Izaberite stranicu

Šta je to LDL i HDL holesterol?

Masti nisu rastvorljive u vodi, te se ne mogu transportovati krvlju. Stoga se pakuju u posebne paketiće, da bi se transportovale krvlju. Ovi paketići se sastoje od nosača – proteina i masti (lipida) koje se transportuju, pa se paketići nazivaju lipoproteini. LDL (low density lipoprotein) je lipoprotein niske gustine, a HDL (high density lipoprotein) je lipoprotein visoke gustine. LDL ima nisku gustinu, jer je bogat mastima, a poznato je da masti i ulja plivaju na vodi, zato što su lakši od vode, tj. imaju manju gustinu. HDL ima malo masti, a mnogo više proteina (nosača) u svom sastavu, zato nije štetan, a čak je i „dobar“, jer ima kapacitet da kupi holesterol iz krvnih sudova i tako ih čisti.

Šta je to dobar holesterol?

Dobar holesterol ili HDL (high density holesterol) smatra se da ima sposobnost da skuplja masnoću sa zidova krvnih sudova i na taj način sprečava nagomilavanje masti na zidovima krvnih sudova i sužavanje krvnih sudova. Razvojem suženja krvnih sudova, povećava se krvni pritisak i povećavaju šanse za začepljenje krvnih sudova, ako dođe do nastanka tromba. Dobar holesterol prikupljene masnoće prenosi u jetru, gde se dalje obrađuju, pa što više ima ovog „dobrog“ holesterola tim bolje, jer će manje biti slobodnog holesterola u krvi.

Šta je to loš holesterol?

Loš holesterol ili LDL sadrži u velikom procentu holesterol koji podleže oksidaciji. Holesterol iz ovih LDL paketića se lepi za zidove krvnih sudova i doprinosi izgradnji aterosklerotskog plaka (naslaga na zidovima krvnih sudova koje sužavaju prečnik krvnog suda). Kada je ovaj holesterol povećan dolazi do pojačanog stvaranja ovih naslaga, tj.plaka. Kada se suzi promer krvnog suda povećava se krvni pritisak, pa se i srce dodatno opterećuje.

Zašto su povećane vrednosti holesterola štetne?

Kada su vrednosti LDL – lošeg holesterola u krvi suviše visoke, on se lepi za zidove krvnih sudova i ugrađuje se u aterosklerotski plak, što dovodi do suženja krvnog suda i otvrdnjavanja zidova krvnih sudova. Ako se suviše suze krvni sudovi, otežano je snabdevanje krvlju, povećava se krvni pritisak. Ukoliko se otkine deo plaka, nastaje tromb, koji počne slobodno da pluta krvlju. Ako dospe u krvni sud koji je uži od promera tromba, može da ga začepi i tada prestaje protok krvi u deo tkiva koji je dobijao krv putem tog krvnog suda. Kada dođe do ovog začepljenja u srcu dolazi do infarkta srčanog mišića, a ako je u mozgu do moždanog udara.

Rizik za razvoj srčanih oboljenja povećavaju: pušenje, dijabetes, povišen krvni pritisak, nizak HDL, istorija srčanih oboljenja u porodici, godine – preko 45 za muškarce, preko 55 za žene.

Šta su trigliceridi?

Povećani trigliceridi se obično ne javljaju sami, već su povezani sa nekim drugim simptomima i stanjima, npr. gojaznost, dijabetes, povišen krvni pritisak. Obično kada su trigliceridi povećani, HDL „dobar“ holesterol je smanjen. Povećani trigliceridi su faktor rizika za razvoj srčanih oboljenja, a naročito ako je udružen sa drugim simptomima koji karakterišu metabolički sindrom X. Šećeri koji se unose ishranom u organizmu se troše, a višak se pretvara u trigliceride i u tom obliku čuva za periode gladi. Povećan unos šećera (ugljenih hidrata), kao i dijabetes su povezani sa povećanim stvaranjem triglicerida.

Šta može izazvati povećan holesterol?

Povećan holesterol može biti uzrokovan genetskim faktorom, lošom ishranom, gojaznošću, a faktori rizika su i slaba fizička aktivnost, godine, pol (žene pre menopauze imaju niži holesterol od muškaraca). Povišen holesterol može nastati i kao posledica nekog drugog oboljenja, npr. dijabetes, hipotireoidizam, opstruktivne bolesti jetre, oštećenja bubrega, lekovi (anabolički steroidi, progesteroni, kortikosteroidi).

