Izaberite stranicu

Za šta se upotrebljavaju omega 3?

Omega 3 masne kiseline su esencijalne masne kiseline. Esencijalne znači da organizam ne može da ih sintetiše, već se moraju uneti hranom. Omega 3 masne kiseline se nalaze u masnoj morskoj ribi, kao što je losos, tuna, sardine, haringe, skuša, bakalar. Nutricionisti preporučuju unos ribe bar 3 puta nedeljno, naročito masne morske ribe bogate ovim kiselinama.

Eskimi, koji koriste mnogo ribe bogate omega 3 masnim kiselinama u svojoj ishrani, imaju snižen LDL – štetan holesterol i povećan HDL – dobar holesterol. Nekoliko velikih kliničkih studija je potvrdilo da EPA i DHA smanjuju nivo ukupnog holesterola i triglicerida u krvi.

Visok krvni pritisak

Analizom kliničkih studija dolazi se do zaključka da suplementacijom 3g ribljeg ulja na dan može značajno da se smanji krvni pritisak kod osoba koje nisu koristile terapiju za regulaciju krvnog pritiska

omega_3_masne_kiseline

Srčana oboljenja

Jedan od najboljih načina da se spreči razvoj srčanih oboljenja jeste da se smanji unos zasićenih masti (masti životinjskog porekla) i da se poveća unos nezasićenih masti (masti biljnog porekla), uključujući omega 3 masne kiseline. Takođe je potvrđeno da sprečavaju nastanak i razvoj ateroskleroze (suženje krvnih sudova usled zadebljavanja i akumuliranja masti na zidovima krvnih sudova). Suplementacijom omega 3 masnih kiselina izrazito je smanjen rizik za razvoj iznenadnog srčanog napada ili šloga. Dovoljnim unosom ribe omogućuje se sprečavanje nastanka tromba, koji može začepiti arterije i dovesti do srčanog infarkta ili moždnog udara. U stvari, unosom dve porcije masne morske ribe nedeljno smanjuje se rizik za šlog čak i do 50%. Međutim, ni sa čim ne treba preterivati, pa ljudi koji uzimaju više od 3g ribljeg ulja (3 obroka ribe dnevno) mogu imati povećan rizik za krvarenja, a potencijalna krvarenja u mozgu mogu biti i fatalna.

Mediteranska ishrana podrazumeva zdrav odnos između unosa omega 3 i omega 6 masnih kiselina. To uključuje ograničen unos mesa, a naglašen je unos proizvoda od celog zrna, svežeg voća i povrća, ribe, maslinovog ulja, belog luka i umerena potrošnja vina.

 

Artritis
Većina kliničkih istraživanja sprovedenih o upotrebi omega 3 masnih kiselina kod upalnih stanja zglobova su se fokusirala na reumatoidni artritis. Utvrđeno je da ove kiseline smanjuju bol u zglobovima, jutarnju ukočenost i omogućavaju smanjenje količine lekova koje koriste pacijenti sa reumatoidnim artritisom, ali i druga hronična inflamatorna oboljenja, kao što su osteoartritis, mogu biti ublažena upotrebom omega 3 masnih kiselina.

Depresija
Ljudi koji ne unose dovoljno omega 6 masnih kiselina ili ne održavaju ravnotežu u unosu omega 3 i omega 6 masnih kiselina u svojoj ishrani imaju povećan rizik za razvoj depresije. Omega 3 masne kiseline ulaze u sastav membrane nervnih ćelija. Omogućavaju komunikaciju između nervnih ćelija koja je neophodna za održavanje dobrog mentalnog zdravlja. Kod depresivnih pacijenata koji su uzimali 2-3 obroka masne ribe nedeljno, tokom 5 godina zabeleženo je značajno smanjenje u depresivnim osećajima.

Ostale indikacije

Za upotrebu omega 3 masnih kiselina koje su klinički testirane su: osteoporoza, bipolarni poremećaj, šizofrenija, bulimija, anoreksija, različiti dermatitisi, psorijaza, opekotine, astma, makularna degeneracija, menstrualni bolovi, inflamatorna oboljenja creva.

