Izaberite stranicu

Šta je to LDL i HDL holesterol?

Masti nisu rastvorljive u vodi, te se ne mogu transportovati krvlju. Stoga se pakuju u posebne paketiće, da bi se transportovale krvlju. Ovi paketići se sastoje od nosača – proteina i masti (lipida) koje se transportuju, pa se paketići nazivaju lipoproteini. LDL (low density lipoprotein) je lipoprotein niske gustine, a HDL (high density lipoprotein) je lipoprotein visoke gustine. LDL ima nisku gustinu, jer je bogat mastima, a poznato je da masti i ulja plivaju na vodi, zato što su lakši od vode, tj. imaju manju gustinu. HDL ima malo masti, a mnogo više proteina (nosača) u svom sastavu, zato nije štetan, a čak je i „dobar“, jer ima kapacitet da kupi holesterol iz krvnih sudova i tako ih čisti.

Šta je to dobar holesterol?

Dobar holesterol ili HDL (high density holesterol) smatra se da ima sposobnost da skuplja masnoću sa zidova krvnih sudova i na taj način sprečava nagomilavanje masti na zidovima krvnih sudova i sužavanje krvnih sudova. Razvojem suženja krvnih sudova, povećava se krvni pritisak i povećavaju šanse za začepljenje krvnih sudova, ako dođe do nastanka tromba. Dobar holesterol prikupljene masnoće prenosi u jetru, gde se dalje obrađuju, pa što više ima ovog „dobrog“ holesterola tim bolje, jer će manje biti slobodnog holesterola u krvi.

Šta je to loš holesterol?

Loš holesterol ili LDL sadrži u velikom procentu holesterol koji podleže oksidaciji. Holesterol iz ovih LDL paketića se lepi za zidove krvnih sudova i doprinosi izgradnji aterosklerotskog plaka (naslaga na zidovima krvnih sudova koje sužavaju prečnik krvnog suda). Kada je ovaj holesterol povećan dolazi do pojačanog stvaranja ovih naslaga, tj.plaka. Kada se suzi promer krvnog suda povećava se krvni pritisak, pa se i srce dodatno opterećuje.

Zašto su povećane vrednosti holesterola štetne?

Kada su vrednosti LDL – lošeg holesterola u krvi suviše visoke, on se lepi za zidove krvnih sudova i ugrađuje se u aterosklerotski plak, što dovodi do suženja krvnog suda i otvrdnjavanja zidova krvnih sudova. Ako se suviše suze krvni sudovi, otežano je snabdevanje krvlju, povećava se krvni pritisak. Ukoliko se otkine deo plaka, nastaje tromb, koji počne slobodno da pluta krvlju. Ako dospe u krvni sud koji je uži od promera tromba, može da ga začepi i tada prestaje protok krvi u deo tkiva koji je dobijao krv putem tog krvnog suda. Kada dođe do ovog začepljenja u srcu dolazi do infarkta srčanog mišića, a ako je u mozgu do moždanog udara.

Rizik za razvoj srčanih oboljenja povećavaju: pušenje, dijabetes, povišen krvni pritisak, nizak HDL, istorija srčanih oboljenja u porodici, godine – preko 45 za muškarce, preko 55 za žene.

Šta su trigliceridi?

Povećani trigliceridi se obično ne javljaju sami, već su povezani sa nekim drugim simptomima i stanjima, npr. gojaznost, dijabetes, povišen krvni pritisak. Obično kada su trigliceridi povećani, HDL „dobar“ holesterol je smanjen. Povećani trigliceridi su faktor rizika za razvoj srčanih oboljenja, a naročito ako je udružen sa drugim simptomima koji karakterišu metabolički sindrom X. Šećeri koji se unose ishranom u organizmu se troše, a višak se pretvara u trigliceride i u tom obliku čuva za periode gladi. Povećan unos šećera (ugljenih hidrata), kao i dijabetes su povezani sa povećanim stvaranjem triglicerida.

Šta može izazvati povećan holesterol?

Povećan holesterol može biti uzrokovan genetskim faktorom, lošom ishranom, gojaznošću, a faktori rizika su i slaba fizička aktivnost, godine, pol (žene pre menopauze imaju niži holesterol od muškaraca). Povišen holesterol može nastati i kao posledica nekog drugog oboljenja, npr. dijabetes, hipotireoidizam, opstruktivne bolesti jetre, oštećenja bubrega, lekovi (anabolički steroidi, progesteroni, kortikosteroidi).

Šta je ateroskleroza, a šta ja aterosklerotski plak?

Suvišan holesterol organizam ne može iskoristiti pa se on zbog toga zadržava u krvi i skuplja na zidove krvnih sudova, tj. nastaje aterosklerotski plak. Pri tom dolazi do suženja krvnih sudova, a ovaj proces se dešava u celom organizmu, ipak najopasnije je kad dođe do suženja srčanih i moždanih arterija. Ateroskleroza je pojava suženja u promeru krvnih sudova, koje se dešava tokom dugog vremenskog perioda, tj. godinama. Sužavanje arterija u nogama zbog ateroskleroze dovodi do bolova i grčeva u potkolenicama prvenstveno pri hodu.

Koje su optimalne vrednosti holesterola i triglicerida u krvi?

Ovde su date okvirne vrednosti holesterola i triglicerida, a ukoliko postoje i dodatni faktori rizika za razvoj oboljenja srca i krvnih sudova, vrednosti masti u krvi su rigoroznije. Lekar će Vam na osnovu celokupnog zdravstvenog stanja odrediti koje vrednosti masti u krvi su poželjne. Vrednost ukupnog holesterola treba biti manja od 5,0mmol/l, a vrednost LDL-holesterola manja od 3,0mmol/l. HDL-holesterol treba biti preko 1,0mmol/l.

