Izaberite stranicu

Šta je to LDL i HDL holesterol?

Masti nisu rastvorljive u vodi, te se ne mogu transportovati krvlju. Stoga se pakuju u posebne paketiće, da bi se transportovale krvlju. Ovi paketići se sastoje od nosača – proteina i masti (lipida) koje se transportuju, pa se paketići nazivaju lipoproteini. LDL (low density lipoprotein) je lipoprotein niske gustine, a HDL (high density lipoprotein) je lipoprotein visoke gustine. LDL ima nisku gustinu, jer je bogat mastima, a poznato je da masti i ulja plivaju na vodi, zato što su lakši od vode, tj. imaju manju gustinu. HDL ima malo masti, a mnogo više proteina (nosača) u svom sastavu, zato nije štetan, a čak je i „dobar“, jer ima kapacitet da kupi holesterol iz krvnih sudova i tako ih čisti.

Šta je to dobar holesterol?

Dobar holesterol ili HDL (high density holesterol) smatra se da ima sposobnost da skuplja masnoću sa zidova krvnih sudova i na taj način sprečava nagomilavanje masti na zidovima krvnih sudova i sužavanje krvnih sudova. Razvojem suženja krvnih sudova, povećava se krvni pritisak i povećavaju šanse za začepljenje krvnih sudova, ako dođe do nastanka tromba. Dobar holesterol prikupljene masnoće prenosi u jetru, gde se dalje obrađuju, pa što više ima ovog „dobrog“ holesterola tim bolje, jer će manje biti slobodnog holesterola u krvi.

Šta je to loš holesterol?

Loš holesterol ili LDL sadrži u velikom procentu holesterol koji podleže oksidaciji. Holesterol iz ovih LDL paketića se lepi za zidove krvnih sudova i doprinosi izgradnji aterosklerotskog plaka (naslaga na zidovima krvnih sudova koje sužavaju prečnik krvnog suda). Kada je ovaj holesterol povećan dolazi do pojačanog stvaranja ovih naslaga, tj.plaka. Kada se suzi promer krvnog suda povećava se krvni pritisak, pa se i srce dodatno opterećuje.

Zašto su povećane vrednosti holesterola štetne?

Kada su vrednosti LDL – lošeg holesterola u krvi suviše visoke, on se lepi za zidove krvnih sudova i ugrađuje se u aterosklerotski plak, što dovodi do suženja krvnog suda i otvrdnjavanja zidova krvnih sudova. Ako se suviše suze krvni sudovi, otežano je snabdevanje krvlju, povećava se krvni pritisak. Ukoliko se otkine deo plaka, nastaje tromb, koji počne slobodno da pluta krvlju. Ako dospe u krvni sud koji je uži od promera tromba, može da ga začepi i tada prestaje protok krvi u deo tkiva koji je dobijao krv putem tog krvnog suda. Kada dođe do ovog začepljenja u srcu dolazi do infarkta srčanog mišića, a ako je u mozgu do moždanog udara.

Rizik za razvoj srčanih oboljenja povećavaju: pušenje, dijabetes, povišen krvni pritisak, nizak HDL, istorija srčanih oboljenja u porodici, godine – preko 45 za muškarce, preko 55 za žene.

Šta su trigliceridi?

Povećani trigliceridi se obično ne javljaju sami, već su povezani sa nekim drugim simptomima i stanjima, npr. gojaznost, dijabetes, povišen krvni pritisak. Obično kada su trigliceridi povećani, HDL „dobar“ holesterol je smanjen. Povećani trigliceridi su faktor rizika za razvoj srčanih oboljenja, a naročito ako je udružen sa drugim simptomima koji karakterišu metabolički sindrom X. Šećeri koji se unose ishranom u organizmu se troše, a višak se pretvara u trigliceride i u tom obliku čuva za periode gladi. Povećan unos šećera (ugljenih hidrata), kao i dijabetes su povezani sa povećanim stvaranjem triglicerida.

