Izaberite stranicu

Da li se ne uspevate izboriti sa povećanom kilažom uprkos najboljim namerama i naporima? Postoje brojni faktori koji utiču na povećanje težine. Razlog koji je doveo do gojenja je verovatno i uzrok zašto ne možete da smršate.

1. Nedovoljno fizičke aktivnosti i loše navike u ishrani

Ne možete smršati samo smanjenim unosom kalorija. Adekvatna fizička aktivnost i pravilna ishrana su podjednako važne kad se radi o regulaciji telesne težine. Mnogi ljudi jednostavno unose više kalorija nego što troše, pa se ovaj višak akumulira u organizmu u vidu masnih naslaga.

Smatra se da je odraslim osobama potrebno bar 30 minuta vežbe dnevno, brza šetnja, igranje sa decom napolju, stepenice umesto lifta, pešačenje umesto autobusa. 60 minuta aerobnih aktivnosti dnevno je potrebno, dok ne dostignete idealnu telesnu težinu, kada možete smanjiti na 30 minuta dnevno.

Kada birate program za gubitak telesne težine, počnite od inspekcije hrane koju jedete. Vodite dnevnik o tome šta, kada i u kojoj količini uzimate. Ako pogledate na deklaracije proizvoda koje konzumirate videćete koje vrste nutrijenata unosite i u kojim količinama. Na taj način steći ćete detaljan uvid u to koliko unosite masti, šećera, proteina, vitamina, minerala, kalorija. Posle nedelju dana zapisivanja analizirajte zapisane navike u ishrani i napravite korekcije u skladu sa uočenim greškama.

Zdrav način ishrane podrazumeva visok unos voća, povrća i proizvoda od celog zrna, a nizak unos zasićenih masti, šećera i soli. Odredite koliki treba da bude Vaš dnevni unos kalorija i nemojte ga prelaziti.

2. Sindrom X

Sindrom X je metabolički poremećaj koji ima jedna od četiri osobe i povezan je sa razvojem kardio-vaskularnih oboljenja i dijabetesom, ukoliko se ne spreče ne vreme. Sindrom X se karakteriše insulinskom rezistencijom, tj. ćelije organizma prestaju da reaguju na insulin koji je zadužen za transport šećera u ćelije. Na ovaj način dolazi do povećanja nivoa šećera u krvi i do razvoja šećerne bolesti – dijabetesa. Ćelije ostaju gladne, bez šećera, a u krvi ima previše šećera. Dodatno, jetra detektuje ćelijsku glad i oslobađa šećer iz rezervi, što još povećava nivo istog u krvi i otežava situaciju. Istovremeno povećane količine šećera u krvi se metabolišu u masti i deponuju u vidu masnih naslaga.

Dobijanje telesne težine zbog insulinske rezistencije nije uvek povezano sa prejedanjem, ali je insulinska rezistencija izazvana gojaznošću, nedostatkom fizičke aktivnosti i visokim unosom ugljenih hidrata. Ako sumnjate da imate insulinsku rezistenciju, obratite se svom lekaru. Ranim otkrivanjem ovog sindroma, sprečava se razvoj kardiovaskularnih bolesti i dijabetesa.

3. Stres

Da li ste svakodnevno izloženi stresu? Čak i slab stres može da utiče na povećanje telesne težine, zahvaljujući odbrambenom mehanizmu „bori se ili beži“. Našim precima je odluka “bori se ili beži” značila opstanak. Kada bi se suočilo sa ljutim medvedom telo je povećavalo proizvodnju kortizola i adrenalina da obezbedi lovcu dodatnu energiju da svlada svoj plen. Pošto prođe opasnost telo prestaje da stvara adrenalin, ali nastavlja da proizvodi kortizol. Kortizol je služio da stimuliše oslobađanje insulina i da održi nivo šećera u krvi, što je dovodilo do gladi. Sve ovo je bilo neophodno za opstanak naših predaka, ali mi danas retko imamo potrebe za takvim drastičnim odgovorom organizma.

Pošto se ove vrste stresa s kojima se danas suočavamo teško mogu porediti sa susretom sa grizlijem, odgovor našeg organizma bi trebalo biti daleko blaži, ali to nije slučaj. Svaki put kad zahtevi kojima ste izloženi postanu previše za Vas, organizam reaguje kao da je u smrtnoj opasnosti. Svakodnevna izloženost stresnim događajima dovodi do stalnog lučenja kortizola – hormona za smirenje.

Nakon stresa, prva stvar koju mnogi od nas urade je da posegnu za hranom koja će smiriti osećaj nelagode. Ovo ima smisla, jer kortizol izaziva glad. U stara vremena povećana količina šećera u krvi u stresnim situacijama je obezbeđivala dodatnu energiju za opstanak u kritičnim situacijama. Ta glad je služila da podseti lovca da nahrani svoje telo pošto je opasnost prošla. Današnji izazivači stresa retko uključuju fizičku aktivnost, pa i hrana koja se jede u stresnim situacijama nije neophodna. Kalorije koje se unose čuvaju se u vidu rezervi – masnih naslaga.

Najlakši način da se prevaziđe ova vrsta prejedanja jeste da se upravlja stresom efikasnije. Kada osetite da nadolazi želja za hranom usled stresa, idite u šetnju ili vežbajte za promenu. Pošto organizam očekuje fizički odgovor, dajte mu ono sto traži. Videćete da se ispravne navike mogu brzo vratiti vežbanjem.

4. Hipotireoidizam

Ukoliko i dalje ne znate zašto ne možete da smršate, iako ste isprobali razne metode i dijete, zamolite doktora da ispita funkciju štitne žlezde. Štitna žlezda reguliše metabolizam u organizmu. Ukoliko se smanji proizvodnja tireoidnih hormona, procesi u organizmu se usporavaju i dolazi do hipotireoidizma. Kao rezultat, ćelijama treba manje energije, pa iako jedete normalno ili čak smanjeno, Vašem organizmu više neće biti potrebno toliko energije. Sve dodatne kalorije koje unesete se pretvaraju u masti i dolazi do povećanja telesne težine. Gojaznost je kompleksan medicinski problem u našem društvu i postizanje idealne telesne težine zahteva svestran pristup. Ovo su samo četiri od mnogih razloga, koji dovode do stvaranja viška kilograma.