Izaberite stranicu

Za šta se upotrebljavaju probiotici?

Probiotici su “dobre bakterije” koje služe za regulaciju crevne flore kod proliva, za jačanje odbrambenih sposobnosti organizma, pri upotrebi antibiotika (za sprečavanje narušavanja normalne crevne flore), kod kandidijaze creva. Koriste se za smanjenje pojave atopijskog ekcema kod dece, kod putničke dijareje, sindroma iritabilnih creva (stomačni bol, nadutost, zastoj u varenju), infektivnih oboljenja creva, ulcerativnog kolitisa. Novija istraživanja sugerišu da probiotici jačaju i odbrambene sposobnosti organizma, mada sam mehanizam ovog delovanja još nije potpuno razjašnjen.

Kako deluju probiotici?

Kao što su šume obrasle travom, koja je normalna flora u šumi, tako su creva naseljena “dobrim bakterijama”, koje predstavljaju normalnu crevnu floru. One žive udružene sa čovekom i omogućavaju varenje nekih teško svarljivih namirnica i proizvodnju nekih vitamina. Kao što korov može dospeti u šumu i potisnuti travu, tako u creva mogu da dospeju neke “loše bakterije” i nasele se, pri čemu one potiskuju “dobre bakterije” na svom staništu. Upotrebom antibiotika takođe se uništavaju i “dobre bakterije”, pri čemu “loše bakterije” koje su otporne na dejstvo antibiotika dobijaju svoju priliku da zaposednu creva. Kada se ove “loše bakterije” prenamnože dolazi do pojave proliva, bolova, super infekcija. Tada, dodatnim unosom “dobrih bakterija” može da se ponovo uspostavi normalna crevna flora.

probiotici1

Kako se uzimaju probiotici?

Probiotske bakterije se nalaze u jogurtu, pa ih mnogi svakodnevno koriste, a da toga nisu ni svesni. Dakle, ako uzimate samo jednu porciju fermentisanih mlečnih proizvoda na dan poboljšaćete stanje digestivnog trakta. Najefikasniji sojevi probiotskih bakterija su: Bifidobacteria, Lactobacilus, Saccharomices boulardi. LGG (Lactobacillus rhamnosus GG) se pokazao najefikasniji kod putničke dijareje i kod proliva uzrokovanog uzimanjem antibiotika. Lactobacillus acidophilus je efikasan kod vaginalnih gljivičnih infekcija i istovremeno sa uzimanjem antigljivične terapije. Bifidobacterium bifidum (AB kultura) je koristan kod oslabljenog imuniteta.

Za regulaciju vaginalne flore (gljivične infekcije, antibiotska terapija) koristi se Lactobacillus bulgaricus. Probiotici se mogu preventivno uzimati sa antibiotskom terapijom, pri čemu sprečavaju narušavanje normalne crevne flore. Antibiotici kada dospeju u creva resorbuju se i dalje cirkulacijom dospevaju u sve delove tela radi eliminisanja bakterija koje su izazvale neku infekciju. Ipak, oni uništavaju i dobre bakterije u crevima, pri čemu ostaje slobodan prostor koji mogu da nasele „super rezistentne bakterije“ (one koje su otporne na antibiotik i prežive njegovo dejstvo). Ove „super rezistentne bakterije“ su uglavnom patogene i dovode do komplikacija kao što su proliv, teške crevne infekcije. Uništavanjem normalne vaginalne flore ostavlja se prostor za razvoj gljivica, pa se gljivične infekcije javljaju kao posledica upotrebe antibiotika. Radi sprečavanja ovih komplikacija korisno je pri upotrebi antibiotika, 2 SATA POSLE PRIMENE ANTIBIOTSKOG LEKA, uzeti probiotike. Ako bi se antibiotski lek i probiotici uzimali istovremeno, antibiotici bi uništili probiotike (dobre bakterije) i ne bi bilo efekta od njihove upotrebe.

U kojim slučajevima se ne smeju koristiti probiotici?

Probiotici su bezbedni za upotrebu, jer se prirodno nalaze u fermentisanim mlečnim proizvodima.

Koja neželjena dejstva mogu da se jave pri primeni probiotika?

Kod upotrebe nekih sojeva probiotika prijavljeni su retki slučajevi nadutosti, iritacija u crevima.