Šta je ateroskleroza, a šta ja aterosklerotski plak?

Suvišan holesterol organizam ne može iskoristiti pa se on zbog toga zadržava u krvi i skuplja na zidove krvnih sudova, tj. nastaje aterosklerotski plak. Pri tom dolazi do suženja krvnih sudova, a ovaj proces se dešava u celom organizmu, ipak najopasnije je kad dođe do suženja srčanih i moždanih arterija. Ateroskleroza je pojava suženja u promeru krvnih sudova, koje se dešava tokom dugog vremenskog perioda, tj. godinama. Sužavanje arterija u nogama zbog ateroskleroze dovodi do bolova i grčeva u potkolenicama prvenstveno pri hodu.

Koje su optimalne vrednosti holesterola i triglicerida u krvi?

Ovde su date okvirne vrednosti holesterola i triglicerida, a ukoliko postoje i dodatni faktori rizika za razvoj oboljenja srca i krvnih sudova, vrednosti masti u krvi su rigoroznije. Lekar će Vam na osnovu celokupnog zdravstvenog stanja odrediti koje vrednosti masti u krvi su poželjne. Vrednost ukupnog holesterola treba biti manja od 5,0mmol/l, a vrednost LDL-holesterola manja od 3,0mmol/l. HDL-holesterol treba biti preko 1,0mmol/l.

Kako smanjiti holesterol u krvi?

Holesterol u krvi može biti povećan kao posledica povećanog unosa masti u ishrani ili ako jetra pojačano stvara holesterol, što je uglavnom genetski predodređeno. Na smanjen unos putem ishrane može da se utiče, u takvim slučajevima moguće je regulisati holesterol promenom navika u ishrani, dok kod genetski pojačanog stvaranja holesterola, samo dijeta nije dovoljna i potrebno je koristiti i lekove.

Herbateria - Čaj protiv kamena u žučnoj kesi

šifra proizvoda 00060
1.800,00 RSD
Na lageru
1
Detalji o proizvodu

Kamenje u žuči su čvrste nakupine nalik na kamenčiće koje se formiraju unutar žučne kese. Žučna kesa se nalazi u gornjem desnom delu stomaka, ispod jetre.

ŽUČNA KESA — Žučna kesa je muskularni organ oblika šljive, dug 1.2 do 2.4 cm, smešten u gornjem desnom delu abdomena, ispod jetre. Povezana je sa jetrom i crevima putem malih cevi koje se zovu kanali.

Glavna svrha žučne kese je koncentracija i skupljanje žuči, zelenkasto-braon tečnosti koju proizvodi jetra. Žuč je potrebna za varenje i apsorpciju masne hrane, kao i za apsorpciju važnih u mastima rastvorljivih vitamina.

Između obroka, žučna kesa je opuštena i u nju utiče žuč, gde se zatim čuva i koncentriše. U vreme obroka, masna hrana u tankom crevu pokreće sekreciju hormona (holecistokinina), koji stimuliše kontrakcije žučne kese. Žučna kesa se delimično prazni u gornji deo tankog creva (koji se još naziva i duodenum). Tu, žuč pomaže u varenju i apsorpciji masti i u mastima rastvorljivih vitamina. Nekoliko sati kasnije, žučna kesa se opušta i ponovo počinje da sakuplja žuč.

ŠTA JE KAMENJE U ŽUČI? — Kamenje u žuči je nakupina čvrstog materijala koji se formira unutar žučne kese. Kamenje može da se formira u žučnoj kesi ako postoji promena ili disbalans u sastavu žuči, ili ako se žučna kesa ne prazni potpuno.

Kamenje u žuči može da bude vrlo malo, ili veličine same žučne kese. Uglavnom je, međutim, manje od 2.5 cm i jednog od dva glavna tipa, holesterol ili pigment. Tip kamena u žuči je vrlo značajan jer će holesterolsko kamenje najverovatnije odgovoriti na nehirurški tretman u odnosu na pigmentno.

