Izaberite stranicu

Za šta se upotrebljavaju omega 3?

Omega 3 masne kiseline su esencijalne masne kiseline. Esencijalne znači da organizam ne može da ih sintetiše, već se moraju uneti hranom. Omega 3 masne kiseline se nalaze u masnoj morskoj ribi, kao što je losos, tuna, sardine, haringe, skuša, bakalar. Nutricionisti preporučuju unos ribe bar 3 puta nedeljno, naročito masne morske ribe bogate ovim kiselinama.

Eskimi, koji koriste mnogo ribe bogate omega 3 masnim kiselinama u svojoj ishrani, imaju snižen LDL – štetan holesterol i povećan HDL – dobar holesterol. Nekoliko velikih kliničkih studija je potvrdilo da EPA i DHA smanjuju nivo ukupnog holesterola i triglicerida u krvi.

Visok krvni pritisak

Analizom kliničkih studija dolazi se do zaključka da suplementacijom 3g ribljeg ulja na dan može značajno da se smanji krvni pritisak kod osoba koje nisu koristile terapiju za regulaciju krvnog pritiska

omega_3_masne_kiseline

Srčana oboljenja

Jedan od najboljih načina da se spreči razvoj srčanih oboljenja jeste da se smanji unos zasićenih masti (masti životinjskog porekla) i da se poveća unos nezasićenih masti (masti biljnog porekla), uključujući omega 3 masne kiseline. Takođe je potvrđeno da sprečavaju nastanak i razvoj ateroskleroze (suženje krvnih sudova usled zadebljavanja i akumuliranja masti na zidovima krvnih sudova). Suplementacijom omega 3 masnih kiselina izrazito je smanjen rizik za razvoj iznenadnog srčanog napada ili šloga. Dovoljnim unosom ribe omogućuje se sprečavanje nastanka tromba, koji može začepiti arterije i dovesti do srčanog infarkta ili moždnog udara. U stvari, unosom dve porcije masne morske ribe nedeljno smanjuje se rizik za šlog čak i do 50%. Međutim, ni sa čim ne treba preterivati, pa ljudi koji uzimaju više od 3g ribljeg ulja (3 obroka ribe dnevno) mogu imati povećan rizik za krvarenja, a potencijalna krvarenja u mozgu mogu biti i fatalna.

Mediteranska ishrana podrazumeva zdrav odnos između unosa omega 3 i omega 6 masnih kiselina. To uključuje ograničen unos mesa, a naglašen je unos proizvoda od celog zrna, svežeg voća i povrća, ribe, maslinovog ulja, belog luka i umerena potrošnja vina.

 

Artritis
Većina kliničkih istraživanja sprovedenih o upotrebi omega 3 masnih kiselina kod upalnih stanja zglobova su se fokusirala na reumatoidni artritis. Utvrđeno je da ove kiseline smanjuju bol u zglobovima, jutarnju ukočenost i omogućavaju smanjenje količine lekova koje koriste pacijenti sa reumatoidnim artritisom, ali i druga hronična inflamatorna oboljenja, kao što su osteoartritis, mogu biti ublažena upotrebom omega 3 masnih kiselina.

Depresija
Ljudi koji ne unose dovoljno omega 6 masnih kiselina ili ne održavaju ravnotežu u unosu omega 3 i omega 6 masnih kiselina u svojoj ishrani imaju povećan rizik za razvoj depresije. Omega 3 masne kiseline ulaze u sastav membrane nervnih ćelija. Omogućavaju komunikaciju između nervnih ćelija koja je neophodna za održavanje dobrog mentalnog zdravlja. Kod depresivnih pacijenata koji su uzimali 2-3 obroka masne ribe nedeljno, tokom 5 godina zabeleženo je značajno smanjenje u depresivnim osećajima.

Ostale indikacije

Za upotrebu omega 3 masnih kiselina koje su klinički testirane su: osteoporoza, bipolarni poremećaj, šizofrenija, bulimija, anoreksija, različiti dermatitisi, psorijaza, opekotine, astma, makularna degeneracija, menstrualni bolovi, inflamatorna oboljenja creva.

