Izaberite stranicu

Povišen krvni pritisak je bolest modernog doba, a povezana je sa povećanim stresom, manjkom sna, gojaznošću, slanom hranom, lekovima (kortikosteroidi i kontraceptivi), pušenjem i pojačanim konzumiranjem alkohola i energetskih napitaka. U preko 90% slučajeva povećanog krvnog pritiska ne zna se uzrok bolesti, a kod manje od 10% povećanje krvnog pritiska nastaje kao posledica drugih bolesti (oboljenja bubrega, nadbubrežne žlezde, srčana oštećenja, poremećaji štitne žlezde).

Uzroci

Povišen krvni pritisak je bolest modernog doba, a povezana je sa povećanim stresom, manjkom sna, gojaznošću, slanom hranom, lekovima (kortikosteroidi i kontraceptivi), pušenjem i pojačanim konzumiranjem alkohola i energetskih napitaka.

U preko 90% slučajeva povećanog krvnog pritiska ne zna se uzrok bolesti, a kod manje od 10% povećanje krvnog pritiska nastaje kao posledica drugih bolesti (oboljenja bubrega, nadbubrežne žlezde, srčana oštećenja, poremećaji štitne žlezde).

Simptomi

Normalne vrednosti krvnog pritiska su od 120/80mmHg do 140/90mmHg. Kada „gornji“ pritisak pređe 140, a „donji“ 90 smatra se da je povišen krvni pritisak, ali se ove vrednosti sa godinama povećavaju. Pa tako kod šezdesetogodišnjaka „gornji“ krvni pritisak je uobičajeno 140, a kod osamdesetogodišnjaka 160mmHg.

Kategorije„Gornji“ pritisak mmHg„Donji“ pritisak mmHg
Optimalni<120<80
Normalan120-12980-84
Visoko normalan130-13985-89
Hipertenzija 1. stepena (blaga)140-15990-99
Hipertenzija 2.stepena (srednje teška)160-179100-109
Hipertenzija 3.stepena (teška)>180>110

Povećan krvni pritisak je „tihi ubica“, jer se često javlja bez ikakvih simptoma, ali se može ispoljiti i glavoboljom, zujanjem u ušima, vrtoglavicom, kratkim dahom, mučninom. Generalno organizam se prilagodi povećanom pritisku i nauči da živi sa njim pa osoba ne oseća nikakve simptome. Ipak, ovakvo stanje pojačano opterećuje srce i krvne sudove i dugoročno ostavlja posledice (uvećanje srčanog mišića, srčana slabost, infarkt, moždani udar, oštećenja bubrega).

Lečenje

Dijagnozu povećanog krvnog pritiska (hipertenzije) sprovodi lekar posle sprovedenih ispitivanja. Prva linija odbrane u regulaciji krvnog pritiska su promene u načinu života, a ako one ne daju rezultata onda se prelazi na upotrebu lekova. Promenama u načinu života može se uticati na smanjenje krvnog pritiska i razvoja komplikacija.

Prestanak pušenja

Prestanak pušenja je bitan momenat u regulaciji krvnog pritiska, nikotin sužava krvne sudove i povećava krvni pritisak. Zato je bitno rasteretiti arterije od ovog uticaja nikotina. Broj srčanih napada znatno je veći kod pušača nego kod nepušača.

Smanjen unos soli

Smanjenjem unosa soli na manje od 2g dnevno smanjuje se i količina vode u organizmu, pa se time rasterećuje i krvotok. Obična kuhinjska so (NaCl – natrijum hlorid) može se zameniti KCl – kalijum hloridom, smanjenje unosa natrijuma obezbeđuje i manji krvni pritisak.

Redovan san i smanjenje stresa su takođe poželjni za regulaciju pritiska. Gojaznost je faktor rizika za razvoj povećanog krvnog pritiska, ali i brojnih drugih oboljenja. Savetuje se regulacija telesne težine i umerena fizička aktivnost. Smanjenje unosa alkoholnih i energetskih pića.

