Izaberite stranicu

Za šta se upotrebljavaju omega 3?

Omega 3 masne kiseline su esencijalne masne kiseline. Esencijalne znači da organizam ne može da ih sintetiše, već se moraju uneti hranom. Omega 3 masne kiseline se nalaze u masnoj morskoj ribi, kao što je losos, tuna, sardine, haringe, skuša, bakalar. Nutricionisti preporučuju unos ribe bar 3 puta nedeljno, naročito masne morske ribe bogate ovim kiselinama.

Eskimi, koji koriste mnogo ribe bogate omega 3 masnim kiselinama u svojoj ishrani, imaju snižen LDL – štetan holesterol i povećan HDL – dobar holesterol. Nekoliko velikih kliničkih studija je potvrdilo da EPA i DHA smanjuju nivo ukupnog holesterola i triglicerida u krvi.

Visok krvni pritisak

Analizom kliničkih studija dolazi se do zaključka da suplementacijom 3g ribljeg ulja na dan može značajno da se smanji krvni pritisak kod osoba koje nisu koristile terapiju za regulaciju krvnog pritiska

omega_3_masne_kiseline

Srčana oboljenja

Jedan od najboljih načina da se spreči razvoj srčanih oboljenja jeste da se smanji unos zasićenih masti (masti životinjskog porekla) i da se poveća unos nezasićenih masti (masti biljnog porekla), uključujući omega 3 masne kiseline. Takođe je potvrđeno da sprečavaju nastanak i razvoj ateroskleroze (suženje krvnih sudova usled zadebljavanja i akumuliranja masti na zidovima krvnih sudova). Suplementacijom omega 3 masnih kiselina izrazito je smanjen rizik za razvoj iznenadnog srčanog napada ili šloga. Dovoljnim unosom ribe omogućuje se sprečavanje nastanka tromba, koji može začepiti arterije i dovesti do srčanog infarkta ili moždnog udara. U stvari, unosom dve porcije masne morske ribe nedeljno smanjuje se rizik za šlog čak i do 50%. Međutim, ni sa čim ne treba preterivati, pa ljudi koji uzimaju više od 3g ribljeg ulja (3 obroka ribe dnevno) mogu imati povećan rizik za krvarenja, a potencijalna krvarenja u mozgu mogu biti i fatalna.

Mediteranska ishrana podrazumeva zdrav odnos između unosa omega 3 i omega 6 masnih kiselina. To uključuje ograničen unos mesa, a naglašen je unos proizvoda od celog zrna, svežeg voća i povrća, ribe, maslinovog ulja, belog luka i umerena potrošnja vina.

 

Artritis
Većina kliničkih istraživanja sprovedenih o upotrebi omega 3 masnih kiselina kod upalnih stanja zglobova su se fokusirala na reumatoidni artritis. Utvrđeno je da ove kiseline smanjuju bol u zglobovima, jutarnju ukočenost i omogućavaju smanjenje količine lekova koje koriste pacijenti sa reumatoidnim artritisom, ali i druga hronična inflamatorna oboljenja, kao što su osteoartritis, mogu biti ublažena upotrebom omega 3 masnih kiselina.

Depresija
Ljudi koji ne unose dovoljno omega 6 masnih kiselina ili ne održavaju ravnotežu u unosu omega 3 i omega 6 masnih kiselina u svojoj ishrani imaju povećan rizik za razvoj depresije. Omega 3 masne kiseline ulaze u sastav membrane nervnih ćelija. Omogućavaju komunikaciju između nervnih ćelija koja je neophodna za održavanje dobrog mentalnog zdravlja. Kod depresivnih pacijenata koji su uzimali 2-3 obroka masne ribe nedeljno, tokom 5 godina zabeleženo je značajno smanjenje u depresivnim osećajima.

Ostale indikacije

Za upotrebu omega 3 masnih kiselina koje su klinički testirane su: osteoporoza, bipolarni poremećaj, šizofrenija, bulimija, anoreksija, različiti dermatitisi, psorijaza, opekotine, astma, makularna degeneracija, menstrualni bolovi, inflamatorna oboljenja creva.

