Izaberite stranicu

Povišen krvni pritisak je bolest modernog doba, a povezana je sa povećanim stresom, manjkom sna, gojaznošću, slanom hranom, lekovima (kortikosteroidi i kontraceptivi), pušenjem i pojačanim konzumiranjem alkohola i energetskih napitaka. U preko 90% slučajeva povećanog krvnog pritiska ne zna se uzrok bolesti, a kod manje od 10% povećanje krvnog pritiska nastaje kao posledica drugih bolesti (oboljenja bubrega, nadbubrežne žlezde, srčana oštećenja, poremećaji štitne žlezde).

Uzroci

Povišen krvni pritisak je bolest modernog doba, a povezana je sa povećanim stresom, manjkom sna, gojaznošću, slanom hranom, lekovima (kortikosteroidi i kontraceptivi), pušenjem i pojačanim konzumiranjem alkohola i energetskih napitaka.

U preko 90% slučajeva povećanog krvnog pritiska ne zna se uzrok bolesti, a kod manje od 10% povećanje krvnog pritiska nastaje kao posledica drugih bolesti (oboljenja bubrega, nadbubrežne žlezde, srčana oštećenja, poremećaji štitne žlezde).

Simptomi

Normalne vrednosti krvnog pritiska su od 120/80mmHg do 140/90mmHg. Kada „gornji“ pritisak pređe 140, a „donji“ 90 smatra se da je povišen krvni pritisak, ali se ove vrednosti sa godinama povećavaju. Pa tako kod šezdesetogodišnjaka „gornji“ krvni pritisak je uobičajeno 140, a kod osamdesetogodišnjaka 160mmHg.

Kategorije„Gornji“ pritisak mmHg„Donji“ pritisak mmHg
Optimalni<120<80
Normalan120-12980-84
Visoko normalan130-13985-89
Hipertenzija 1. stepena (blaga)140-15990-99
Hipertenzija 2.stepena (srednje teška)160-179100-109
Hipertenzija 3.stepena (teška)>180>110

Povećan krvni pritisak je „tihi ubica“, jer se često javlja bez ikakvih simptoma, ali se može ispoljiti i glavoboljom, zujanjem u ušima, vrtoglavicom, kratkim dahom, mučninom. Generalno organizam se prilagodi povećanom pritisku i nauči da živi sa njim pa osoba ne oseća nikakve simptome. Ipak, ovakvo stanje pojačano opterećuje srce i krvne sudove i dugoročno ostavlja posledice (uvećanje srčanog mišića, srčana slabost, infarkt, moždani udar, oštećenja bubrega).

Lečenje

Dijagnozu povećanog krvnog pritiska (hipertenzije) sprovodi lekar posle sprovedenih ispitivanja. Prva linija odbrane u regulaciji krvnog pritiska su promene u načinu života, a ako one ne daju rezultata onda se prelazi na upotrebu lekova. Promenama u načinu života može se uticati na smanjenje krvnog pritiska i razvoja komplikacija.

Prestanak pušenja

Prestanak pušenja je bitan momenat u regulaciji krvnog pritiska, nikotin sužava krvne sudove i povećava krvni pritisak. Zato je bitno rasteretiti arterije od ovog uticaja nikotina. Broj srčanih napada znatno je veći kod pušača nego kod nepušača.

Smanjen unos soli

Smanjenjem unosa soli na manje od 2g dnevno smanjuje se i količina vode u organizmu, pa se time rasterećuje i krvotok. Obična kuhinjska so (NaCl – natrijum hlorid) može se zameniti KCl – kalijum hloridom, smanjenje unosa natrijuma obezbeđuje i manji krvni pritisak.

Redovan san i smanjenje stresa su takođe poželjni za regulaciju pritiska. Gojaznost je faktor rizika za razvoj povećanog krvnog pritiska, ali i brojnih drugih oboljenja. Savetuje se regulacija telesne težine i umerena fizička aktivnost. Smanjenje unosa alkoholnih i energetskih pića.