Beli i crni luk snižavaju krvni pritisak, pa se preporučuje povećan unos osobama sa ovim problemom. Neprijatan miris belog luka može da se prevaziđe upotrebom komercijalnih proizvoda bez mirisa, ali treba imati na umu da je svež beli luk najefikasniji. Upotrebom celera, peršuna i mirođije, koji pomažu pri izbacivanju tečnosti iz organizma, postiže se smanjenje krvnog pritiska. Paradajz svež ili sok od paradajza takođe obaraju krvni pritisak. Čaj od bele imele i gloga se tradicionalno koristi za sniženje krvnog pritiska i prevenciju ateroskleroze. Čajne mešavine koje stimulišu izbacivanje tečnosti iz organizma (diuretici) doprinose smanjenju zapremine cirkulišuće krvi i tako rasterećuju krvotok. Diuretične osobine pokazuju: čaj od maslačka, uve, kukuruzne svile, lista breze, rastavić, zečji trn, kleka, peršun. Ako su Vam otečeni zglobovi i noge pijte čaj od maslačkovog lista često i u dovoljnim količinama da izazove često mokrenje. Ovo jeste dosadno, ali će obezbediti izlučivanje viška tečnosti. Nedostatak magnezijuma je povezan sa povećanim vrednostima pritiska, pa se preporučuje unos mahunarki, zelenog lisnatog povrća, integralnih žitarica, mleka i drugih namirnica bogatih magnezijumom. Masna morska riba (losos, sardina, tuna) bogata omega 3 masnim kiselinama ako se koristi u bar tri obroka nedeljno doprinosi regulaciji krvnog pritiska i masti u krvi. U našoj sredini upotreba masne ribe nije raširena, pa dodatni unos suplemenata omega 3 može biti alternativa.

Prevencija

Merenje krvnog pritiska

Kontrolom krvnog pritiska u jednakim vremenski intervalima, u istim uslovima, vođenjem evidencije o merenju može se pratiti vrednost krvnog pritiska i vršiti samokontrola. Potrebno je bar 10 minuta pre merenja smireno sedeti, da se puls smanji, jer ako se meri pritisak posle fizičke aktivnosti (trčanje, penjanje uz stepenice) puls i pritisak će biti povećani. Pri merenju je neophodno poštovati pravila o postavljanju ruke u odgovarajući položaj u visini srca, koji je dat u uputstvu o upotrebi digitalnog aparata za merenje. Aparat sa živinim stubom daje preciznije podatke pri merenju, ali je i teže rukovati njime, pa su digitalni aparati popularniji. Merenjem pritiska u lekarskoj ordinaciji obično se dobijaju nešto više vrednosti, ali se to pripisuje uzbuđenju zbog pregleda i prisustva lekara.

Krvni pritisak je neophodno kontrolisati i regulisati (promene u načinu života i lekovi), da bi se sprečila pojava komplikacija.

Promene krvnog pritiska u toku različitih doba dana

Promene krvnog pritiska sa promenom doba dana i noći (cirkadijarni ritam) su povezane sa češćom pojavom srčanih infarkata i moždanih udara u ranim jutarnjim satima. Normalno je da se noću krvni pritisak smanjuje 10-20%, a ujutru posle buđenja u prvih nekoliko sati ponovo raste, ali kod nekih pacijenata ne dolazi do ovog smanjenja pritiska tokom noći. U ovim slučajevima rizik za moždani i srčani udar je povećan. Oko 3-4 sata noću smanjena je sposobnost razređivanja krvi, tj. lakše nastaju krvni ugrušci – tromb, pa je ovo dodatni faktor rizika. Zato je neophodno da se prate promene krvnog pritiska tokom dana, da se podesi terapija (interval primene i doza lekova), te da se na taj način spreči pojava srčanog ili moždanog udara. Oboljenja srca i krvnih sudova su najčešći uzrok smrti u Srbiji, a po procentu ovih oboljenja smo među neslavnim svetskim rekorderima.

Vitamin D3 2000 IU sa K2 100 tableta

šifra proizvoda 00477
2.650,00 RSD
Na lageru
1
Detalji o proizvodu

Od 10 ljudi 9 ima nedostatak vitamina D

Ovo ne tvrdimo mi, to je rezultat jednog svetskog i reprezentativnog istraživanja. Aktivni članovi Biocoma su odavno zagovornici ovoga, šta sada i sve veći broj rezultata ozbiljnih istraživanja potvrđuju.