Kako deluju omega 3?

riba

Esencijalne masne kiseline su gradivne materije od kojih se stvaraju prostaglandini, koji regulišu brojne funkcije u organizmu uključujući imuni odgovor i sintezu hormona. Ti prostaglandini smanjuju upalu, proširuju krvne sudove, smanjuju koagulaciju krvi i nivo štetnog LDL holesterola, a istovremeno podižu nivo korisnog HDL holesterola. Riblje ulje ne utiče na smanjenje stvaranja holesterola u jetri, što može biti glavni uzrok hiperholesterolemije kod naslednih oblika ove bolesti.
Ovi nutrijenti igraju važnu ulogu u funkcionisanju mozga i pravilnom rastu i razvoju. Trudnice, dojilje, mala deca i žene koje planiraju trudnoću treba da vode računa o poreklu ribe koju konzumiraju zbog moguće kontaminacije živom, potrebno je koristiti ribu iz ribnjaka. Ove kategorije treba da primenjuju omega 3 masne kiseline u vidu suplemenata od respektabilnog proizvođača koji su garanatovano bez žive i drugih toksina u ribljem ulju. U ishrani modernog čoveka postoji disbalans u unosu omega 6 i omega 3 masnih kiselina. Omega 6 masne kiseline su zastupljene u ishrani, a unose se putem suncokretovog, kukuruznog, lanenog ulja. Međutim, odnos u količini omega 6 i omega 3 u ishrani treba da bude 2:1 do 4:1, a u modernoj ishrani je od 10:1 do 30:1.

Postoje tri osnovna tipa omega 3 masnih kiselina koje se usvajaju u organizam: alfa linoleinska – ALA, eikosapentanoična – EPA i dokosaheksanska – DHA. U organizmu se vrši prevođenje ALA u EPA i DHA. Omega 3 masne kiseline smanjuju upalne procese, kao i faktore rizika povezanih sa razvojem hroničnih bolesti kao što su srčana oboljenja, rak i artritis. Simptomi nedostatka omega 3 masnih kiselina su izrazit umor, loša memorija, suva koža, srčani problemi, promene raspoloženja, depresija i slaba cirkulacija.

Mediteranska ishrana podrazumeva zdrav odnos između unosa omega 3 i omega 6 masnih kiselina. To uključuje ograničen unos mesa, a naglašen je unos proizvoda od celog zrna, svežeg voća i povrća, ribe, maslinovog ulja, belog luka i umerena potrošnja vina.

Poređenje simptoma koji nastaju u nedostatku esenc. masnih kiselina

Omega 3 Omega 6
Povećan krvni pritisakKožne erupcije slične ekcemu
Povećani trigliceridiGubitak kose
Poremećaji učenjaDegeneracija jetre i bubrega
Slaba motorna koordinisanostPoremećaji ponašanja
Trnjenje ruku i noguObilno znojenje i žeđ
Promene ponašanjaPodložnost infekcijama
Imuni poremećajiUsporeno zarastanje rana
Slepljivanje trombocitaSterilnost, pobačaj
Suva koža i edemiZaostajanje u rastu
Mentalna deterioracijaSrčana i cirkulatorna oboljenja

Šta kažu naučna istraživanja?

Studije su pokazale da postoje i neka antitumorska dejstva ribljeg ulja, uticajem na sprečavanje proliferacije ćelija kod kancera dojke i debelog creva. Istraživanje sprovedeno 2001. godine JAMA rađeno je na skoro 80 000 žena tokom 14 godina. Rezultati pokazuju da su žene koje su uzimale omega 3 masne kiseline imale za 72% manji rizik za razvoj srčanog udara i 67% manji rizik za trombozu.


Kako se uzima omega 3?

Konzumira se između 1000mg i 3000mg dnevno. Treba da se uzima u podeljenim dozama sa hranom.
Riblje ulje se može bezbedno koristiti uporedo sa drugim lekovima zbog svojih dobrih osobina. Dugotrajnom upotrebom ribljeg ulja mogu se smanjiti zalihe vitamina E, pa treba voditi računa o njegovom adekvatnom unosu (200IU dnevno). Suplementi se razlikuju po sadržaju EPA i DHA, obično sadrže oko 180mg EPA i 120mg DHA. Pet grama ribljeg ulja sadrži oko 170-560mg EPA i 72-310mg DHA u zavisnosti od vrste ribe od koje je dobijeno. Ne preporučuje se unos više od 3g omega 3 masnih kiselina dnevno.

omega_3

U kojim slučajevima se ne smeju uzimati omega 3?

