Izaberite stranicu

Šta je to LDL i HDL holesterol?

Masti nisu rastvorljive u vodi, te se ne mogu transportovati krvlju. Stoga se pakuju u posebne paketiće, da bi se transportovale krvlju. Ovi paketići se sastoje od nosača – proteina i masti (lipida) koje se transportuju, pa se paketići nazivaju lipoproteini. LDL (low density lipoprotein) je lipoprotein niske gustine, a HDL (high density lipoprotein) je lipoprotein visoke gustine. LDL ima nisku gustinu, jer je bogat mastima, a poznato je da masti i ulja plivaju na vodi, zato što su lakši od vode, tj. imaju manju gustinu. HDL ima malo masti, a mnogo više proteina (nosača) u svom sastavu, zato nije štetan, a čak je i „dobar“, jer ima kapacitet da kupi holesterol iz krvnih sudova i tako ih čisti.

Šta je to dobar holesterol?

Dobar holesterol ili HDL (high density holesterol) smatra se da ima sposobnost da skuplja masnoću sa zidova krvnih sudova i na taj način sprečava nagomilavanje masti na zidovima krvnih sudova i sužavanje krvnih sudova. Razvojem suženja krvnih sudova, povećava se krvni pritisak i povećavaju šanse za začepljenje krvnih sudova, ako dođe do nastanka tromba. Dobar holesterol prikupljene masnoće prenosi u jetru, gde se dalje obrađuju, pa što više ima ovog „dobrog“ holesterola tim bolje, jer će manje biti slobodnog holesterola u krvi.

Šta je to loš holesterol?

Loš holesterol ili LDL sadrži u velikom procentu holesterol koji podleže oksidaciji. Holesterol iz ovih LDL paketića se lepi za zidove krvnih sudova i doprinosi izgradnji aterosklerotskog plaka (naslaga na zidovima krvnih sudova koje sužavaju prečnik krvnog suda). Kada je ovaj holesterol povećan dolazi do pojačanog stvaranja ovih naslaga, tj.plaka. Kada se suzi promer krvnog suda povećava se krvni pritisak, pa se i srce dodatno opterećuje.

Zašto su povećane vrednosti holesterola štetne?

Kada su vrednosti LDL – lošeg holesterola u krvi suviše visoke, on se lepi za zidove krvnih sudova i ugrađuje se u aterosklerotski plak, što dovodi do suženja krvnog suda i otvrdnjavanja zidova krvnih sudova. Ako se suviše suze krvni sudovi, otežano je snabdevanje krvlju, povećava se krvni pritisak. Ukoliko se otkine deo plaka, nastaje tromb, koji počne slobodno da pluta krvlju. Ako dospe u krvni sud koji je uži od promera tromba, može da ga začepi i tada prestaje protok krvi u deo tkiva koji je dobijao krv putem tog krvnog suda. Kada dođe do ovog začepljenja u srcu dolazi do infarkta srčanog mišića, a ako je u mozgu do moždanog udara.

Rizik za razvoj srčanih oboljenja povećavaju: pušenje, dijabetes, povišen krvni pritisak, nizak HDL, istorija srčanih oboljenja u porodici, godine – preko 45 za muškarce, preko 55 za žene.

Šta su trigliceridi?

Povećani trigliceridi se obično ne javljaju sami, već su povezani sa nekim drugim simptomima i stanjima, npr. gojaznost, dijabetes, povišen krvni pritisak. Obično kada su trigliceridi povećani, HDL „dobar“ holesterol je smanjen. Povećani trigliceridi su faktor rizika za razvoj srčanih oboljenja, a naročito ako je udružen sa drugim simptomima koji karakterišu metabolički sindrom X. Šećeri koji se unose ishranom u organizmu se troše, a višak se pretvara u trigliceride i u tom obliku čuva za periode gladi. Povećan unos šećera (ugljenih hidrata), kao i dijabetes su povezani sa povećanim stvaranjem triglicerida.

