Izaberite stranicu

Povišen krvni pritisak je bolest modernog doba, a povezana je sa povećanim stresom, manjkom sna, gojaznošću, slanom hranom, lekovima (kortikosteroidi i kontraceptivi), pušenjem i pojačanim konzumiranjem alkohola i energetskih napitaka. U preko 90% slučajeva povećanog krvnog pritiska ne zna se uzrok bolesti, a kod manje od 10% povećanje krvnog pritiska nastaje kao posledica drugih bolesti (oboljenja bubrega, nadbubrežne žlezde, srčana oštećenja, poremećaji štitne žlezde).

Uzroci

Povišen krvni pritisak je bolest modernog doba, a povezana je sa povećanim stresom, manjkom sna, gojaznošću, slanom hranom, lekovima (kortikosteroidi i kontraceptivi), pušenjem i pojačanim konzumiranjem alkohola i energetskih napitaka.

U preko 90% slučajeva povećanog krvnog pritiska ne zna se uzrok bolesti, a kod manje od 10% povećanje krvnog pritiska nastaje kao posledica drugih bolesti (oboljenja bubrega, nadbubrežne žlezde, srčana oštećenja, poremećaji štitne žlezde).

Simptomi

Normalne vrednosti krvnog pritiska su od 120/80mmHg do 140/90mmHg. Kada „gornji“ pritisak pređe 140, a „donji“ 90 smatra se da je povišen krvni pritisak, ali se ove vrednosti sa godinama povećavaju. Pa tako kod šezdesetogodišnjaka „gornji“ krvni pritisak je uobičajeno 140, a kod osamdesetogodišnjaka 160mmHg.

Kategorije„Gornji“ pritisak mmHg„Donji“ pritisak mmHg
Optimalni<120<80
Normalan120-12980-84
Visoko normalan130-13985-89
Hipertenzija 1. stepena (blaga)140-15990-99
Hipertenzija 2.stepena (srednje teška)160-179100-109
Hipertenzija 3.stepena (teška)>180>110

Povećan krvni pritisak je „tihi ubica“, jer se često javlja bez ikakvih simptoma, ali se može ispoljiti i glavoboljom, zujanjem u ušima, vrtoglavicom, kratkim dahom, mučninom. Generalno organizam se prilagodi povećanom pritisku i nauči da živi sa njim pa osoba ne oseća nikakve simptome. Ipak, ovakvo stanje pojačano opterećuje srce i krvne sudove i dugoročno ostavlja posledice (uvećanje srčanog mišića, srčana slabost, infarkt, moždani udar, oštećenja bubrega).

Lečenje

Dijagnozu povećanog krvnog pritiska (hipertenzije) sprovodi lekar posle sprovedenih ispitivanja. Prva linija odbrane u regulaciji krvnog pritiska su promene u načinu života, a ako one ne daju rezultata onda se prelazi na upotrebu lekova. Promenama u načinu života može se uticati na smanjenje krvnog pritiska i razvoja komplikacija.

Prestanak pušenja

Prestanak pušenja je bitan momenat u regulaciji krvnog pritiska, nikotin sužava krvne sudove i povećava krvni pritisak. Zato je bitno rasteretiti arterije od ovog uticaja nikotina. Broj srčanih napada znatno je veći kod pušača nego kod nepušača.

Smanjen unos soli

Smanjenjem unosa soli na manje od 2g dnevno smanjuje se i količina vode u organizmu, pa se time rasterećuje i krvotok. Obična kuhinjska so (NaCl – natrijum hlorid) može se zameniti KCl – kalijum hloridom, smanjenje unosa natrijuma obezbeđuje i manji krvni pritisak.

Redovan san i smanjenje stresa su takođe poželjni za regulaciju pritiska. Gojaznost je faktor rizika za razvoj povećanog krvnog pritiska, ali i brojnih drugih oboljenja. Savetuje se regulacija telesne težine i umerena fizička aktivnost. Smanjenje unosa alkoholnih i energetskih pića.

