Izaberite stranicu

Povišen krvni pritisak je bolest modernog doba, a povezana je sa povećanim stresom, manjkom sna, gojaznošću, slanom hranom, lekovima (kortikosteroidi i kontraceptivi), pušenjem i pojačanim konzumiranjem alkohola i energetskih napitaka. U preko 90% slučajeva povećanog krvnog pritiska ne zna se uzrok bolesti, a kod manje od 10% povećanje krvnog pritiska nastaje kao posledica drugih bolesti (oboljenja bubrega, nadbubrežne žlezde, srčana oštećenja, poremećaji štitne žlezde).

Uzroci

Povišen krvni pritisak je bolest modernog doba, a povezana je sa povećanim stresom, manjkom sna, gojaznošću, slanom hranom, lekovima (kortikosteroidi i kontraceptivi), pušenjem i pojačanim konzumiranjem alkohola i energetskih napitaka.

U preko 90% slučajeva povećanog krvnog pritiska ne zna se uzrok bolesti, a kod manje od 10% povećanje krvnog pritiska nastaje kao posledica drugih bolesti (oboljenja bubrega, nadbubrežne žlezde, srčana oštećenja, poremećaji štitne žlezde).

Simptomi

Normalne vrednosti krvnog pritiska su od 120/80mmHg do 140/90mmHg. Kada „gornji“ pritisak pređe 140, a „donji“ 90 smatra se da je povišen krvni pritisak, ali se ove vrednosti sa godinama povećavaju. Pa tako kod šezdesetogodišnjaka „gornji“ krvni pritisak je uobičajeno 140, a kod osamdesetogodišnjaka 160mmHg.

Kategorije„Gornji“ pritisak mmHg„Donji“ pritisak mmHg
Optimalni<120<80
Normalan120-12980-84
Visoko normalan130-13985-89
Hipertenzija 1. stepena (blaga)140-15990-99
Hipertenzija 2.stepena (srednje teška)160-179100-109
Hipertenzija 3.stepena (teška)>180>110

Povećan krvni pritisak je „tihi ubica“, jer se često javlja bez ikakvih simptoma, ali se može ispoljiti i glavoboljom, zujanjem u ušima, vrtoglavicom, kratkim dahom, mučninom. Generalno organizam se prilagodi povećanom pritisku i nauči da živi sa njim pa osoba ne oseća nikakve simptome. Ipak, ovakvo stanje pojačano opterećuje srce i krvne sudove i dugoročno ostavlja posledice (uvećanje srčanog mišića, srčana slabost, infarkt, moždani udar, oštećenja bubrega).

Lečenje

Dijagnozu povećanog krvnog pritiska (hipertenzije) sprovodi lekar posle sprovedenih ispitivanja. Prva linija odbrane u regulaciji krvnog pritiska su promene u načinu života, a ako one ne daju rezultata onda se prelazi na upotrebu lekova. Promenama u načinu života može se uticati na smanjenje krvnog pritiska i razvoja komplikacija.

Prestanak pušenja

Prestanak pušenja je bitan momenat u regulaciji krvnog pritiska, nikotin sužava krvne sudove i povećava krvni pritisak. Zato je bitno rasteretiti arterije od ovog uticaja nikotina. Broj srčanih napada znatno je veći kod pušača nego kod nepušača.

Smanjen unos soli

Smanjenjem unosa soli na manje od 2g dnevno smanjuje se i količina vode u organizmu, pa se time rasterećuje i krvotok. Obična kuhinjska so (NaCl – natrijum hlorid) može se zameniti KCl – kalijum hloridom, smanjenje unosa natrijuma obezbeđuje i manji krvni pritisak.

Redovan san i smanjenje stresa su takođe poželjni za regulaciju pritiska. Gojaznost je faktor rizika za razvoj povećanog krvnog pritiska, ali i brojnih drugih oboljenja. Savetuje se regulacija telesne težine i umerena fizička aktivnost. Smanjenje unosa alkoholnih i energetskih pića.