Kako deluju omega 3?

riba

Esencijalne masne kiseline su gradivne materije od kojih se stvaraju prostaglandini, koji regulišu brojne funkcije u organizmu uključujući imuni odgovor i sintezu hormona. Ti prostaglandini smanjuju upalu, proširuju krvne sudove, smanjuju koagulaciju krvi i nivo štetnog LDL holesterola, a istovremeno podižu nivo korisnog HDL holesterola. Riblje ulje ne utiče na smanjenje stvaranja holesterola u jetri, što može biti glavni uzrok hiperholesterolemije kod naslednih oblika ove bolesti.
Ovi nutrijenti igraju važnu ulogu u funkcionisanju mozga i pravilnom rastu i razvoju. Trudnice, dojilje, mala deca i žene koje planiraju trudnoću treba da vode računa o poreklu ribe koju konzumiraju zbog moguće kontaminacije živom, potrebno je koristiti ribu iz ribnjaka. Ove kategorije treba da primenjuju omega 3 masne kiseline u vidu suplemenata od respektabilnog proizvođača koji su garanatovano bez žive i drugih toksina u ribljem ulju. U ishrani modernog čoveka postoji disbalans u unosu omega 6 i omega 3 masnih kiselina. Omega 6 masne kiseline su zastupljene u ishrani, a unose se putem suncokretovog, kukuruznog, lanenog ulja. Međutim, odnos u količini omega 6 i omega 3 u ishrani treba da bude 2:1 do 4:1, a u modernoj ishrani je od 10:1 do 30:1.

Postoje tri osnovna tipa omega 3 masnih kiselina koje se usvajaju u organizam: alfa linoleinska – ALA, eikosapentanoična – EPA i dokosaheksanska – DHA. U organizmu se vrši prevođenje ALA u EPA i DHA. Omega 3 masne kiseline smanjuju upalne procese, kao i faktore rizika povezanih sa razvojem hroničnih bolesti kao što su srčana oboljenja, rak i artritis. Simptomi nedostatka omega 3 masnih kiselina su izrazit umor, loša memorija, suva koža, srčani problemi, promene raspoloženja, depresija i slaba cirkulacija.

Mediteranska ishrana podrazumeva zdrav odnos između unosa omega 3 i omega 6 masnih kiselina. To uključuje ograničen unos mesa, a naglašen je unos proizvoda od celog zrna, svežeg voća i povrća, ribe, maslinovog ulja, belog luka i umerena potrošnja vina.

Poređenje simptoma koji nastaju u nedostatku esenc. masnih kiselina

Omega 3 Omega 6
Povećan krvni pritisakKožne erupcije slične ekcemu
Povećani trigliceridiGubitak kose
Poremećaji učenjaDegeneracija jetre i bubrega
Slaba motorna koordinisanostPoremećaji ponašanja
Trnjenje ruku i noguObilno znojenje i žeđ
Promene ponašanjaPodložnost infekcijama
Imuni poremećajiUsporeno zarastanje rana
Slepljivanje trombocitaSterilnost, pobačaj
Suva koža i edemiZaostajanje u rastu
Mentalna deterioracijaSrčana i cirkulatorna oboljenja

Šta kažu naučna istraživanja?

Studije su pokazale da postoje i neka antitumorska dejstva ribljeg ulja, uticajem na sprečavanje proliferacije ćelija kod kancera dojke i debelog creva. Istraživanje sprovedeno 2001. godine JAMA rađeno je na skoro 80 000 žena tokom 14 godina. Rezultati pokazuju da su žene koje su uzimale omega 3 masne kiseline imale za 72% manji rizik za razvoj srčanog udara i 67% manji rizik za trombozu.


Kako se uzima omega 3?