Sa kojim lekovima istovremeno ne treba primenjivati probiotike?

Probiotike je korisno uzimati 2 sata posle primene antibiotika radi očuvanja normalne crevne flore. Ako bi se uzimali istovremeno sa antibioticima ne bi bilo efekta, jer bi ih antibiotici uništili.

 

Vitamin D3 2000 IU sa K2 100 tableta

šifra proizvoda 00477
2.650,00 RSD
Na lageru
1
Detalji o proizvodu

Od 10 ljudi 9 ima nedostatak vitamina D

Ovo ne tvrdimo mi, to je rezultat jednog svetskog i reprezentativnog istraživanja. Aktivni članovi Biocoma su odavno zagovornici ovoga, šta sada i sve veći broj rezultata ozbiljnih istraživanja potvrđuju.

Problem je, ukoliko vitamina D nema dovoljno

Nadoknada ovog vitamina je svakako potrebna od oktobra meseca. Zalihe koje su se nagomilale u toku leta do tada već polako nestaju. Količinu vitamina D koji uskladištimo tokom leta potrošimo za 6 nedelja, tako da za jesenje-zimsku sezonu vitamin D kod ljudi može da se spusti na opano niske nivoe, što prouzrokuje značajne zdravstvene rizike.

Njegov nedostatak može da prouzrokuje kardio-vaskularna oboljenja, osteoporozu, oslabljen imuni ssitem, pojavu dijabetesa, depresije, ali čak povećava i mogučnost pojave tumora. Poseban značaj ima kod male dece, zbog svoje uloge u zdravom razvijanju ćelija, koja i tokom leta dobijaju manje količine ovog vitamina zbog korišćenja raznih zaštitnih krema za sunce, a tokom zime zbog ishrane koja sadrži jako malo vitamina D.

Jednostavno rečeno potreban nam je tokom cele godine.

Uzmimo ozbiljno!

Prema jednom istraživanju preporučuje se unos vitamina D u 10 puta većoj količni nego što se do sada savetovalo jednom odraslom čoveku, pogotovo u periodu od novembra do marta. To iznosi umesto dosadašnjih 200 IU do čak 1500-2000 IU! Kod osoba sa viškom telesne težine se to još povećava na 3000-4000 IU.

U slučaju smanjenja nedostatka vitamina D smrtnost bi se mogla smanjiti za 7-10%, a prosečan životni vek bi se povećao za 2-3 godine.

---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

(Rastvorljiv u mastima, otporan na temperature, predstavlja vitamin iz porodice steroidnih hormona, i aktivan je hormon)



Za dnevnu upotrebu



„Kod nedovoljno sunčanja i unosa premalo hranljivih materija u organizam-blizu milijarde ljudi pati od nedovoljno D-vitamina u organizmu, tako je i kod nas. O nedostatku D-vitamina, naučnici govore kao o postojanju epidemije.



„Nemoguće je sakupiti dovoljnu količinu D-vitamina samo iz ishrane, sem ukoliko dnevno, od 3-5 puta ne jedete riblje meso.”



„Kod nas, kod dece od 11-14 godina starosti, od toga kod devojčica 99.2%, a dečaka 100% dece,unos D-vitamina ne dostiže 70% od potrebne količine!”



„Rizične grupe, kod kojih ne postoji dovoljne količina D-vitamina u organizmu predstavljaju: Nedonoščad, deca u pubertetu, starije osobe, bolesnici koji pate od bolesti jetre i bubrega, osobe koje uzimaju antiepileptičnu i steroidnu terapiju.”



„Kod trudnica kod kojih postoji manjak D-vitamina, novorođenčad se rađa sa neprikladnom mineralizacijom kostiju.” (Magyar Tudomány, časopis Mađarske akademije nauka)





VITAMIN D3 – 2000 UI + K2 75 mcg



Za dnevnu upotrebu



NedostatakD-vitamina se povezuje sa različitim oblicima raka, uključujući maligni melanom i rak debelog creva. Nedostatak D-vitamina drastično slabi imuni sistem, kosti i moždanu funkciju. Zbog gore navedenog mnogi lekari već neko vreme preporučuju unos u većoj dozi od dotadašnje preporučene.



U nedostatku D-vitamina, T ćelije, zaslužne za borbu protiv izazivača bolesti, se neaktiviraju, odnosno u tom, takvom stanju nisu u sposobne da se bore protiv stranih virusa i bakterija.