Šta može izazvati povećan holesterol?

Povećan holesterol može biti uzrokovan genetskim faktorom, lošom ishranom, gojaznošću, a faktori rizika su i slaba fizička aktivnost, godine, pol (žene pre menopauze imaju niži holesterol od muškaraca). Povišen holesterol može nastati i kao posledica nekog drugog oboljenja, npr. dijabetes, hipotireoidizam, opstruktivne bolesti jetre, oštećenja bubrega, lekovi (anabolički steroidi, progesteroni, kortikosteroidi).

Šta je ateroskleroza, a šta ja aterosklerotski plak?

Suvišan holesterol organizam ne može iskoristiti pa se on zbog toga zadržava u krvi i skuplja na zidove krvnih sudova, tj. nastaje aterosklerotski plak. Pri tom dolazi do suženja krvnih sudova, a ovaj proces se dešava u celom organizmu, ipak najopasnije je kad dođe do suženja srčanih i moždanih arterija. Ateroskleroza je pojava suženja u promeru krvnih sudova, koje se dešava tokom dugog vremenskog perioda, tj. godinama. Sužavanje arterija u nogama zbog ateroskleroze dovodi do bolova i grčeva u potkolenicama prvenstveno pri hodu.

Koje su optimalne vrednosti holesterola i triglicerida u krvi?

Ovde su date okvirne vrednosti holesterola i triglicerida, a ukoliko postoje i dodatni faktori rizika za razvoj oboljenja srca i krvnih sudova, vrednosti masti u krvi su rigoroznije. Lekar će Vam na osnovu celokupnog zdravstvenog stanja odrediti koje vrednosti masti u krvi su poželjne. Vrednost ukupnog holesterola treba biti manja od 5,0mmol/l, a vrednost LDL-holesterola manja od 3,0mmol/l. HDL-holesterol treba biti preko 1,0mmol/l.

Kako smanjiti holesterol u krvi?

Holesterol u krvi može biti povećan kao posledica povećanog unosa masti u ishrani ili ako jetra pojačano stvara holesterol, što je uglavnom genetski predodređeno. Na smanjen unos putem ishrane može da se utiče, u takvim slučajevima moguće je regulisati holesterol promenom navika u ishrani, dok kod genetski pojačanog stvaranja holesterola, samo dijeta nije dovoljna i potrebno je koristiti i lekove.

Liposomalni natrijum askorbat 250 ml

SKU 00381
1.600,00 RSD
In stock
1
Product Details

Vitamin C (bilo kao Askorbinska kiselina ili Natrijum askorbat) spada u najpoznatije vitamine. Većina životinja (osim primata) sama stvara u telu Vitamin C, dok čovek to ne može i zato mora da ga uzima oralno, u obliku Natrijum askorbata bilo u prahu ili u liposomalnom obliku. U prahu je lako topiv u vodi, a netopiv u mastima. Hranjive materije topive u vodi, poput vitamina C, teško prolaze kroz barijeru koja prekriva ćelijske opne, a koje se sastoje od jednake dvoslojne baze (belančevine i lipidi) kao i liposomi. Ova barijera kontroliše šta ulazi u ćelije, te šta izlazi iz njih. Budući da je liposomalni Vitamin C napravljen na istoj bazi kakvu imaju ćelijske opne, on prolazi kroz ćelijske zidove mnogo delotvornije od Vitamina C koji nije obložen liposomima. Stoga, liposomalni Vitamin C ima jednaku ili veću delotvornost od intravenoznog unosa. Kombinacija Vitamina C i esencijalnih fosfolipida radikalno poboljšava ćelijsku biološku raspoloživost. Jednostavno, manje od 20% intravenoznog Vitamina C dolazi u ćelije, no liposferni spoj na česticama Vitamina C omogućava da 95% liposomalnog Vitamina C dođe u ćelije.