Konzumira se između 1000mg i 3000mg dnevno. Treba da se uzima u podeljenim dozama sa hranom.
Riblje ulje se može bezbedno koristiti uporedo sa drugim lekovima zbog svojih dobrih osobina. Dugotrajnom upotrebom ribljeg ulja mogu se smanjiti zalihe vitamina E, pa treba voditi računa o njegovom adekvatnom unosu (200IU dnevno). Suplementi se razlikuju po sadržaju EPA i DHA, obično sadrže oko 180mg EPA i 120mg DHA. Pet grama ribljeg ulja sadrži oko 170-560mg EPA i 72-310mg DHA u zavisnosti od vrste ribe od koje je dobijeno. Ne preporučuje se unos više od 3g omega 3 masnih kiselina dnevno.

omega_3

U kojim slučajevima se ne smeju uzimati omega 3?

Ne preporučuje se upotreba kod hemofilije i poremećaja koagulacije krvi.

Koja neželjena dejstva mogu da se jave pri primeni omega 3 ?

Suplementi ribljeg ulja se veoma dobro podnose, jedino su registrovana blaga neželjena dejstva u digestivnom traktu.
Kontaminacija ribe teškim metalima, naročito živom, predstavlja problem. Međutim, većina farmaceutskih brendova sadrži prečišćeno riblje ulje bez štetnih toksina kojima su zagađena mora, kao što su živa, olovo, kadmijum, dioxini, polihlorovani bifenili - PBC i drugi teški metali.

Sa kojim lekovima istovremeno ne treba primenjivati omega 3?

Istovremena primena u velikim dozama (preko 3g dnevno) sa antikoagulantnim lekovima (acetilsalicilna kiselina 100mg, acenokumarol, varfarin, klopidogrel) i fibrinoliticima ima sinergistički efekat, pa može dovesti do pojačane sklonosti ka krvarenju (krvarenje iz nosa, povrede, hirurške intervencije). Istovremenu primenu suplemenata ginka i omega 3 masnih kiselina takođe treba da izbegavaju pacijenti skloni krvarenjima.

Napomena

Deluje sinergistički sa statinima (Cholipam, Vasilip, Atoris, Sortis, Zocor, Holesta, Simvor…) tj. dodatno smanjuje nivo masti u krvi.

omega_3_kapsule

Biljne kapi za osteoporozu 100 ml Mediflora

šifra proizvoda 00377
820,00 RSD
Na lageru
1
Detalji o proizvodu

Biljne kapi pomažu kod:

  • osteoporoze
  • obezbeđuju čvrstinu kostiju
  • deluju antiinflamatorno

Upotreba:

3 x 30 kapi u toku dana popiti sa malo vode, pre obroka.

Pakovanje: 100ml

Osteoporoza je bolest koja se manifestuje smanjenjem gustine kostiju, zbog čega one postaju porozne. Smanjuje se količina kalcijuma koji normalno osigurava čvrstinu kosti i koštanog tkiva, koje omogućava potpornu funkciju kostima. Takve krhke i porozne kosti pojačano su osetljive na različite fizičke stresove (udarce, padove). Osteoporoza je jedan od glavnih uzroka ozbiljnog invaliditeta starijih ljudi. Prelom kuka uzrokovan osteoporozom zahvata jednu od tri žene i jednog od pet muškaraca u dobi do osamdeset i pet godina. Uprkos postojanju objektivnih mogućnosti, osteoporoza je i dalje nedovoljno dijagnostikovana i lečena.

Osteoporoza je bolest sa kojom se suočava populacija tzv. “trećeg životnog doba”, odnosno starije osobe. Od osteoporoze boluje 75 miliona ljudi u Evropi, SAD-u i Japanu. Smatra se da je u Srbiji ovom bolešću pogođeno oko 375 hiljada žena. Prema najnovijim istraživanjima broj ljudi kod kojih je ustanovljena osteoporoza će se udvostručiti u narednih 50 godina, usled starenja svetske populacije i uticaja raznih faktora, među kojima značajno mesto zauzima način života.