Problem je, ukoliko vitamina D nema dovoljno

Nadoknada ovog vitamina je svakako potrebna od oktobra meseca. Zalihe koje su se nagomilale u toku leta do tada već polako nestaju. Količinu vitamina D koji uskladištimo tokom leta potrošimo za 6 nedelja, tako da za jesenje-zimsku sezonu vitamin D kod ljudi može da se spusti na opano niske nivoe, što prouzrokuje značajne zdravstvene rizike.

Njegov nedostatak može da prouzrokuje kardio-vaskularna oboljenja, osteoporozu, oslabljen imuni ssitem, pojavu dijabetesa, depresije, ali čak povećava i mogučnost pojave tumora. Poseban značaj ima kod male dece, zbog svoje uloge u zdravom razvijanju ćelija, koja i tokom leta dobijaju manje količine ovog vitamina zbog korišćenja raznih zaštitnih krema za sunce, a tokom zime zbog ishrane koja sadrži jako malo vitamina D.

Jednostavno rečeno potreban nam je tokom cele godine.

Uzmimo ozbiljno!

Prema jednom istraživanju preporučuje se unos vitamina D u 10 puta većoj količni nego što se do sada savetovalo jednom odraslom čoveku, pogotovo u periodu od novembra do marta. To iznosi umesto dosadašnjih 200 IU do čak 1500-2000 IU! Kod osoba sa viškom telesne težine se to još povećava na 3000-4000 IU.

U slučaju smanjenja nedostatka vitamina D smrtnost bi se mogla smanjiti za 7-10%, a prosečan životni vek bi se povećao za 2-3 godine.

---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

(Rastvorljiv u mastima, otporan na temperature, predstavlja vitamin iz porodice steroidnih hormona, i aktivan je hormon)



Za dnevnu upotrebu



„Kod nedovoljno sunčanja i unosa premalo hranljivih materija u organizam-blizu milijarde ljudi pati od nedovoljno D-vitamina u organizmu, tako je i kod nas. O nedostatku D-vitamina, naučnici govore kao o postojanju epidemije.



„Nemoguće je sakupiti dovoljnu količinu D-vitamina samo iz ishrane, sem ukoliko dnevno, od 3-5 puta ne jedete riblje meso.”



„Kod nas, kod dece od 11-14 godina starosti, od toga kod devojčica 99.2%, a dečaka 100% dece,unos D-vitamina ne dostiže 70% od potrebne količine!”



„Rizične grupe, kod kojih ne postoji dovoljne količina D-vitamina u organizmu predstavljaju: Nedonoščad, deca u pubertetu, starije osobe, bolesnici koji pate od bolesti jetre i bubrega, osobe koje uzimaju antiepileptičnu i steroidnu terapiju.”



„Kod trudnica kod kojih postoji manjak D-vitamina, novorođenčad se rađa sa neprikladnom mineralizacijom kostiju.” (Magyar Tudomány, časopis Mađarske akademije nauka)





VITAMIN D3 – 2000 UI + K2 75 mcg



Za dnevnu upotrebu



NedostatakD-vitamina se povezuje sa različitim oblicima raka, uključujući maligni melanom i rak debelog creva. Nedostatak D-vitamina drastično slabi imuni sistem, kosti i moždanu funkciju. Zbog gore navedenog mnogi lekari već neko vreme preporučuju unos u većoj dozi od dotadašnje preporučene.



U nedostatku D-vitamina, T ćelije, zaslužne za borbu protiv izazivača bolesti, se neaktiviraju, odnosno u tom, takvom stanju nisu u sposobne da se bore protiv stranih virusa i bakterija.



S unosom potrebne količine D-vitamina, smrtnost kod nas bi se smanjila za 7-10%, a životni vek produžio za 2-3 godine-opažanje međunarodnih zdravstvenih istitucija!