S unosom potrebne količine D-vitamina, smrtnost kod nas bi se smanjila za 7-10%, a životni vek produžio za 2-3 godine-opažanje međunarodnih zdravstvenih istitucija!



Sa dostizanjem potrebne količine D-vitamina, prelomi kuka, tumorska oboljenja bi se umanjila za 26%, šećerna bolest tipa 1 koja nastaje kod dece za 78%, obolenja od raka za 35%, za desetinu oboljenja od kardiovaskularna oboljenja, verovatnoća nastanka gripa za 90%!



Više od 2/3 naših ljudi pati od nedostatka D-vitamina. D-vitamin – koji uopšte nije vitamin, već hormonska predmaterija – jedna je od najvažnijih materija za proizvodnju aktivnog D-hormona.



D-vitamin je materija koja se razlaže u masti, i drugi naziv joje je kalciferol. Nastaje iz holesterola koji se stvara u koži prolikom UV zračenja. Prvenstveni zadatak mu je da pomaže odgovarajuću apsorbiju kalcijuma i fosfora u tankom crevu. S obzirom da povećava apsorbciju kalcijuma i time održava njegovu ravnotežu, jača zube i gustinu kostiju. Smanjuje nivo proteina izazivača simptoma alergije, i povećava toleranciju na alergene. Pored mnogobrojnih imunoloških pogodnosti, sprečava bolesti srca, ublažava šećernu bolest, verovatnoću nastanka raka i depresivnosti.



Njegov nedostatak doprinosi nastanku sledećih oboljenja: Rak dojke, debelog creva, rektuma, prostate, jajnika. U nedostatku raste verovatnoća nastanka raka dojke, tumor agresivnije raste i smanjuje se životni vek. Ovaj vitamin potpomaže propustljivost ćelijskih membrana – što je izuzetno važno u slučaju raka.



Britanski institut za istraživanje tumora, Međunarodno udruženje za osteoporozu, Udruženje za multiplu skerozu, Britansko udruženje dermatologa, Udruženje za šećerne bolesnike Ujedinenog kraljevstva, Britanski nacionalni forum za srce i druge slične instutucije su, nakon mnogobrojnih istraživanja, saglasne da se sa nadoknađivanjem D-vitamina, u 70% slučajeva može izvršiti prevencija tumora. (Natural News)



Prema Džonu Kenelu (John Cannell) nedostatak vitamina pokreće godišnje epidemije gripa, zbog čega se odraslima preporučuje 10000-15000 MJ (MJ-međunarodna jedinica), dok se deci preporučuje na svakih 13 kilograma težine 1500 MJ, radi prevencije!



Vezu između nedostatka vitamina i gripa podržava i jedno američko istraživanje, u kojem je učestvovalo 19000 osoba.



Protiv gripe nije vakcinacija rešenje, već D-vitamin u odgovarajućoj količini. Prema R. Edgar Houp Simsonu (R. Edgar Hope Simpson) D-vitamin je – nasuprot vakcinacijama – pogodno sredstvo za zarazna oboljenja (Epidemiology and Infection, Virology Journal).



Istraživanja sprovedena ’80-ih godina su pokazala da su deca majki kojima je nedostajalo vitamina nezrelija i da su se u prvim godinama života slabije razvijala. Tokom trudnoće je nužan unos 15000-20000 MJ dnevno da bi se održao normalan kvalitet krvi. U nedostatku D-vitamina kod fetusa, odojčadi i male dece dovodi do povećanja opasnosti od nastanka šećerne bolesti tipa 1. Nedostatak D-vitamina utiče i na plodnost žene.



D-vitamin je neizostavan i kod uravnoteženog i zdravog krvnog sistema. Igra ulogu u zdravlju kostiju i krvnih sudova, regulisanju ćelijske funkcije, protoku ćelija, razmnožavanju i umiranju, unapređuje rad imunog sistema i sprečava nastanak hroničnih bolesti. Prema najnovijim američkim istraživanjima, D-vitamin igra značajnu ulogu u zaustavljanju opadanja kose, jer jača folikul dlake.