Ne preporučuje se upotreba kod hemofilije i poremećaja koagulacije krvi.

Koja neželjena dejstva mogu da se jave pri primeni omega 3 ?

Suplementi ribljeg ulja se veoma dobro podnose, jedino su registrovana blaga neželjena dejstva u digestivnom traktu.
Kontaminacija ribe teškim metalima, naročito živom, predstavlja problem. Međutim, većina farmaceutskih brendova sadrži prečišćeno riblje ulje bez štetnih toksina kojima su zagađena mora, kao što su živa, olovo, kadmijum, dioxini, polihlorovani bifenili - PBC i drugi teški metali.

Sa kojim lekovima istovremeno ne treba primenjivati omega 3?

Istovremena primena u velikim dozama (preko 3g dnevno) sa antikoagulantnim lekovima (acetilsalicilna kiselina 100mg, acenokumarol, varfarin, klopidogrel) i fibrinoliticima ima sinergistički efekat, pa može dovesti do pojačane sklonosti ka krvarenju (krvarenje iz nosa, povrede, hirurške intervencije). Istovremenu primenu suplemenata ginka i omega 3 masnih kiselina takođe treba da izbegavaju pacijenti skloni krvarenjima.

Napomena

Deluje sinergistički sa statinima (Cholipam, Vasilip, Atoris, Sortis, Zocor, Holesta, Simvor…) tj. dodatno smanjuje nivo masti u krvi.

omega_3_kapsule

Herbateria - Čaj protiv kamena u žučnoj kesi

šifra proizvoda 00060
1.800,00 RSD
Na lageru
1
Detalji o proizvodu

Kamenje u žuči su čvrste nakupine nalik na kamenčiće koje se formiraju unutar žučne kese. Žučna kesa se nalazi u gornjem desnom delu stomaka, ispod jetre.

ŽUČNA KESA — Žučna kesa je muskularni organ oblika šljive, dug 1.2 do 2.4 cm, smešten u gornjem desnom delu abdomena, ispod jetre. Povezana je sa jetrom i crevima putem malih cevi koje se zovu kanali.

Glavna svrha žučne kese je koncentracija i skupljanje žuči, zelenkasto-braon tečnosti koju proizvodi jetra. Žuč je potrebna za varenje i apsorpciju masne hrane, kao i za apsorpciju važnih u mastima rastvorljivih vitamina.

Između obroka, žučna kesa je opuštena i u nju utiče žuč, gde se zatim čuva i koncentriše. U vreme obroka, masna hrana u tankom crevu pokreće sekreciju hormona (holecistokinina), koji stimuliše kontrakcije žučne kese. Žučna kesa se delimično prazni u gornji deo tankog creva (koji se još naziva i duodenum). Tu, žuč pomaže u varenju i apsorpciji masti i u mastima rastvorljivih vitamina. Nekoliko sati kasnije, žučna kesa se opušta i ponovo počinje da sakuplja žuč.

ŠTA JE KAMENJE U ŽUČI? — Kamenje u žuči je nakupina čvrstog materijala koji se formira unutar žučne kese. Kamenje može da se formira u žučnoj kesi ako postoji promena ili disbalans u sastavu žuči, ili ako se žučna kesa ne prazni potpuno.

Kamenje u žuči može da bude vrlo malo, ili veličine same žučne kese. Uglavnom je, međutim, manje od 2.5 cm i jednog od dva glavna tipa, holesterol ili pigment. Tip kamena u žuči je vrlo značajan jer će holesterolsko kamenje najverovatnije odgovoriti na nehirurški tretman u odnosu na pigmentno.

  • Pigmentno kamenje čini oko 20 procenata kamena u žuči.
  • FAKTORI RIZIKA ZA KAMEN U ŽUČI — Glavni uzrok nastanka kamena u žuči još uvek nije poznat. Međutim, postoji veliki broj faktora koji povećava rizik od njihovog nastanka.
  • Pol — Kamen u žuči je češći kod žena.
  • Starost — Rizik od kamena u žuči se povećava što je osoba starija. Ovo stanje je ekstremno retko kod dece i tokom vremena postaje sve češće, naročito kod osoba starijih od 40 godina.
  • Porodična istorija i genetika — Kamen u žuči se češće javlja u nekim porodicama, što sugeriše da genetika ima udeo u njegovoj pojavi.