Sa dostizanjem potrebne količine D-vitamina, prelomi kuka, tumorska oboljenja bi se umanjila za 26%, šećerna bolest tipa 1 koja nastaje kod dece za 78%, obolenja od raka za 35%, za desetinu oboljenja od kardiovaskularna oboljenja, verovatnoća nastanka gripa za 90%!



Više od 2/3 naših ljudi pati od nedostatka D-vitamina. D-vitamin – koji uopšte nije vitamin, već hormonska predmaterija – jedna je od najvažnijih materija za proizvodnju aktivnog D-hormona.



D-vitamin je materija koja se razlaže u masti, i drugi naziv joje je kalciferol. Nastaje iz holesterola koji se stvara u koži prolikom UV zračenja. Prvenstveni zadatak mu je da pomaže odgovarajuću apsorbiju kalcijuma i fosfora u tankom crevu. S obzirom da povećava apsorbciju kalcijuma i time održava njegovu ravnotežu, jača zube i gustinu kostiju. Smanjuje nivo proteina izazivača simptoma alergije, i povećava toleranciju na alergene. Pored mnogobrojnih imunoloških pogodnosti, sprečava bolesti srca, ublažava šećernu bolest, verovatnoću nastanka raka i depresivnosti.



Njegov nedostatak doprinosi nastanku sledećih oboljenja: Rak dojke, debelog creva, rektuma, prostate, jajnika. U nedostatku raste verovatnoća nastanka raka dojke, tumor agresivnije raste i smanjuje se životni vek. Ovaj vitamin potpomaže propustljivost ćelijskih membrana – što je izuzetno važno u slučaju raka.



Britanski institut za istraživanje tumora, Međunarodno udruženje za osteoporozu, Udruženje za multiplu skerozu, Britansko udruženje dermatologa, Udruženje za šećerne bolesnike Ujedinenog kraljevstva, Britanski nacionalni forum za srce i druge slične instutucije su, nakon mnogobrojnih istraživanja, saglasne da se sa nadoknađivanjem D-vitamina, u 70% slučajeva može izvršiti prevencija tumora. (Natural News)



Prema Džonu Kenelu (John Cannell) nedostatak vitamina pokreće godišnje epidemije gripa, zbog čega se odraslima preporučuje 10000-15000 MJ (MJ-međunarodna jedinica), dok se deci preporučuje na svakih 13 kilograma težine 1500 MJ, radi prevencije!



Vezu između nedostatka vitamina i gripa podržava i jedno američko istraživanje, u kojem je učestvovalo 19000 osoba.



Protiv gripe nije vakcinacija rešenje, već D-vitamin u odgovarajućoj količini. Prema R. Edgar Houp Simsonu (R. Edgar Hope Simpson) D-vitamin je – nasuprot vakcinacijama – pogodno sredstvo za zarazna oboljenja (Epidemiology and Infection, Virology Journal).



Istraživanja sprovedena ’80-ih godina su pokazala da su deca majki kojima je nedostajalo vitamina nezrelija i da su se u prvim godinama života slabije razvijala. Tokom trudnoće je nužan unos 15000-20000 MJ dnevno da bi se održao normalan kvalitet krvi. U nedostatku D-vitamina kod fetusa, odojčadi i male dece dovodi do povećanja opasnosti od nastanka šećerne bolesti tipa 1. Nedostatak D-vitamina utiče i na plodnost žene.



D-vitamin je neizostavan i kod uravnoteženog i zdravog krvnog sistema. Igra ulogu u zdravlju kostiju i krvnih sudova, regulisanju ćelijske funkcije, protoku ćelija, razmnožavanju i umiranju, unapređuje rad imunog sistema i sprečava nastanak hroničnih bolesti. Prema najnovijim američkim istraživanjima, D-vitamin igra značajnu ulogu u zaustavljanju opadanja kose, jer jača folikul dlake.



Nedostatak vitamina D izaziva mnoge bolesti. Slabljenje kostiju, osteoporoza, a u ozbiljnijem nedostatku dovodi i do osteomalacije. Njegov nedostatak povećava verovatnoću lomljenja kostiju, jer slabi dejstvo lekova za osteoporozu.