Beli i crni luk snižavaju krvni pritisak, pa se preporučuje povećan unos osobama sa ovim problemom. Neprijatan miris belog luka može da se prevaziđe upotrebom komercijalnih proizvoda bez mirisa, ali treba imati na umu da je svež beli luk najefikasniji. Upotrebom celera, peršuna i mirođije, koji pomažu pri izbacivanju tečnosti iz organizma, postiže se smanjenje krvnog pritiska. Paradajz svež ili sok od paradajza takođe obaraju krvni pritisak. Čaj od bele imele i gloga se tradicionalno koristi za sniženje krvnog pritiska i prevenciju ateroskleroze. Čajne mešavine koje stimulišu izbacivanje tečnosti iz organizma (diuretici) doprinose smanjenju zapremine cirkulišuće krvi i tako rasterećuju krvotok. Diuretične osobine pokazuju: čaj od maslačka, uve, kukuruzne svile, lista breze, rastavić, zečji trn, kleka, peršun. Ako su Vam otečeni zglobovi i noge pijte čaj od maslačkovog lista često i u dovoljnim količinama da izazove često mokrenje. Ovo jeste dosadno, ali će obezbediti izlučivanje viška tečnosti. Nedostatak magnezijuma je povezan sa povećanim vrednostima pritiska, pa se preporučuje unos mahunarki, zelenog lisnatog povrća, integralnih žitarica, mleka i drugih namirnica bogatih magnezijumom. Masna morska riba (losos, sardina, tuna) bogata omega 3 masnim kiselinama ako se koristi u bar tri obroka nedeljno doprinosi regulaciji krvnog pritiska i masti u krvi. U našoj sredini upotreba masne ribe nije raširena, pa dodatni unos suplemenata omega 3 može biti alternativa.

Prevencija

Merenje krvnog pritiska

Kontrolom krvnog pritiska u jednakim vremenski intervalima, u istim uslovima, vođenjem evidencije o merenju može se pratiti vrednost krvnog pritiska i vršiti samokontrola. Potrebno je bar 10 minuta pre merenja smireno sedeti, da se puls smanji, jer ako se meri pritisak posle fizičke aktivnosti (trčanje, penjanje uz stepenice) puls i pritisak će biti povećani. Pri merenju je neophodno poštovati pravila o postavljanju ruke u odgovarajući položaj u visini srca, koji je dat u uputstvu o upotrebi digitalnog aparata za merenje. Aparat sa živinim stubom daje preciznije podatke pri merenju, ali je i teže rukovati njime, pa su digitalni aparati popularniji. Merenjem pritiska u lekarskoj ordinaciji obično se dobijaju nešto više vrednosti, ali se to pripisuje uzbuđenju zbog pregleda i prisustva lekara.

Krvni pritisak je neophodno kontrolisati i regulisati (promene u načinu života i lekovi), da bi se sprečila pojava komplikacija.

Promene krvnog pritiska u toku različitih doba dana

Promene krvnog pritiska sa promenom doba dana i noći (cirkadijarni ritam) su povezane sa češćom pojavom srčanih infarkata i moždanih udara u ranim jutarnjim satima. Normalno je da se noću krvni pritisak smanjuje 10-20%, a ujutru posle buđenja u prvih nekoliko sati ponovo raste, ali kod nekih pacijenata ne dolazi do ovog smanjenja pritiska tokom noći. U ovim slučajevima rizik za moždani i srčani udar je povećan. Oko 3-4 sata noću smanjena je sposobnost razređivanja krvi, tj. lakše nastaju krvni ugrušci – tromb, pa je ovo dodatni faktor rizika. Zato je neophodno da se prate promene krvnog pritiska tokom dana, da se podesi terapija (interval primene i doza lekova), te da se na taj način spreči pojava srčanog ili moždanog udara. Oboljenja srca i krvnih sudova su najčešći uzrok smrti u Srbiji, a po procentu ovih oboljenja smo među neslavnim svetskim rekorderima.

Twinlab Chromic fuel 200 mcg- 100 kapsula

šifra proizvoda 00413
1.200,00 RSD
Na lageru
1
Detalji o proizvodu

Hrom spada u grupu esencijalnih minerala u tragovima koji pomaže metabolizam glukoze, reguliše nivo insulina i održava zdrave nivoe holesterola i drugih masti u krvi. Hrom se u organizmu javlja i u neorganskom obliku, u ćelijskom jedru, i u obliku aktivnog organskog jedinjenja, trovalentnog molekula, koje se naziva faktor tolerancije glukoze (GTF - Glucose Tolerance Factor) ili hromodulin. Regulisanjem dejstva insulina, hrom održava nivo šećera u krvi, a time, najverovatnije utiče i na kontrolu apetita. Bez prisustva GTF hroma insulin je potpuno neefikasan, pa njegov nedostatak u ishrani često može da bude uzrok pojave dijabetesa i ateroskleroze kod starijih osoba. Ishrana koja se bazira isključivo na rafinisanim namirnicama, kao što su na primer belo brašno i šečer, obezbeđuje nedovoljne količine GTF hroma. Namirnice koje predstavljaju bogat izvor hroma su: pekarski kvasac, integralne žitarice, brokoli, šljive, pečurke, pivo i dr.