Zato je Liposomalni Vitamin C delotvorniji od ostalih oblika uzimanja ovog vitamina.

Poznata je uloga Vitamina C kao antihistaminika, odnosno, da smanjuje upalna stanja povezana s prehladom, groznicom, alergijama i gripom a uz to izuzetno pojačava delovanje belih krvnih zrnaca u obrani organizma. Apsolutno podiže imunitet. Manje je poznata izuzetno važna uloga Vitamina C u proizvodnji kolagena, glavnog granidbenog materijala kože, ligamenata, kostiju, diskova u kičmi, tetiva… Visoke doze su se pokazale kao glavni faktor u procesu zarastanja rana, bilo od opekotna, posekotina, hirurških intervencija, uganuća ‐ istegnuća i lomljenja kostiju. Takođe je izuzetno važan za zdravlje očiju, i mnogi stručnjaci veruju da čak i malih 1.000 mg Vitamina C dnevno, u obliku liposomata može da zaustavi kataraktu.
Niski nivoi Vitamina C mogu biti povezani sa većim rizikom za dobijanje raka, kardiovaskularnih bolesti i makularne degeneracije očiju kod starijih osoba. Istraživanja lekara nutricionista, doktora Ernesta Krebsa, doktora Dina Burka (SAD), i drugih, dovela su do zaključka da:

“ U telu ništa ne može da se izleči bez dovoljno vitamina C “

Bez C vitamina nema izgradnje ni jedne ćelije, nema popravljanja krvnih sudova nema izlečenja, nema preventive i ako ga ne uzimamo dovoljno preko hrane (sirovo voće i povrće) moramo ga uzimati kao dodatak ishrani.

Nakon redovnog konzumiranja 6 – 10 g askorbata dnevno, u razdoblju od godinu dana, dolazi do potpune obnove strukture cielog organizma preko obnove kolagena. Dolazi do obnove arterija, blokira se razvoj ateroskleroze, pomaže u sprečavanju srčanih udara a pomaže da se spreči i moždani udar. Osim toga, natrijum askorbat ima vodeću ulogu u otklanjanju hroničnih i akutnih infekcija.

Ono što je manje poznato ili uopšte nije poznato je, da tzv. Askorbinska kiselina (Vitamin C) iz prirodnih izvora – voća i povrća nema gotovo ništa zajedničko sa Askorbinskom kiselinom (Vitaminom C) iz apoteke jer, taj tzv. Vitamin C iz apoteke ima Ph oko 3, što je izuzetno kiselo (ne samo po ukusu) i pravi puno štete u organizmu.

Vitamin C pomaže u zaštiti svih arterijskih zidova. Pod najvećim stresom su koronarne arterije, krvni sudovi koji opskrbljuju srčani mišić. Vitamin C pomaže u smanjenju infekcija i drugih oblika oksidativnog stresa a takođe, sprečava oksidaciju holesterola u krvi. Sprečava Anginu pektoris u začetku. Poboljšava i funkciju pluća i ukupnu oksidaciju. Astmatičari imaju tendenciju povećane potrebe za Vitaminom C i doze od 2.000 mg dnevno Liposomala, umanjuju telesnu proizvodnju histamina i upala povezanih s plućima, jer pretvara folnu kiselinu u njen aktivni oblik. Takođe, poboljšava stabilnost šećera u krvi, što je posebno važno za osobe sa srčanim problemima i dijabetesom.

Potrebe za Vitaminom C kod atletičara i teškoatletičara – ljudi koji vežbaju su daleko veće nego kod ostalih jer Vitamin C kontroliše količinu kortizola, blokira ga i time sprečava katabolizam ‐ (razlaganje mišića ) i stresno stanje koje izaziva kortizol.

Pakovanje: 250 ml

Upotreba: 4 g dnevno

Proizvođač: Diet Food doo, Beograd

Save this product for later