Kako deluju omega 3?

riba

Esencijalne masne kiseline su gradivne materije od kojih se stvaraju prostaglandini, koji regulišu brojne funkcije u organizmu uključujući imuni odgovor i sintezu hormona. Ti prostaglandini smanjuju upalu, proširuju krvne sudove, smanjuju koagulaciju krvi i nivo štetnog LDL holesterola, a istovremeno podižu nivo korisnog HDL holesterola. Riblje ulje ne utiče na smanjenje stvaranja holesterola u jetri, što može biti glavni uzrok hiperholesterolemije kod naslednih oblika ove bolesti.
Ovi nutrijenti igraju važnu ulogu u funkcionisanju mozga i pravilnom rastu i razvoju. Trudnice, dojilje, mala deca i žene koje planiraju trudnoću treba da vode računa o poreklu ribe koju konzumiraju zbog moguće kontaminacije živom, potrebno je koristiti ribu iz ribnjaka. Ove kategorije treba da primenjuju omega 3 masne kiseline u vidu suplemenata od respektabilnog proizvođača koji su garanatovano bez žive i drugih toksina u ribljem ulju. U ishrani modernog čoveka postoji disbalans u unosu omega 6 i omega 3 masnih kiselina. Omega 6 masne kiseline su zastupljene u ishrani, a unose se putem suncokretovog, kukuruznog, lanenog ulja. Međutim, odnos u količini omega 6 i omega 3 u ishrani treba da bude 2:1 do 4:1, a u modernoj ishrani je od 10:1 do 30:1.

Postoje tri osnovna tipa omega 3 masnih kiselina koje se usvajaju u organizam: alfa linoleinska – ALA, eikosapentanoična – EPA i dokosaheksanska – DHA. U organizmu se vrši prevođenje ALA u EPA i DHA. Omega 3 masne kiseline smanjuju upalne procese, kao i faktore rizika povezanih sa razvojem hroničnih bolesti kao što su srčana oboljenja, rak i artritis. Simptomi nedostatka omega 3 masnih kiselina su izrazit umor, loša memorija, suva koža, srčani problemi, promene raspoloženja, depresija i slaba cirkulacija.

Mediteranska ishrana podrazumeva zdrav odnos između unosa omega 3 i omega 6 masnih kiselina. To uključuje ograničen unos mesa, a naglašen je unos proizvoda od celog zrna, svežeg voća i povrća, ribe, maslinovog ulja, belog luka i umerena potrošnja vina.

Poređenje simptoma koji nastaju u nedostatku esenc. masnih kiselina

Omega 3 Omega 6
Povećan krvni pritisakKožne erupcije slične ekcemu
Povećani trigliceridiGubitak kose
Poremećaji učenjaDegeneracija jetre i bubrega
Slaba motorna koordinisanostPoremećaji ponašanja
Trnjenje ruku i noguObilno znojenje i žeđ
Promene ponašanjaPodložnost infekcijama
Imuni poremećajiUsporeno zarastanje rana
Slepljivanje trombocitaSterilnost, pobačaj
Suva koža i edemiZaostajanje u rastu
Mentalna deterioracijaSrčana i cirkulatorna oboljenja

Šta kažu naučna istraživanja?

Studije su pokazale da postoje i neka antitumorska dejstva ribljeg ulja, uticajem na sprečavanje proliferacije ćelija kod kancera dojke i debelog creva. Istraživanje sprovedeno 2001. godine JAMA rađeno je na skoro 80 000 žena tokom 14 godina. Rezultati pokazuju da su žene koje su uzimale omega 3 masne kiseline imale za 72% manji rizik za razvoj srčanog udara i 67% manji rizik za trombozu.


Kako se uzima omega 3?

Konzumira se između 1000mg i 3000mg dnevno. Treba da se uzima u podeljenim dozama sa hranom.
Riblje ulje se može bezbedno koristiti uporedo sa drugim lekovima zbog svojih dobrih osobina. Dugotrajnom upotrebom ribljeg ulja mogu se smanjiti zalihe vitamina E, pa treba voditi računa o njegovom adekvatnom unosu (200IU dnevno). Suplementi se razlikuju po sadržaju EPA i DHA, obično sadrže oko 180mg EPA i 120mg DHA. Pet grama ribljeg ulja sadrži oko 170-560mg EPA i 72-310mg DHA u zavisnosti od vrste ribe od koje je dobijeno. Ne preporučuje se unos više od 3g omega 3 masnih kiselina dnevno.

omega_3

U kojim slučajevima se ne smeju uzimati omega 3?

