Izaberite stranicu

Šta je to LDL i HDL holesterol?

Masti nisu rastvorljive u vodi, te se ne mogu transportovati krvlju. Stoga se pakuju u posebne paketiće, da bi se transportovale krvlju. Ovi paketići se sastoje od nosača – proteina i masti (lipida) koje se transportuju, pa se paketići nazivaju lipoproteini. LDL (low density lipoprotein) je lipoprotein niske gustine, a HDL (high density lipoprotein) je lipoprotein visoke gustine. LDL ima nisku gustinu, jer je bogat mastima, a poznato je da masti i ulja plivaju na vodi, zato što su lakši od vode, tj. imaju manju gustinu. HDL ima malo masti, a mnogo više proteina (nosača) u svom sastavu, zato nije štetan, a čak je i „dobar“, jer ima kapacitet da kupi holesterol iz krvnih sudova i tako ih čisti.

Šta je to dobar holesterol?

Dobar holesterol ili HDL (high density holesterol) smatra se da ima sposobnost da skuplja masnoću sa zidova krvnih sudova i na taj način sprečava nagomilavanje masti na zidovima krvnih sudova i sužavanje krvnih sudova. Razvojem suženja krvnih sudova, povećava se krvni pritisak i povećavaju šanse za začepljenje krvnih sudova, ako dođe do nastanka tromba. Dobar holesterol prikupljene masnoće prenosi u jetru, gde se dalje obrađuju, pa što više ima ovog „dobrog“ holesterola tim bolje, jer će manje biti slobodnog holesterola u krvi.

Šta je to loš holesterol?

Loš holesterol ili LDL sadrži u velikom procentu holesterol koji podleže oksidaciji. Holesterol iz ovih LDL paketića se lepi za zidove krvnih sudova i doprinosi izgradnji aterosklerotskog plaka (naslaga na zidovima krvnih sudova koje sužavaju prečnik krvnog suda). Kada je ovaj holesterol povećan dolazi do pojačanog stvaranja ovih naslaga, tj.plaka. Kada se suzi promer krvnog suda povećava se krvni pritisak, pa se i srce dodatno opterećuje.

Zašto su povećane vrednosti holesterola štetne?

Kada su vrednosti LDL – lošeg holesterola u krvi suviše visoke, on se lepi za zidove krvnih sudova i ugrađuje se u aterosklerotski plak, što dovodi do suženja krvnog suda i otvrdnjavanja zidova krvnih sudova. Ako se suviše suze krvni sudovi, otežano je snabdevanje krvlju, povećava se krvni pritisak. Ukoliko se otkine deo plaka, nastaje tromb, koji počne slobodno da pluta krvlju. Ako dospe u krvni sud koji je uži od promera tromba, može da ga začepi i tada prestaje protok krvi u deo tkiva koji je dobijao krv putem tog krvnog suda. Kada dođe do ovog začepljenja u srcu dolazi do infarkta srčanog mišića, a ako je u mozgu do moždanog udara.

Rizik za razvoj srčanih oboljenja povećavaju: pušenje, dijabetes, povišen krvni pritisak, nizak HDL, istorija srčanih oboljenja u porodici, godine – preko 45 za muškarce, preko 55 za žene.

Šta su trigliceridi?

Povećani trigliceridi se obično ne javljaju sami, već su povezani sa nekim drugim simptomima i stanjima, npr. gojaznost, dijabetes, povišen krvni pritisak. Obično kada su trigliceridi povećani, HDL „dobar“ holesterol je smanjen. Povećani trigliceridi su faktor rizika za razvoj srčanih oboljenja, a naročito ako je udružen sa drugim simptomima koji karakterišu metabolički sindrom X. Šećeri koji se unose ishranom u organizmu se troše, a višak se pretvara u trigliceride i u tom obliku čuva za periode gladi. Povećan unos šećera (ugljenih hidrata), kao i dijabetes su povezani sa povećanim stvaranjem triglicerida.

Šta može izazvati povećan holesterol?

Povećan holesterol može biti uzrokovan genetskim faktorom, lošom ishranom, gojaznošću, a faktori rizika su i slaba fizička aktivnost, godine, pol (žene pre menopauze imaju niži holesterol od muškaraca). Povišen holesterol može nastati i kao posledica nekog drugog oboljenja, npr. dijabetes, hipotireoidizam, opstruktivne bolesti jetre, oštećenja bubrega, lekovi (anabolički steroidi, progesteroni, kortikosteroidi).