  • Pigmentno kamenje čini oko 20 procenata kamena u žuči.
  • FAKTORI RIZIKA ZA KAMEN U ŽUČI — Glavni uzrok nastanka kamena u žuči još uvek nije poznat. Međutim, postoji veliki broj faktora koji povećava rizik od njihovog nastanka.
  • Pol — Kamen u žuči je češći kod žena.
  • Starost — Rizik od kamena u žuči se povećava što je osoba starija. Ovo stanje je ekstremno retko kod dece i tokom vremena postaje sve češće, naročito kod osoba starijih od 40 godina.
  • Porodična istorija i genetika — Kamen u žuči se češće javlja u nekim porodicama, što sugeriše da genetika ima udeo u njegovoj pojavi.

Drugi faktori — Druga stanja mogu da povećaju rizik od pojave kamena u žuči i to:

Trudnoća

  • Upotreba lekova koji sadrže estrogen (kao što su kontraceptivne pilule)
  • Gojaznost
  • Često gladovanje
  • Nagli gubitak težine (uključujući i pacijente koji su bili podvrgnuti hirurškim tretmanima za gubitak težine)
  • Nedostatak fizičke aktivnosti
  • Diabetes mellitus
  • Bolest srpastih ćelija (i druga stanja povezana sa brzom destrukcijom crvenih krvnih zrnaca, na primer kod pacijenata sa mehaničkim srčanim zaliscima)
  • Ciroza jetre ili jetra sa dosta ožiljnog tkiva
  • Neki lekovi

SIMPTOMI KAMENA U ŽUČI

Bezbolno kamenje u žuči — Većina osoba koja ima kamen u žuči ne pokazuje simptome; njihovo kamenje ostaje "tiho." Tiho kamenje u žuči se često otkriva ultrazvukom ili CT skenerom preduzetim iz drugih razloga. Tiho kamenje ne mora da se tretira, a prvi simptomi kamena u žuči su obično blagi i rizik od hirurškog uklanjanja žučne kese je veći od rizika odloženog tretmana.

Ako imate tiho kamenje u žuči treba da budete svesni prvih simptoma bolesti kamena u žuči jer u slučaju njihove pojave tretman treba obmah početi; mogućnost pogoršanja simptoma ako se tretman odlaže postepeno je sve veći.

Žučne kolike — Žučne kolike, poznate i kao bol u žuči ili žučni bol, najčešći su simptom bolesti kamena u žuči. Karakterišu ih napadi bola u stomaku, često lociranih ispod gornjeg dela stomaka, odmah ispod rebara. Takođe, možete da osetite bol u leđima desnom ramenu, mučninu i povraćanje.

Žučne kolike su obično uzrokovane kontrakcijom žučne kese nakon masnog obroka. Te kontrakcije vrše pritisak na kamenje, koje blokira otvor. Bol prolazi sa opuštanjem žučne kese nakon nekoliko sati.

Nakon prvog napada bole usled žučnih kolika velike su šanse da ćete imati više težih simptoma u budućnosti.

Akutni holecistitis — Akutni holecistitis označava inflamaciju žučne kese. Nastaje usled totalne blokade žučne kese uzrokovane ponovljenim epizodama žučnih kolika. Za razliku od žučnih kolika koje nestaju nakon nekoliko sati, u slučaju akutnog holecistitisa bol je konstantan, a uobičajena je i pojave povišene temperature.

Akutni holecistitis je ozbiljno stanje koje zahteva neodložnu medicinsku pomoć i tretman u bolnici. Tretman obuhvata intravenske tečnosti, lekove protiv bolova i, ponekad, antibiotike. Za vreme hospitalizacije ili nedugo nakon nje preporučuje se hirurško uklanjanje žučne kese. Ako se ne tretira, akutni holecistitis može da dovede do rupture žučne kese, stanja opasnog po život.

Komplikacije kamena u žuči — Komplikacije mogu da nastanu ako se kamen u žuči pomeri i blokira deo gde žuč izlazi (stanje koje se naziva holedoholitiazis).

  • Žutica je žuta obojenost kože i očiju.
  • Akutni holangitis predstavlja infekciju žučnih kanala koja izaziva bol, drhtavicu i povišenu temperaturu. Neodložni tretman je neophodan i obično znači uklanjanje kamena iz žuči nehirurškom metodom poznatom kao endoskopska retrogradna holangiopankreatografija, or ERCP.
  • Akutni pankreatisis je iznenadna inflamacija pankreasa, povezana sa teškim abdominalnim bolom.

Pakovanje: 100 g, 200 g i 500 g.

Prodajna mesta Herbateria proizvoda

Sačuvaj ovaj proizvod za kasnije