Ne preporučuje se upotreba kod hemofilije i poremećaja koagulacije krvi.

Koja neželjena dejstva mogu da se jave pri primeni omega 3 ?

Suplementi ribljeg ulja se veoma dobro podnose, jedino su registrovana blaga neželjena dejstva u digestivnom traktu.
Kontaminacija ribe teškim metalima, naročito živom, predstavlja problem. Međutim, većina farmaceutskih brendova sadrži prečišćeno riblje ulje bez štetnih toksina kojima su zagađena mora, kao što su živa, olovo, kadmijum, dioxini, polihlorovani bifenili - PBC i drugi teški metali.

Sa kojim lekovima istovremeno ne treba primenjivati omega 3?

Istovremena primena u velikim dozama (preko 3g dnevno) sa antikoagulantnim lekovima (acetilsalicilna kiselina 100mg, acenokumarol, varfarin, klopidogrel) i fibrinoliticima ima sinergistički efekat, pa može dovesti do pojačane sklonosti ka krvarenju (krvarenje iz nosa, povrede, hirurške intervencije). Istovremenu primenu suplemenata ginka i omega 3 masnih kiselina takođe treba da izbegavaju pacijenti skloni krvarenjima.

Napomena

Deluje sinergistički sa statinima (Cholipam, Vasilip, Atoris, Sortis, Zocor, Holesta, Simvor…) tj. dodatno smanjuje nivo masti u krvi.

omega_3_kapsule

Floramigresan kapi 100 ml Mediflora

šifra proizvoda 00376
1.080,00 RSD
Na lageru
1
Detalji o proizvodu

Prirodne biljne kapi pomažu kod:

  • MIGRENE
  • BOLOVA
  • POMAŽE KOD ARTRITISA, ARTROZE
  • GIHTA I DRUGIH REUMATSKIH OBOLJENJA
  • MENSTRUALNIH BOLOVA

Floramigresan biljne kapi na bazi ekstrakta povratića (Tanacetum parthenium L.) se preporučuju kao pomoćna terapija u profilaksi migrene.Redovna upotreba biljnih kapi Floramigresan dovodi do produženja intervala između migrenoznih napada i smanjenja intenziteta propratnih pojava (jačine i dužine napada, muke, povraćanja).

Pakovanje 100 ml.

Biljne kapi Floramigresan sadrže u sebi ekstrakte biljke povratić (Tanacetum parthenium) i ekstrakt Bele vrbe (Salix alba).Ove biljke sadrže u sebi flavonoide, poliacetilene, seskviterpenske laktone germakranolidnog tipa, salicilnu kiselinu. Seskviterpenski lakton PARTENOLID se nalazi u najvećem procentu.Iako je delovanje kapi Floramigresan određeno mešavinom svih sastojaka ekstrakta, PARTENOLID pokazuje najveću farmakološku aktivnost i nosilac je antimigrenoznog delovanja

Naučna istraživanja ukazuju da se mehanizam antimigrenoznog delovanja ekstrakta povratića i partenolida zasniva na antiinflamatornoj aktivnosti ( inhibiranjem biosinteze prostaglandina, leukotriena i tromboksana kao potentnih medijatora inflamatornog procesa), inhibiciji vezivanja serotonina za receptore ( delovanjem partenolida kao antagoniste slabog afiniteta) i sprečavanju agregacije trombocita. Redovna upotreba biljnih kapi Floramigresan na bazi Tanacetuma i Kore vrbe dovodi do smanjenja tegoba i intenziteta migrenoznih napada.

Morfološke osobine biljke Tanacetum Parthenium – povratić

Tanacetum parthenium ili povratić je aromatična, bogato razgranata biljka perastih listova i sitnih jednostavnih i polupunih belih cvetova nalik dugmetu, cveta od juna do septembra, visine 60-80 cm. Biljka povratić (Tanacetum) je poreklom sa brdovitih prostora Balkanskog poluostrva.

Sama biljka Tanacetum se sama uspešno zasejava, a za svoj rast treba sunčanu poziciju. Dobro podnosi sušu.

Povratić biljka je slična po izgledu sitnim hrizantemama, ali je potpuno drugačijeg mirisa, cvetovi podsećaju na kamilicu, a ima ih nekoliko vrsta, jednostavnih i punih cvetova.