Klinička slika
Problem kod ove bolesti je to što protiče najčešće bez simptoma, do trenutka kada nastaju najteže posledice, odnosno frakture. Smanjenje visine, pogrbljenost i bolovi u leđima najčešće se pripisuju drugim razlozima ili jednostavno starenju. Smanjenje koštane gustine je praćeno i uvećanim rizikom za nastanak preloma, često nakon minimalnih trauma. Njen neizbežan pratilac je visoka učestalost preloma pršljenskih tela i vrata butne kosti sa velikim patnjama i invalidnošću.Postoje dva različita tipa osteoporoze :

  • tip 1 ili postmenopauzalna osteoporoza i
  • tip 2 ili senilna (staračka) osteoporoza.

Postmenopauzalna osteoporoza se javlja kod žena nakon menopauze (poslednje menstruacije), praćena je prelomima pršljenova.Senilna osteoporoza se javlja u oba pola nakon 70. godine, prezentuje se poglavito prelomima kuka i uzrokovana je starenjem.Najčešći uzroci sekundarne osteoporoze (uzrokovane bolestima ili lekovima) su : lečenje steroidima i antikonvulzivima (lekovi za lečenje epilepsije). Osteoporoza dugo vremena ostaje klinički neupadljiva – ona nema karakteristične simptome i što je najvažnije, ne boli. Stoga se s pravom naziva “tihim kradljivcem” jer godinama osiromašuje koštanu masu sve dok ne spadne ispod takozvanog “praga za frakture” kada se javljaju klinički dramatične komplikacije bolesti – prelomi pršljenova.

Prelom pršljenova najčešće nastaje pri naglom pokretu, savijanju, dizanju tereta, a ponekada i bez ikakvog vidljivog povoda. Prelom pršljena dovodi do pogurenog držanja karakterističnog za osteoporozu. Telesna visina se smanjuje sa svakim prelomom – oko 2-4 cm.

Lečenje

Od biljne terapije u lečenju i zaustavljanju procesa osteoporoze vrlo uspešno se koriste biljke: kopriva, grčko seme, rastavić, artičoka, vrba.Kombinacija tih biljaka ulazi u sastav naših biljnih kapi za osteoporozu.

Biljne kapi kod osteoporoze

Sastav:

  • Tinc. Urticae
  • Tinc. Foenugraeci semen
  • Tin. Equiseti
  • Tinc. Cynosbati

Kada koristimo Biljne kapi kod osteoporoze®?
Biljne kapi kod osteoporoze, kao dodatak ishrani, preporučujemo za očuvanje koštane mase u prevenciji osteoporoze i kao dopunsku terapiju osteoporoze i osteopenije. Opravdana je primena u stanjima kod kojih je potreban povećan unos kalcijuma i u starijoj životnoj dobi. Značajna je i njihova primena kod nedovoljnog unosa kalcijuma hranom. Naročito se preporučuje ženama srednje i starije životne dobi, odnosno osobama koje puše i ne bave se dovoljno fizičkim aktivnostima.

Prevencija

Najbitniji put u sprečavanju nastanka osteoporoze je prevencija. Dovoljan unos kalcijuma i vitamina D hranom vrlo su značajan faktor u pravovremenoj zaštiti. Neophodno je da posmenopauzalne žene unose 1200 mg kalcijuma i 400-800 IU vitamina D dnevno, da vežbaju jačanje muskulature i izbegavaju preteranu upotrebu duvana, unosa alkohola i kafe. Dobri izvori kalcijuma u hrani su mleko polumasni jogurt, sir, brokoli, sok od narandže i drugi proizvodi.Vežbanje može pomoći u izgradnji jakih kostiju i usporavanju gubitka koštanog tkiva. Pušenje povećava gubitak koštanog tkiva, zbog smanjenja količine estrogena koje telo proizvodi i smanjene apsorpcije kalcijuma iz creva. Supstituciona hormonska terapija je najvažnije sredstvo za smanjenje rizika od osteoporoze tokom i nakon menopauze. Više od dva alkoholna pića dnevno mogu smanjiti formiranje kostiju i smanjiti telesnu sposobnost apsorpcije kalcijuma.

Sačuvaj ovaj proizvod za kasnije