Beli i crni luk snižavaju krvni pritisak, pa se preporučuje povećan unos osobama sa ovim problemom. Neprijatan miris belog luka može da se prevaziđe upotrebom komercijalnih proizvoda bez mirisa, ali treba imati na umu da je svež beli luk najefikasniji. Upotrebom celera, peršuna i mirođije, koji pomažu pri izbacivanju tečnosti iz organizma, postiže se smanjenje krvnog pritiska. Paradajz svež ili sok od paradajza takođe obaraju krvni pritisak. Čaj od bele imele i gloga se tradicionalno koristi za sniženje krvnog pritiska i prevenciju ateroskleroze. Čajne mešavine koje stimulišu izbacivanje tečnosti iz organizma (diuretici) doprinose smanjenju zapremine cirkulišuće krvi i tako rasterećuju krvotok. Diuretične osobine pokazuju: čaj od maslačka, uve, kukuruzne svile, lista breze, rastavić, zečji trn, kleka, peršun. Ako su Vam otečeni zglobovi i noge pijte čaj od maslačkovog lista često i u dovoljnim količinama da izazove često mokrenje. Ovo jeste dosadno, ali će obezbediti izlučivanje viška tečnosti. Nedostatak magnezijuma je povezan sa povećanim vrednostima pritiska, pa se preporučuje unos mahunarki, zelenog lisnatog povrća, integralnih žitarica, mleka i drugih namirnica bogatih magnezijumom. Masna morska riba (losos, sardina, tuna) bogata omega 3 masnim kiselinama ako se koristi u bar tri obroka nedeljno doprinosi regulaciji krvnog pritiska i masti u krvi. U našoj sredini upotreba masne ribe nije raširena, pa dodatni unos suplemenata omega 3 može biti alternativa.

Prevencija

Merenje krvnog pritiska

Kontrolom krvnog pritiska u jednakim vremenski intervalima, u istim uslovima, vođenjem evidencije o merenju može se pratiti vrednost krvnog pritiska i vršiti samokontrola. Potrebno je bar 10 minuta pre merenja smireno sedeti, da se puls smanji, jer ako se meri pritisak posle fizičke aktivnosti (trčanje, penjanje uz stepenice) puls i pritisak će biti povećani. Pri merenju je neophodno poštovati pravila o postavljanju ruke u odgovarajući položaj u visini srca, koji je dat u uputstvu o upotrebi digitalnog aparata za merenje. Aparat sa živinim stubom daje preciznije podatke pri merenju, ali je i teže rukovati njime, pa su digitalni aparati popularniji. Merenjem pritiska u lekarskoj ordinaciji obično se dobijaju nešto više vrednosti, ali se to pripisuje uzbuđenju zbog pregleda i prisustva lekara.

Krvni pritisak je neophodno kontrolisati i regulisati (promene u načinu života i lekovi), da bi se sprečila pojava komplikacija.

Promene krvnog pritiska u toku različitih doba dana

Promene krvnog pritiska sa promenom doba dana i noći (cirkadijarni ritam) su povezane sa češćom pojavom srčanih infarkata i moždanih udara u ranim jutarnjim satima. Normalno je da se noću krvni pritisak smanjuje 10-20%, a ujutru posle buđenja u prvih nekoliko sati ponovo raste, ali kod nekih pacijenata ne dolazi do ovog smanjenja pritiska tokom noći. U ovim slučajevima rizik za moždani i srčani udar je povećan. Oko 3-4 sata noću smanjena je sposobnost razređivanja krvi, tj. lakše nastaju krvni ugrušci – tromb, pa je ovo dodatni faktor rizika. Zato je neophodno da se prate promene krvnog pritiska tokom dana, da se podesi terapija (interval primene i doza lekova), te da se na taj način spreči pojava srčanog ili moždanog udara. Oboljenja srca i krvnih sudova su najčešći uzrok smrti u Srbiji, a po procentu ovih oboljenja smo među neslavnim svetskim rekorderima.

Floralip kapi 50 ml Mediflora

šifra proizvoda 00378
850,00 RSD
Na lageru
1
Detalji o proizvodu

FloraLip®, biljne kapi pomažu u terapiji i očuvanju zdravlja kod:

  • povišenog nivoa holesterola i triglicerida u krvi
  • štite jetru od toksina i infekcija
  • dugotrajnog uzimanja lekova
  • otežanog varenja, nadutosti, opstipacije
  • pomaže lakše izmokravanje
  • aterosklerotičnih promena na zidovima krvnih sudova

FloraLip biljne kapi za jetru i holesterol pomažu razgradnju holesterola u žučne kiseline i eliminaciju viška holesterola iz organizma putem sistema za varenje. Ova dva procesa dovode do smanjenja nivoa „lošeg“ i povećanja nivoa „dobrog“ holesterola u krvi.