Nedostatak vitamina D izaziva mnoge bolesti. Slabljenje kostiju, osteoporoza, a u ozbiljnijem nedostatku dovodi i do osteomalacije. Njegov nedostatak povećava verovatnoću lomljenja kostiju, jer slabi dejstvo lekova za osteoporozu.



Nedostatak D-vitamina, među autoimunim bolestima, povećava verovatnoću nastanka reumatske upale zglobova, šećerne bolesti, i multipleks skleroze. Prema istraživanjima doprinosi i bolesti slabog srca, težih bolesti, povećava krvni pritisak i opasnost od zakrčenja krvnih sudova. Kod odraslih povećava opasnost od nastanka šećerne bolesti tipa 2. Naučnici Harvardskog univerziteta su ustanovili da se sa odgovarajućom dozom D-vitamina tokom života smanjuje opasnost nastanka šećerne bolesti tipa 1!



Prema stručnjacima najmanje 70% stanovništva pati od manjka D-vitamina. Udruženje lekara Mađarske, na osnovu dosadašnjih iskustava, od 2012. godine preporučuju unos desetostruko povećani unos D-vitamina u periodu od novembra do marta meseca. Dnevno 200 MJ – 1500-2000 Mj! U ozbiljnijim slučajevima, količina je još veća; i do 3000 – 4000 MJ. Prema objašnjenju britanskih naučnika – s obizor ma de D-vitamin skladišti u masnim tkivima – kod gojaznih osoba, se zbog težine otežava, odnosno onemogućuje dotok D-vitamina u krv.



D-vitamin bez K-vitamina nema mnogo značaja. Kako „zapadnjačka” ishrana uništava crevnu floru, s poodmaklošću bolesti otežava se apsorbcija hranljivih materija, zbog čega je količina unos ova dva vitamina praktično neograničena. Intenzivna istraživanja u poslednjih 15 godina pokazuju da i nedostatak K-vitamina, takođe izaziva nekoliko tumorskih oboljenja. K2-vitamin je neizostavan u iskorišćavanju kalcijuma. Mnogo je značajniji nego što se do sada mislilo.



Važan je u zdravlju kostiju, konkretno, sprečava propadanje kostiju starih osoba, koje izazivaju ćelije osteoklaste (osteoclast). K-vitamin je potreban da bi osteokalcin (osteocalcin) mogao da veže kalcijum, a za sintezu osteokalcina je opet potreban D-vitamin. Osteokalcin pomaže apsorbciju kalcijuma i kalijuma, i na taj načina kosti jačaju. Pomaže jetru u ulozi detoksikatora, sprečava zakrčenje vena, čime ih štiti. Sprečava jače krvarenje, grčeve i bolove pri menstruacijama. Štiti bolesnike operisane u ozbiljnijim zahvatima od unutrašnjeg krvarenja. Preporučuje se i za teško zarastajuće rane.



U slučaju nedostatka količina mineralnih materija u kostima postaje nedovoljna, i deformišu se, gube jačinu, elastičnost, lako se lome i teže zarastaja. Kod starijih mogu i da propadnu i da se jave bolovi u mišićima. Kod dece se javlja rahitis.



Nivo D-vitamina kod nas se kreće oko 10-15 nmol/litar, dok je potrebna količina 60-80 nmol/litar. Ukoliko koristite zaštitne kreme od Sunca, faktora 8 i više, proizvodnja D-vitamina u Vašem organizmu može da opadne i do 95%. Pri pojavi bolesti, preporučuje se unos za 50% veći od uobičajenog! Za mali novac u laboratorijama lako može da se proveri nivo D-vitamina.



Dejstva:



  • Prevencija gripa
  • Odbrana od raka dojke, prostate i debelog creva, ublžavanje upalnih tegoba u crevima
  • Lečenje osteoporoze
  • Slabost u mišićima, optimalizacija mišićnog tonusa
  • Lečenje tegoba krvnih sudova i srca
  • Lečenje slabosti srca
  • Smanjuje visok pritisak
  • Lečenje zakrčenja krvnih sudova i infarkta
  • Lečenje autoimunih bolesti
  • Lečenje reumatoidnog artritisa i rahitisa
  • Lečenje šećerne bolesti i harmonizacija šećera u krvi
  • Za razvoj fetusa
  • PCO

Preporučena doza: Uzima se 1 tableta 1-3 puta dnevno uz obrok.
Sačuvaj ovaj proizvod za kasnije