrebno trajno lečenje.Na osnovu toka bolesti opisuju se:

  • eruptivno-egzantemski oblik psorijaze koji se obično javlja nakon akutnog infekta (grip, angina..) i manifestuje u vidu psoriasis guttata. Može spontano proći ili preći u hroničnu formu psorijaze. Ova forma se obično sreće kod dece i omladine i dobro reguje na terapiju.
  • hronično-stacionarni oblik psorijaze Promene su na predilekcionim mestima laktovima i kolenima, kosmatom delu glave, krsnom predelu. Nema tendenciju regresije.
  • eksudativna psorijaza Ljuske nisu srebrne već žućkaste (boja potiče od seruma), nema tendenciju regresije već progresije u eritrodermiju ili pustuloznu psorijazu

Prevencija

Jedino na šta se može uticati su provokativni (deklasirajući agensi). Naročito treba upozoriti one u čijoj porodici postoji psorijaza. Verovatnoća da će dete dobiti psorijazu ako je ima jedan roditelj je 30%, oba roditelja 60%, jedan roditelj + jedan brat/sestra 31%, jedan brat/sestra 17%

Sačuvaj ovaj proizvod za kasnije