Nedostatak D-vitamina, među autoimunim bolestima, povećava verovatnoću nastanka reumatske upale zglobova, šećerne bolesti, i multipleks skleroze. Prema istraživanjima doprinosi i bolesti slabog srca, težih bolesti, povećava krvni pritisak i opasnost od zakrčenja krvnih sudova. Kod odraslih povećava opasnost od nastanka šećerne bolesti tipa 2. Naučnici Harvardskog univerziteta su ustanovili da se sa odgovarajućom dozom D-vitamina tokom života smanjuje opasnost nastanka šećerne bolesti tipa 1!



Prema stručnjacima najmanje 70% stanovništva pati od manjka D-vitamina. Udruženje lekara Mađarske, na osnovu dosadašnjih iskustava, od 2012. godine preporučuju unos desetostruko povećani unos D-vitamina u periodu od novembra do marta meseca. Dnevno 200 MJ – 1500-2000 Mj! U ozbiljnijim slučajevima, količina je još veća; i do 3000 – 4000 MJ. Prema objašnjenju britanskih naučnika – s obizor ma de D-vitamin skladišti u masnim tkivima – kod gojaznih osoba, se zbog težine otežava, odnosno onemogućuje dotok D-vitamina u krv.



D-vitamin bez K-vitamina nema mnogo značaja. Kako „zapadnjačka” ishrana uništava crevnu floru, s poodmaklošću bolesti otežava se apsorbcija hranljivih materija, zbog čega je količina unos ova dva vitamina praktično neograničena. Intenzivna istraživanja u poslednjih 15 godina pokazuju da i nedostatak K-vitamina, takođe izaziva nekoliko tumorskih oboljenja. K2-vitamin je neizostavan u iskorišćavanju kalcijuma. Mnogo je značajniji nego što se do sada mislilo.



Važan je u zdravlju kostiju, konkretno, sprečava propadanje kostiju starih osoba, koje izazivaju ćelije osteoklaste (osteoclast). K-vitamin je potreban da bi osteokalcin (osteocalcin) mogao da veže kalcijum, a za sintezu osteokalcina je opet potreban D-vitamin. Osteokalcin pomaže apsorbciju kalcijuma i kalijuma, i na taj načina kosti jačaju. Pomaže jetru u ulozi detoksikatora, sprečava zakrčenje vena, čime ih štiti. Sprečava jače krvarenje, grčeve i bolove pri menstruacijama. Štiti bolesnike operisane u ozbiljnijim zahvatima od unutrašnjeg krvarenja. Preporučuje se i za teško zarastajuće rane.



U slučaju nedostatka količina mineralnih materija u kostima postaje nedovoljna, i deformišu se, gube jačinu, elastičnost, lako se lome i teže zarastaja. Kod starijih mogu i da propadnu i da se jave bolovi u mišićima. Kod dece se javlja rahitis.



Nivo D-vitamina kod nas se kreće oko 10-15 nmol/litar, dok je potrebna količina 60-80 nmol/litar. Ukoliko koristite zaštitne kreme od Sunca, faktora 8 i više, proizvodnja D-vitamina u Vašem organizmu može da opadne i do 95%. Pri pojavi bolesti, preporučuje se unos za 50% veći od uobičajenog! Za mali novac u laboratorijama lako može da se proveri nivo D-vitamina.



Dejstva:



  • Prevencija gripa
  • Odbrana od raka dojke, prostate i debelog creva, ublžavanje upalnih tegoba u crevima
  • Lečenje osteoporoze
  • Slabost u mišićima, optimalizacija mišićnog tonusa
  • Lečenje tegoba krvnih sudova i srca
  • Lečenje slabosti srca
  • Smanjuje visok pritisak
  • Lečenje zakrčenja krvnih sudova i infarkta
  • Lečenje autoimunih bolesti
  • Lečenje reumatoidnog artritisa i rahitisa
  • Lečenje šećerne bolesti i harmonizacija šećera u krvi
  • Za razvoj fetusa
  • PCO

Preporučena doza: Uzima se 1 tableta 1-3 puta dnevno uz obrok.
Sačuvaj ovaj proizvod za kasnije