Izaberite stranicu

Pošto znate da imuni sistem ima ulogu da Vas odbrani od bolesti, verovatno želite da ga ojačate i unapredite. Šta najbolje može da pomogne jačanju imunog sistema, a šta može da ga oslabi? Razlikujte mitove od činjenica kada je imuni sistem u pitanju.

Činjenica: Stres čini da budete podložniji bolestima

Stalni stres – kao što je život u komplikovanoj vezi, sa hroničnom bolešću ili briga o bolesnom, nepokretnom rođaku – može učiniti organizam podložniji bolestima, od prehlade i gripa, pa do srčanih oboljenja. Smanjenjem izloženosti stresu i poboljšanje načina na koje izlazite na kraj sa stresom, može ojačati imuni sistem. Čak i duboko disanje, vođena vizuelizacija, relaksacije, meditacije, joga i sl. doprineće da se odagna stres.

Činjenica: Šta jedete ima uticaja na imuni sistem

Ako razvijete naviku da se hranite raznovrsno i zdravo, obezbedićete svom imunom sistemu povoljne uslove za rad.

Da biste smanjili posao svom imunom sistemu jedite više antioksidanasa, jer oni sprečavaju oštećenja ćelija pod dejstvom slobodnih radikala. Slobodni radikali su visoko reaktivni molekuli, koji oštećuju ćelijske strukture i čak mogu da dovedu do mutacija DNK (genetskog materijala). Mutacijama DNK mogu nastati maligne ćelije, tj. doći do razvoja raka. Vitamini A, C, E, selen, cink, bioflavonoidi, polifenoli, beta- karoteni, likopen i brojni drugi nutrijenti iz voća i povrća bore se protiv slobodnih radikala i, čak, neutrališu štetne efekte njihovog dejstva.

Činjenica: Vaš imuni sistem starenjem slabi

Kako starimo sposobnost borbe sa infekcijama se smanjuje. Stariji ljudi su podložniji infekcijama, koje mogu da se iskomplikuju (od obične prehlade može se razviti upala pluća). Ljudi preko 65 godina starosti, slabije reaguju i na vakcine. Starenjem imuni sistem u organizmu slabi, a posebno je bitno obratiti pažnju na ishranu i unošenje zaštitnih materija.

Činjenica: Povećana telesna temperatura ne slabi imuni sistem

Temperatura u stvari pomaže imunom sistemu da se bori sa infekcijom na dva načina. Na većim temperaturama ubrzavaju se metabolički procesi u organizmu, pa i oni koji obezbeđuju borbu sa napadačem. Na većim temperaturama razmnožavanje mikroba je otežano, pa se širenje bolesti smanjuje. Smatra se da temperaturu do 38,5°C ne treba skidati, već treba pustiti organizam da se bori sa izazivačima bolesti.

Činjenica: Alergije su izazvane suviše aktivnim imunim sistemom

Alergijski simptomi se javljaju kada imuni sistem prejako reaguje na inače bezopasne supstance, kao što je polen, grinje, prašina i dr. Organizam doživljava alergen kao opasnog napadača i dovodi do alergijskih simptoma. Sklonost ka alergijama se nasleđuje, ali se smatra da i savremen način života doprinosi nastanku istih (zagađenost, suviše čisti, ponekad sterilni uslovi).