Beli i crni luk snižavaju krvni pritisak, pa se preporučuje povećan unos osobama sa ovim problemom. Neprijatan miris belog luka može da se prevaziđe upotrebom komercijalnih proizvoda bez mirisa, ali treba imati na umu da je svež beli luk najefikasniji. Upotrebom celera, peršuna i mirođije, koji pomažu pri izbacivanju tečnosti iz organizma, postiže se smanjenje krvnog pritiska. Paradajz svež ili sok od paradajza takođe obaraju krvni pritisak. Čaj od bele imele i gloga se tradicionalno koristi za sniženje krvnog pritiska i prevenciju ateroskleroze. Čajne mešavine koje stimulišu izbacivanje tečnosti iz organizma (diuretici) doprinose smanjenju zapremine cirkulišuće krvi i tako rasterećuju krvotok. Diuretične osobine pokazuju: čaj od maslačka, uve, kukuruzne svile, lista breze, rastavić, zečji trn, kleka, peršun. Ako su Vam otečeni zglobovi i noge pijte čaj od maslačkovog lista često i u dovoljnim količinama da izazove često mokrenje. Ovo jeste dosadno, ali će obezbediti izlučivanje viška tečnosti. Nedostatak magnezijuma je povezan sa povećanim vrednostima pritiska, pa se preporučuje unos mahunarki, zelenog lisnatog povrća, integralnih žitarica, mleka i drugih namirnica bogatih magnezijumom. Masna morska riba (losos, sardina, tuna) bogata omega 3 masnim kiselinama ako se koristi u bar tri obroka nedeljno doprinosi regulaciji krvnog pritiska i masti u krvi. U našoj sredini upotreba masne ribe nije raširena, pa dodatni unos suplemenata omega 3 može biti alternativa.

Prevencija

Merenje krvnog pritiska

Kontrolom krvnog pritiska u jednakim vremenski intervalima, u istim uslovima, vođenjem evidencije o merenju može se pratiti vrednost krvnog pritiska i vršiti samokontrola. Potrebno je bar 10 minuta pre merenja smireno sedeti, da se puls smanji, jer ako se meri pritisak posle fizičke aktivnosti (trčanje, penjanje uz stepenice) puls i pritisak će biti povećani. Pri merenju je neophodno poštovati pravila o postavljanju ruke u odgovarajući položaj u visini srca, koji je dat u uputstvu o upotrebi digitalnog aparata za merenje. Aparat sa živinim stubom daje preciznije podatke pri merenju, ali je i teže rukovati njime, pa su digitalni aparati popularniji. Merenjem pritiska u lekarskoj ordinaciji obično se dobijaju nešto više vrednosti, ali se to pripisuje uzbuđenju zbog pregleda i prisustva lekara.

Krvni pritisak je neophodno kontrolisati i regulisati (promene u načinu života i lekovi), da bi se sprečila pojava komplikacija.

Promene krvnog pritiska u toku različitih doba dana

Promene krvnog pritiska sa promenom doba dana i noći (cirkadijarni ritam) su povezane sa češćom pojavom srčanih infarkata i moždanih udara u ranim jutarnjim satima. Normalno je da se noću krvni pritisak smanjuje 10-20%, a ujutru posle buđenja u prvih nekoliko sati ponovo raste, ali kod nekih pacijenata ne dolazi do ovog smanjenja pritiska tokom noći. U ovim slučajevima rizik za moždani i srčani udar je povećan. Oko 3-4 sata noću smanjena je sposobnost razređivanja krvi, tj. lakše nastaju krvni ugrušci – tromb, pa je ovo dodatni faktor rizika. Zato je neophodno da se prate promene krvnog pritiska tokom dana, da se podesi terapija (interval primene i doza lekova), te da se na taj način spreči pojava srčanog ili moždanog udara. Oboljenja srca i krvnih sudova su najčešći uzrok smrti u Srbiji, a po procentu ovih oboljenja smo među neslavnim svetskim rekorderima.

Liposomalni natrijum askorbat 250 ml

SKU 00381
1.600,00 RSD
In stock
1
Product Details

Vitamin C (bilo kao Askorbinska kiselina ili Natrijum askorbat) spada u najpoznatije vitamine. Većina životinja (osim primata) sama stvara u telu Vitamin C, dok čovek to ne može i zato mora da ga uzima oralno, u obliku Natrijum askorbata bilo u prahu ili u liposomalnom obliku. U prahu je lako topiv u vodi, a netopiv u mastima. Hranjive materije topive u vodi, poput vitamina C, teško prolaze kroz barijeru koja prekriva ćelijske opne, a koje se sastoje od jednake dvoslojne baze (belančevine i lipidi) kao i liposomi. Ova barijera kontroliše šta ulazi u ćelije, te šta izlazi iz njih. Budući da je liposomalni Vitamin C napravljen na istoj bazi kakvu imaju ćelijske opne, on prolazi kroz ćelijske zidove mnogo delotvornije od Vitamina C koji nije obložen liposomima. Stoga, liposomalni Vitamin C ima jednaku ili veću delotvornost od intravenoznog unosa. Kombinacija Vitamina C i esencijalnih fosfolipida radikalno poboljšava ćelijsku biološku raspoloživost. Jednostavno, manje od 20% intravenoznog Vitamina C dolazi u ćelije, no liposferni spoj na česticama Vitamina C omogućava da 95% liposomalnog Vitamina C dođe u ćelije.