Šta je ateroskleroza, a šta ja aterosklerotski plak?

Suvišan holesterol organizam ne može iskoristiti pa se on zbog toga zadržava u krvi i skuplja na zidove krvnih sudova, tj. nastaje aterosklerotski plak. Pri tom dolazi do suženja krvnih sudova, a ovaj proces se dešava u celom organizmu, ipak najopasnije je kad dođe do suženja srčanih i moždanih arterija. Ateroskleroza je pojava suženja u promeru krvnih sudova, koje se dešava tokom dugog vremenskog perioda, tj. godinama. Sužavanje arterija u nogama zbog ateroskleroze dovodi do bolova i grčeva u potkolenicama prvenstveno pri hodu.

Koje su optimalne vrednosti holesterola i triglicerida u krvi?

Ovde su date okvirne vrednosti holesterola i triglicerida, a ukoliko postoje i dodatni faktori rizika za razvoj oboljenja srca i krvnih sudova, vrednosti masti u krvi su rigoroznije. Lekar će Vam na osnovu celokupnog zdravstvenog stanja odrediti koje vrednosti masti u krvi su poželjne. Vrednost ukupnog holesterola treba biti manja od 5,0mmol/l, a vrednost LDL-holesterola manja od 3,0mmol/l. HDL-holesterol treba biti preko 1,0mmol/l.

Kako smanjiti holesterol u krvi?

Holesterol u krvi može biti povećan kao posledica povećanog unosa masti u ishrani ili ako jetra pojačano stvara holesterol, što je uglavnom genetski predodređeno. Na smanjen unos putem ishrane može da se utiče, u takvim slučajevima moguće je regulisati holesterol promenom navika u ishrani, dok kod genetski pojačanog stvaranja holesterola, samo dijeta nije dovoljna i potrebno je koristiti i lekove.

Biopsorijaza čaj 280 g (po receptu Marije Treben)

šifra proizvoda 00375
810,00 RSD
Na lageru
1
Detalji o proizvodu

BioPsorijaza čaj za psorijazu deluje na sledeće poremećaje kao:

  • prirodni lek za psorijazu
  • sredstvo za smirivanje perutanja kože
  • za psorijatičan ekcem
  • smanjenje psorijaze na laktu, rukama, ledjima, nogama, prstima
  • crveni osip na koži sa ljuspicama
  • crvenilo kože
  • psorijaza noktiju
  • svrab kože
  • psorijatični artritis.

Marija Treben je u svojoj poznatoj knjizi „Zdravlje iz Božije apoteke“ objavila recept čaja za psorijazu koji se u praksi pokazao odličnim.

Čaj za psorijazu je prirodni lek za psorijazu koji mora da se kontinuirano pije. BioPsorijaza čaj ne leči psorijazu ali smanjuje simptome psorijaze na minimalnu meru i većina simptoma psorijaze nestane i pacijenti koji imaju psorijazu su izuzetno zadovoljni. Uz čaj za psorijazu može da se i koriste melemi ili kreme za ekceme na bazi nevena, kamilice, noćurka...

Psorijaza (Psoriasis vulgaris)

Psorijaza je hronična, recidivirajuća, neinfektivna bolest kože, koja se može manifestovati na različite načine.

Učestalost

Psorijaza je vrlo česta dermatoza. Može se javiti u svim uzrastima, ali najčešće između 16 i 30-te i 50-60-te godine života. Učestalost zavisi od rase (ređe kod pripadnika crne i žute rase) i nacije (Indijancima i Eskimima je skoro nepoznata).

Uzročnici

Uzrok i mehanizam nastanka psorijaze su nepoznati. Sigurno je da je psorijaza polietiološko oboljenje, zapravo ona se klinički manifestuje kod genetski predisponiranih osoba izloženih kontinuiranom delovanju provokativnih faktora.Provokativni faktori su brojni i neki od njih su:

  • infektivni agensi, bilo akutni (naročito kod dece i omladine)
  • stres (sa godinama sve više slabi uticaj infektivnih agenasa, a raste uloga
  • hronična mikroiritacija (pritisak, povrede, izloženost određenim materijama)
  • lekovi (antimalarici, nesteroidni antiinflamatorni lekovi, beta blokatori, litijum…)
  • gojaznost
  • hipokalcemija…

Što se tiče uticaja pušenja i konzumiranja alkohola na nastanak psorijaze postoje brojne kontroverze. Šta se zapravo dešava? Centralno mesto zauzima pojačana mitotska aktivnost bazalnih keratinocita (10x) te njihovo ubrzano kretanje ka površini epidermisa (5-7x). Zato nastaju naslage (ljuske) koje se lako skidaju.