Povratić ( Tanacetum Parthenium) se vekovima koristi u tradicionalnoj medicini za snižavanje visoke temperature i lečenje glavobolje, zubobolje, bolova uzrokovanih artrozom, probavnih problema, uboda insekata, neplodnosti, problema s menstruacijom.

Tanacetum parthenium lekovita je biljka kojoj neki pripisuju i antibakterijski uticaj posledica je aktivnosti seskviterpenskih laktona, specifično partenolida koji pokazuje bakteriostatsku aktivnost prema Gram-pozitivnim i Gram-negativnim bakterijskim vrstama: Staphylococcus aureus, E. coli i Salmonella spp.

Bela vrba (Salix alba), delovanje, upotreba

Još su stari narodi koristili vrbinu koru za lečenje brojnih tegoba, ali se tek u novije vreme otkrilo da gotovo može da zameni najpoznatiji lek na svetu-aspirin.

Kora vrbe se još od antičkih vremena upotrebljavala za ublažavanje bolova i različitih upala. Starorimski lekar grčkog porekla Dio-Skorid opisao je ovu biljnu sirovinu kao sredstvo za lečenje oboljenja zglobova.U Srednjem veku u Evropi se kora vrbe upotrebljavala i za snižavanje povišene temperature, za zaustavljanje krvarenja i kao protivupalno sredstvo.

Salicilna kiselina koja je glavni sastojak kore vrbe je biljna preteča acetilsalicilne kiseline – poznatog aspirina. Danas se salicilna kiselina i njeni derivati – acetilsalicilna kiselina, metilsalicilat i drugi – dobijaju sintetčki. Ali, sve dok nije osvojena rentabilna sinteza ove kiseline, razne biljke među kojima i vrba, bile su značajne sirovine za njeno dobijanje.

Kao biljna lekovita sirovina upotrebljava se kora (Salicis cortex), skinuta sa grana starih 2-3 godine. Guli se rano u proleće i suši na suncu. Za dobijanje ove biljne sirovine mogu da se upotrebljavaju i druge vrste vrba (Salbc caprea, S.cinerea, S. purpurea i dr.).

Vrbova kora sadrži:

  • od 1,5 do 11 % fenolnih glikozida (salicin, salikortin, fragilin…)
  • flavonoide
  • tanine
  • aromatične aldehide
  • alkohole…

Evropska farmakopeja propisuje da sadržaj salicila mora da iznosi najmanje 1,5 %.

Pod uticajem crevne flore salicin se u digestivnom traktu

postepeno razlaže do salicil-alkohola, od koga nastaje salicilna kiselina. Na taj način kora vrbe deluje slično aspirinu, međutim ona ne može da se smatra njegovom potpunom alternativom, jer za njene aktivne sastojke nije utvrđeno da ispoljavaju sve farmakološke efekte ovog leka.

UPOTREBA BELE VRBE

U savremenoj fitoterapiji upotrebljava u obliku čaja za snižavanje temperature kod lakih grozničavih oboljenja (prehlade, grip), kod akutnih i hroničnih reumatskih tegoba, glavobolja i drugih bolova.

Zbog velikog variranja sadržaja salicina u biljnoj sirovini, preporučuje se uzimanje preparata koji sadrže tzv. standardizovane ekstrakte, odnosno ekstrakte sa definisanim sadržajem aktivne materije.

Efikasnost preparata sa standardizovanim ekstraktom kore vrbe u ublažavanju bolova kod artritisa potvrđena je u dve kliničke studije novijeg datuma. Od 120 pacijenata sa reumatskim artritisom posle jedne i četiri nedelje tretmana, kod 70 odsto je registrovano poboljšanje koje se manifestovalo smanjenjem bola i povećanom pokretljivošću.

Doziranje Floramigresan kapi:

Tri puta na dan po 30 kapi (pola kafene kasike) sipati u pola čaše vode i popiti. Za postizanje maksimalnih terapijskih efekata potrebno je koristiti minimum dva meseca.

Kontraindikacije:

Preosetljivost na povratić ili neke druge biljke iz familije Asteraceae.

Biljne kapi Floramigresan se ne sme koristiti za vreme drudnoće i dojenja.

Neželjena dejstva:

Nisu poznata.

Način čuvanja:

Preparat čuvati na suvom i tamnom mestu, na sobnoj temperaturi.

Čuvati van domašaja dece.

Sačuvaj ovaj proizvod za kasnije