Drugi faktori — Druga stanja mogu da povećaju rizik od pojave kamena u žuči i to:

Trudnoća

  • Upotreba lekova koji sadrže estrogen (kao što su kontraceptivne pilule)
  • Gojaznost
  • Često gladovanje
  • Nagli gubitak težine (uključujući i pacijente koji su bili podvrgnuti hirurškim tretmanima za gubitak težine)
  • Nedostatak fizičke aktivnosti
  • Diabetes mellitus
  • Bolest srpastih ćelija (i druga stanja povezana sa brzom destrukcijom crvenih krvnih zrnaca, na primer kod pacijenata sa mehaničkim srčanim zaliscima)
  • Ciroza jetre ili jetra sa dosta ožiljnog tkiva
  • Neki lekovi

SIMPTOMI KAMENA U ŽUČI

Bezbolno kamenje u žuči — Većina osoba koja ima kamen u žuči ne pokazuje simptome; njihovo kamenje ostaje "tiho." Tiho kamenje u žuči se često otkriva ultrazvukom ili CT skenerom preduzetim iz drugih razloga. Tiho kamenje ne mora da se tretira, a prvi simptomi kamena u žuči su obično blagi i rizik od hirurškog uklanjanja žučne kese je veći od rizika odloženog tretmana.

Ako imate tiho kamenje u žuči treba da budete svesni prvih simptoma bolesti kamena u žuči jer u slučaju njihove pojave tretman treba obmah početi; mogućnost pogoršanja simptoma ako se tretman odlaže postepeno je sve veći.

Žučne kolike — Žučne kolike, poznate i kao bol u žuči ili žučni bol, najčešći su simptom bolesti kamena u žuči. Karakterišu ih napadi bola u stomaku, često lociranih ispod gornjeg dela stomaka, odmah ispod rebara. Takođe, možete da osetite bol u leđima desnom ramenu, mučninu i povraćanje.

Žučne kolike su obično uzrokovane kontrakcijom žučne kese nakon masnog obroka. Te kontrakcije vrše pritisak na kamenje, koje blokira otvor. Bol prolazi sa opuštanjem žučne kese nakon nekoliko sati.

Nakon prvog napada bole usled žučnih kolika velike su šanse da ćete imati više težih simptoma u budućnosti.

Akutni holecistitis — Akutni holecistitis označava inflamaciju žučne kese. Nastaje usled totalne blokade žučne kese uzrokovane ponovljenim epizodama žučnih kolika. Za razliku od žučnih kolika koje nestaju nakon nekoliko sati, u slučaju akutnog holecistitisa bol je konstantan, a uobičajena je i pojave povišene temperature.

Akutni holecistitis je ozbiljno stanje koje zahteva neodložnu medicinsku pomoć i tretman u bolnici. Tretman obuhvata intravenske tečnosti, lekove protiv bolova i, ponekad, antibiotike. Za vreme hospitalizacije ili nedugo nakon nje preporučuje se hirurško uklanjanje žučne kese. Ako se ne tretira, akutni holecistitis može da dovede do rupture žučne kese, stanja opasnog po život.

Komplikacije kamena u žuči — Komplikacije mogu da nastanu ako se kamen u žuči pomeri i blokira deo gde žuč izlazi (stanje koje se naziva holedoholitiazis).

  • Žutica je žuta obojenost kože i očiju.
  • Akutni holangitis predstavlja infekciju žučnih kanala koja izaziva bol, drhtavicu i povišenu temperaturu. Neodložni tretman je neophodan i obično znači uklanjanje kamena iz žuči nehirurškom metodom poznatom kao endoskopska retrogradna holangiopankreatografija, or ERCP.
  • Akutni pankreatisis je iznenadna inflamacija pankreasa, povezana sa teškim abdominalnim bolom.

Pakovanje: 100 g, 200 g i 500 g.

Prodajna mesta Herbateria proizvoda

Sačuvaj ovaj proizvod za kasnije