Klinička slika

Rasprostranjenost psorijatičnih promena može da varira od malih pojedinačnih žarišta do generalizovanih formi. Promene se mogu pojaviti, zatim nestati i nikada se više ne pojaviti ili pak biti stalno prisutne. U većini slučajeva je slika psorijaze karakteristična. Počinje u vidu crvenih pečata, jasno ograničenih od okoline koji se vremenom prekrivaju suvim, trošnim, srebrno-belim naslagama.U zavisnosti od oblika i veličine opisuju se:

  • Psoriasis punctata
  • Psoriasis guttata
  • Psoriasis nummularis
  • Psoriasis in placibus (en plakues)
  • Psoriasis annularis
  • Psoriasis geographica

U zavisnosti od lokalizacije psorijatičnih promena opisuje se:

  • Psoriasis capitis
  • Psoriasis unguius
  • Psoriasis palmaris, plantaris, palmoplantaris
  • Psoriasis inversa

Psorijatične promene se mogu javiti bilo gde na koži, ali najčešće su to tzv. predilekciona mesta. Psorijatične promene na pregibima (aksilarno, submamarno, ingvinalno, interglutealno) se razlikuju. Naime, ovde ima mnogo manje ili uopšte nema ljuski, a crvenilo je znatno izraženije. Postoje i teže forme psorijaze koje se obično razvijaju iz klasičnih oblika psoriasis erithrodermica, zahvaćena je čitava ili skoro čitava koža. Koža je crvena, topla, prekrivena sitnim ljuskama i ovo stanje zahteva neodložno bolničko lečenje jer postoji opasnost od hipoproteinemije, dehidratacije, anemije, poremećene termoregulacije, enteropatije…Može nastati spontano ili jatrogeno (neadekvatno lečenje). psoriasis pustulosa, odlikuje se prisustvom sterilnih pustula bilo na koži čitavog tela (generalizovana pustulozna psorijaza), bilo na određenim lokacijama (koža dlanova i tabana i akralnim delovima šaka i stopala) psoriasis arthropatica (arthritis psoriatica) kada su pored kože zahvaćeni i zglobovi što se sreće kod 5-10% obolelih

Dijagnoza

Postavljanje dijagnoze ne bi trebalo da pretstavlja problem.Za postavljanje dijagnoze su bitni:

  • anamneza (podaci koje daje pacijent, a tiču se početka i toka bolesti, izgleda, prvih promena)
  • klinička slika
  • pozitivni fenomeni (fenomen stearinske sveće, fenomen poslednje opne, fenomen “krvave rose“)

Dijagnoza se potvrđuje patohistološkim nalazom (nakon biopsije). Eventualni problem za postavljanje dijagnoze mogu pretstavljati druge eritemoskvamozne dermatoze.

Prognoza

Psorijaza je hronična recidivirajuća bolest (smenjuju se remisije i egzacerbacije), sezonskog karaktera sa pogoršanjima krajem jeseni, tokom zime i ranog proleća. U toku leta su moguće spontane remisije. Životna prognoza je kod većine dobra, ali je potrebno trajno lečenje.Na osnovu toka bolesti opisuju se:

  • eruptivno-egzantemski oblik psorijaze koji se obično javlja nakon akutnog infekta (grip, angina..) i manifestuje u vidu psoriasis guttata. Može spontano proći ili preći u hroničnu formu psorijaze. Ova forma se obično sreće kod dece i omladine i dobro reguje na terapiju.
  • hronično-stacionarni oblik psorijaze Promene su na predilekcionim mestima laktovima i kolenima, kosmatom delu glave, krsnom predelu. Nema tendenciju regresije.
  • eksudativna psorijaza Ljuske nisu srebrne već žućkaste (boja potiče od seruma), nema tendenciju regresije već progresije u eritrodermiju ili pustuloznu psorijazu

Prevencija

Jedino na šta se može uticati su provokativni (deklasirajući agensi). Naročito treba upozoriti one u čijoj porodici postoji psorijaza. Verovatnoća da će dete dobiti psorijazu ako je ima jedan roditelj je 30%, oba roditelja 60%, jedan roditelj + jedan brat/sestra 31%, jedan brat/sestra 17%

Sačuvaj ovaj proizvod za kasnije