Kako smanjiti holesterol u krvi?

Holesterol u krvi može biti povećan kao posledica povećanog unosa masti u ishrani ili ako jetra pojačano stvara holesterol, što je uglavnom genetski predodređeno. Na smanjen unos putem ishrane može da se utiče, u takvim slučajevima moguće je regulisati holesterol promenom navika u ishrani, dok kod genetski pojačanog stvaranja holesterola, samo dijeta nije dovoljna i potrebno je koristiti i lekove.

DietFood - Natrijum askorbat (C vitamin) 300 g

šifra proizvoda 00008
2.000,00 RSD
Na lageru
1
Detalji o proizvodu

Natrijum askorbat je apsolutno neophodan u održavanju života u svim živim organizmima i kad organizam nije u stanju sam da ga proizvede mora se unositi oralno (kroz hranu ili u obliku dodatka ishrani) - što je slučaj kod ljudi. Iako ne možemo ništa učiniti da naš organizam počne proizvoditi Natrijum (sodium) askorbat (vitamin C), srećom, oralnim unošenjem Natrijum askorbata možemo znatno nadoknaditi taj nedostatak. Bez C vitamina nema izgradnje ni jedne ćelije, nema popravljanja krvnih sudova nema izlečenja, nema preventive i ako ga ne uzimamo dovoljno preko hrane (sirovo voće i povrće) moramo ga uzimati kao dodatak ishrani.

Nakon redovnog konzumiranja 6 – 10 gr askorbata dnevno, u razdoblju od godinu dana, dolazi do potpune obnove strukture cielog organizma preko obnove kolagena. Dolazi do obnove arterija, blokira se razvoj ateroskleroze, pomaže u sprečavanju srčanih udara a pomaže da se spreči i moždani udar. Osim toga, natrijum askorbat ima vodeću ulogu u otklanjanju hroničnih i akutnih infekcija.

Ovde je vrlo važno da se napravi razlika između askorbinske kiseline (vitamina C koji inače kupujemo u apotekama) i natrijum askorbata (pravog vitamina C u obliku soli). Naime, askorbinska kiselina je dobra jedino da se zakiseli neki napitak i iz nje organizam ne može apsorbovati vitamin C. Jedini pravi vitamin C, koji se potpuno apsorbuje i koji ne podiže krvni pritisak iako je so. Natrijum askorbat je bitno različit od kuhinjske soli koja je natrijum hlorid.

Dvostruki dobitnik Nobelove nagrade, dr Linus Pauling je bio među prvima koji su shvatili ogromnu ključnu važnost vitamina C (u obliku sodium - natrijum ascorbata ) u održavanju zdravog imunološkog sistema. Kasnije su mu se pridružili i dr Krebs, dr Burk, dr Nijeper, dr Sakai i mnogi koji su shvatili pravi značaj unosa velikih količina vitamina C, ne obazirući se na farmakološke preporuke od besmislenih 80 do 300 mg. Kalifornijska studija pokazala je da osobe koje konzumiraju više od 2 gr Natrijum ascorbata ( vitamin C ) na dan smanjuju rizik od prerane smrti za 60 - 70 posto. Istraživači iz Nacionalnog instituta za gerijatriju ( starenje ) su ustanovili da starije osobe koje uzimaju vitamin C i E imaju za 65 posto veće šanse da ne umru prerano od bolesti koje prate njihovu dob.

Iskustva pomenutih doktora su pokazala da je natrijum askorbat osnovni dodatak ishrani neophodan u prevenciji ali i u lečenju većine bolesti, posebno kad su u pitanju:

  • kanceri - kao obavezan dodatak uz B17 (posebno se za leukemiju tvrdi da ne bi bila opasnija od gripa uz velike količine NATRIJUM ASKORBATA
  • kod raka kože i probavnog sistema direktno zaceluje rane
  • kardiovaskularne bolesti (apostrofirana je arterioskleroza, gdje vitamin C (Na askorbat) IZBACUJE i zamenjuje HOLESTEROL, popravljajući oštećene krvne žile)
  • odvikavanje (skidanje) od narkomanije - (popunjava receptore za drogu i uklanja zavisnost)

Natrijum askorbat je kristalni prah slankastog ukusa i jedna kafena kašikica ima oko tri grama. On se lako rastvara u vodi, soku kao i u kuvanoj hrani (ohlađenoj), za razliku od askorbinske kiseline koja ima kiseo ukus i ne može se davati u velikim količinama u svakoj hrani. Rastvor natrijum askorbata ima skoro idealnu pH vrednost , nešto iznad 7, dok je pH askorbinske kiseline 3. Unos velikih količina vitamina C je zato moguć samo sa askorbatom. Da napomenemo i da velike količine natrijum askorbata izazivaju dijareju koja može trajati i desetak dana, u zavisnosti koliko dugo se sprovodi terapija. Tolerancija crieva teških bolesnika na natrijum ascorbat je velika, čak i do 200 gr na dan ne mora dovesti do dijareje. Kako se pacijentu poboljšava zdravstveno stanje tako i tolerancija creva na velike količine askorbata opada.

Upotreba: 4 priložene merice (800 mg) dnevno.

Pakovanje: 300 g

Proizvođač: DietFood

Sačuvaj ovaj proizvod za kasnije