Ekstrakt artičoke, sikavice i ruse trave poboljšava protok žuči i tako deluje blagotvorno kod svih tegoba koje se javljaju kao posledica lošeg protoka žuči: osećaj nadutosti, mučnina, gorušica, otežano varenje i opstipacija. Usled svog snažnog antioksidativnog dejstva, artičoka i sikavica štite jetru od toksina i infekcija i stimuliše regeneraciju ćelija jetre. Grčko seme deluje povoljno na regulisanje metaboličkih poremećaja

Povišen nivo holesterola (hiperholesterolemija) u cirkulaciji i njegove posledice kao što je nastanak i razvoj aterosklerotičnih promena na zidovima krvnih sudova jedan je od najvažnijih faktora rizika od obolevanja i mortaliteta kod osoba srednjeg i starijeg životnog doba. Povećan rizik od nastanka koronarne bolesti srazmeran je povišenom nivou LDL (“loš”), a smanjuje se sa povećanjem koncentracije HDL (»dobar«) holesterola.

Prva mera za regulisanje povišene koncentracije holesterola je pridržavanje režima ishrane sa smanjenom količinom masti i holesterola. Međutim, promene u načinu ishrane često nisu dovoljne za snižavanje povišenog nivoa holesterola. U tom slučaju, dijetetski suplementi kao dodatak redovnoj ishrani mogu da pomognu u snižavanju koncentracije holesterola u krvi.FloraLip® biljne kapi sadrže mešavinu biljnih tinktura koje mogu da doprinesu snižavanju nivoa holesterola i sprečavanju slepljivanja krvnih pločica (trombocita). mogu da dovedu do značajnog sniženja vrednosti faktora rizika holesterol/ HDLholesterol i indeksa ateroskleroze LDL/HDL holesterol.

Šta je ateroskleroza i uzorci nastanka?

Naziv ateroskleroza potiče od grčke reči athero – kašasto, i reči skleroze- tvrdo. Ateroskleroza je patološki proces u kojem dolazi do nakupljanja masnih supstanci, holesterola, delova mrtvih ćelija i kalcijuma u unutrašnji zid arterije. Obično pogađa velike i srednje velike arterije. Tek posle 65. godine, nakupljanje stranih materija i stvaranje plakova predstavlja normalan proces starenja.

Ateroskleroza pre tih godina izaziva ubrzano starenje krvnih sudova i bolest je koja skraćuje život. Aterični plakovi mogu da narastu dovoljno da značajno smanjuju protok krvi kroz arterije. Glavne komplikacije nastaju kada je zid arterije toliko istanjen da može da dođe do pucanja. Usled ovog procesa, dolazi do izliva i mogućnosti stvaranja ugrušaka krvi koji može da zaustavi protok krvi u vidu tromboze ili embolije, ako ode na neko drugo mesto u telu. Ateroskleroza je tihi ubica, napreduje sporo i sigurno a simptome daje tek u odmakloj fazi bolesti.

Simptomi

Ateroskleroza obično ne uzrokuje simptome sve do trenutka kada dođe do značajnog začepljenja arterije. Tada se pojavljuju prvi simptomi slični angini pectoris ili infarktu, i tada mnogi ljudi saznaju da imaju ovaj problem. Anginozni bol u grudima, osećaj nelagodnosti i pritiska, jedan je od znakova da srčani mišić ne dobija dovoljno kiseonika i samim tim da postoji neko zakrčenje. Osećaj može da se širi u predelu ramena, ruke i vrata. Emocionalni stres može izazvati anginozni bol. Kada se aterosklerotični plak nalazi u karotidnim arterijama (arterije vrata, koje obezbeđuju mozak kiseonikom) i izazove njihovo suženje, javljaju se simptomi moždanog udara. Ovi simptomi uključuju naglu utrnulost, slabost i vrtoglavicu. Aterosklerotično suženje arterija donjih ekstremiteta može dovesti do ukočenosti, bola, a ponekad i opasne infekcije.

Upotreba: 30 kapi 3-4 puta dnevno pola sata pre jela.

Sačuvaj ovaj proizvod za kasnije