Zato je Liposomalni Vitamin C delotvorniji od ostalih oblika uzimanja ovog vitamina.

Poznata je uloga Vitamina C kao antihistaminika, odnosno, da smanjuje upalna stanja povezana s prehladom, groznicom, alergijama i gripom a uz to izuzetno pojačava delovanje belih krvnih zrnaca u obrani organizma. Apsolutno podiže imunitet. Manje je poznata izuzetno važna uloga Vitamina C u proizvodnji kolagena, glavnog granidbenog materijala kože, ligamenata, kostiju, diskova u kičmi, tetiva… Visoke doze su se pokazale kao glavni faktor u procesu zarastanja rana, bilo od opekotna, posekotina, hirurških intervencija, uganuća ‐ istegnuća i lomljenja kostiju. Takođe je izuzetno važan za zdravlje očiju, i mnogi stručnjaci veruju da čak i malih 1.000 mg Vitamina C dnevno, u obliku liposomata može da zaustavi kataraktu.
Niski nivoi Vitamina C mogu biti povezani sa većim rizikom za dobijanje raka, kardiovaskularnih bolesti i makularne degeneracije očiju kod starijih osoba. Istraživanja lekara nutricionista, doktora Ernesta Krebsa, doktora Dina Burka (SAD), i drugih, dovela su do zaključka da:

“ U telu ništa ne može da se izleči bez dovoljno vitamina C “

Bez C vitamina nema izgradnje ni jedne ćelije, nema popravljanja krvnih sudova nema izlečenja, nema preventive i ako ga ne uzimamo dovoljno preko hrane (sirovo voće i povrće) moramo ga uzimati kao dodatak ishrani.

Nakon redovnog konzumiranja 6 – 10 g askorbata dnevno, u razdoblju od godinu dana, dolazi do potpune obnove strukture cielog organizma preko obnove kolagena. Dolazi do obnove arterija, blokira se razvoj ateroskleroze, pomaže u sprečavanju srčanih udara a pomaže da se spreči i moždani udar. Osim toga, natrijum askorbat ima vodeću ulogu u otklanjanju hroničnih i akutnih infekcija.

Ono što je manje poznato ili uopšte nije poznato je, da tzv. Askorbinska kiselina (Vitamin C) iz prirodnih izvora – voća i povrća nema gotovo ništa zajedničko sa Askorbinskom kiselinom (Vitaminom C) iz apoteke jer, taj tzv. Vitamin C iz apoteke ima Ph oko 3, što je izuzetno kiselo (ne samo po ukusu) i pravi puno štete u organizmu.

Vitamin C pomaže u zaštiti svih arterijskih zidova. Pod najvećim stresom su koronarne arterije, krvni sudovi koji opskrbljuju srčani mišić. Vitamin C pomaže u smanjenju infekcija i drugih oblika oksidativnog stresa a takođe, sprečava oksidaciju holesterola u krvi. Sprečava Anginu pektoris u začetku. Poboljšava i funkciju pluća i ukupnu oksidaciju. Astmatičari imaju tendenciju povećane potrebe za Vitaminom C i doze od 2.000 mg dnevno Liposomala, umanjuju telesnu proizvodnju histamina i upala povezanih s plućima, jer pretvara folnu kiselinu u njen aktivni oblik. Takođe, poboljšava stabilnost šećera u krvi, što je posebno važno za osobe sa srčanim problemima i dijabetesom.

Potrebe za Vitaminom C kod atletičara i teškoatletičara – ljudi koji vežbaju su daleko veće nego kod ostalih jer Vitamin C kontroliše količinu kortizola, blokira ga i time sprečava katabolizam ‐ (razlaganje mišića ) i stresno stanje koje izaziva kortizol.

Pakovanje: 250 ml

Upotreba: 4 g dnevno

Proizvođač: Diet Food doo, Beograd

Save this product for later