Suplementi hroma su postali popularni ranih 80-tih godina prošlog veka, kada je utvrđena navodna povezanost delovanja hroma sa anaboličkim efektima, tj. povećanjem mišićne mase i redukovanjem telesnih masti. Ono što je sigurno je da nedostatak GTF hroma rezultira smanjenim delovanjem insulina, i da se to lako može korigovati suplementima. Istraživanja ukazuju i na to da se ekskrecija hroma iz organizma povećava kod ljudi koji se redovno bave nekim vidom sporta ili su na bilo koji način fizički aktivniji, pa oni mogu imati povećane dnevne potrebe za ovim mineralom. Kod dijabetičara i gojaznih osoba, hrom može da smanji nivo triglicerida za nekih 20%, poveća glukoznu toleranciju i normalizuje nivo insulina. Jedna od mnogobrojnih studija vršenih na gojaznim ljudima utvrdila je da 400 mcg hroma dnevno tokom 3 meseca kod grupe gojaznih žena povećava sagorevanje masti za čak 50% u odnosu na placebo grupu.



Hrom je, kao i gvožđe, na lošem glasu zbog slabe apsorpcije od strane organizma. Zato se u suplementima javlja u kombinaciji sa nekim drugim jedinjenjem koje je lakše za apsorbovanje, kao što su vitamini ili u obliku helata aminokiselina, gde je mineral hemijski vezan za aminokiselinu. Ovo je proces koji prirodno organizam vrši sam kada apsorbuje minerale iz hrane. On ih na sličan način prvo helira, a potom apsorbuje, tj. omogućava im transport kroz intestinalni zid u procesu digestije. Aminokiseline su idealni helatori ili ligandi (hemijske veze), jer su pogodne za formiranje helatnih struktura. Problem minerala je njihova veličina i naelektrisanje, zbog koje sami ne mogu da prođu kroz intestinalni zid. S druge strane, organizam veoma lako apsorbuje individualne aminokiseline i dipeptide (dve aminokiseline vezane peptidnim vezama). Aminokiselinski helati minerala liče na ta jedinjenja, pa mu omogućavaju prenos tokom apsorpcije. U heliranom obliku, minerali su znatno manji, pa se mogu neometano apsorbovati. A aminokiselina, kad se oslobodi atoma minerala po njegovoj završenoj apsorpciji, može da se upotrebi za izgradnju proteina ili produkciju energije. Na kraju, ono što je najvažnije, minerali u ovom obliku ne poseduju nikakvo naelektrisanje, a to znači da nemaju nikakvu interakciju sa drugim jedinjenjima. Njihova neutralnost omogućava i drugim nutrijentima (vitaminima, pa čak i nekim lekovima) da se neometano apsorbuju.



Najrasprostranjeniji oblici hroma u suplementima su hrom polinikotinat, hrom pikolinat i hrom hlorid. Svakodnevno unošenje hroma u propisanim dnevnim dozama, može da obezbedi sledeće efekte:



- snižavanje nivoa šećera, triglicerida, holesterola i masti uopšte
- povećavanje efikasnosti insulina
- smanjenje rizika od nastajanja šećerne bolesti (diabates melitus)
- dodatak postojećoj terapiji dijabatesa uz klasične lekove i insulin, prepisane od lekara
- kontrola gladi i smanjenje aperita kod gojaznosti
- smanjenje rizika od pojave katarakte
- sprečavanje visokog krvnog pritiska i održavanje zdravlja kardiovaskularnog sistema
- povećanje čiste mišićne mase (bez masnih depoa) i definicije
- povećanje energije i izdržljivosti



Hrom je nazamenljiv sastojak svih vrsta sagorevača masti i u programu je svake moderne dijete. Osim što pomaže insulinu da metaboliše masti i glukozu, hrom podstiče i pretvaranje proteina u mišićnu masu, a šećer u energiju. On obezbeđuje veće količine šećera za energetsku produkciju, čime višestruko podiže nivo energije i izdržljivosti, a istovremeno ističe bezmasnu mišićnu masu, čime se postiže efekat tzv. mišićne definisanosti. Zato je omiljen dodatak ishrani svih sportista.



Dnevna potreba za hromom kod odrasle osobe iznosi od 100 do 400 mcg. Hrom nije toksičan ukoliko se ne uzima u dozama većim od preporučenih ili više od 800 mcg dnevno. Osobe sa niskim nivoom šećera u krvi ne bi trebalo da uzimaju suplemente koji sadrže hrom.



Preporučena doza: 1 kapsula dnevno uz jelo

Podaci o nutritivnoj vrednosti
Broj doza po pakovanju: 100
Sastav (1 kapsula) Hrom pikolinat 200 mcg

Ostali sastojci:
krompirov skrob, celuloza, želatin, magnezijum stearat, trigliceridi srednjeg lanca.

Sačuvaj ovaj proizvod za kasnije