Šta može izazvati povećan holesterol?

Povećan holesterol može biti uzrokovan genetskim faktorom, lošom ishranom, gojaznošću, a faktori rizika su i slaba fizička aktivnost, godine, pol (žene pre menopauze imaju niži holesterol od muškaraca). Povišen holesterol može nastati i kao posledica nekog drugog oboljenja, npr. dijabetes, hipotireoidizam, opstruktivne bolesti jetre, oštećenja bubrega, lekovi (anabolički steroidi, progesteroni, kortikosteroidi).

Šta je ateroskleroza, a šta ja aterosklerotski plak?

Suvišan holesterol organizam ne može iskoristiti pa se on zbog toga zadržava u krvi i skuplja na zidove krvnih sudova, tj. nastaje aterosklerotski plak. Pri tom dolazi do suženja krvnih sudova, a ovaj proces se dešava u celom organizmu, ipak najopasnije je kad dođe do suženja srčanih i moždanih arterija. Ateroskleroza je pojava suženja u promeru krvnih sudova, koje se dešava tokom dugog vremenskog perioda, tj. godinama. Sužavanje arterija u nogama zbog ateroskleroze dovodi do bolova i grčeva u potkolenicama prvenstveno pri hodu.

Koje su optimalne vrednosti holesterola i triglicerida u krvi?

Ovde su date okvirne vrednosti holesterola i triglicerida, a ukoliko postoje i dodatni faktori rizika za razvoj oboljenja srca i krvnih sudova, vrednosti masti u krvi su rigoroznije. Lekar će Vam na osnovu celokupnog zdravstvenog stanja odrediti koje vrednosti masti u krvi su poželjne. Vrednost ukupnog holesterola treba biti manja od 5,0mmol/l, a vrednost LDL-holesterola manja od 3,0mmol/l. HDL-holesterol treba biti preko 1,0mmol/l.

Kako smanjiti holesterol u krvi?

Holesterol u krvi može biti povećan kao posledica povećanog unosa masti u ishrani ili ako jetra pojačano stvara holesterol, što je uglavnom genetski predodređeno. Na smanjen unos putem ishrane može da se utiče, u takvim slučajevima moguće je regulisati holesterol promenom navika u ishrani, dok kod genetski pojačanog stvaranja holesterola, samo dijeta nije dovoljna i potrebno je koristiti i lekove.

Magnezijum hlorid Nigari 100 g

šifra proizvoda 00128
190,00 RSD
Na lageru
1
Detalji o proizvodu

Magnezijum je neophodan element za ljudski organizam jer je uključen u stotine enzimskih reakcija koje utiču na gotovo sve životne procese. Važan je za zdravlje mozga , nervnog i kardiovaskularnog sistema, kao i za zdravlje zuba i kostiju. Pomaže kod artroze, sprečava zamor mišića i njihovo grčenje. Utiče na metaboličke procese, daje telu energiju i podmlađuje organizam, ublažava posledice stresa i poboljšava probavu.

Važan je za toliko mnogo vitalnih telesnih funkcija, da njegov nedostatak izaziva veliki broj poremećaja i uključuje mnoge bolesti.

Ne samo što je neophodan u preživljavanju naših ćelija, već je magnezijum izuzetan zaštitnik od teških metala i slobodnih radikala. Svojim prisustvom omogućuje sintezu glutationa, što je jedan od najpoznatijih neutralizatora žive. Bez tog rada na čišćenju, usled nedostatka magnezijuma, ćelije poćinju da propadaju i postaju "smeće", sakupljaći teških metala, što je onda odlično okruženje za privlačenje infekcija - kancera.

I jedna zanimljiva studija o uticaju alkohola (alkoholnih pića) na pojavu i razvoj kancera dojke kod žena. Odavno su istraživači utvrdili da davanje magnezijuma u ishrani onih koji pate od njegovog nedostatka, kao što su alkoholičari, smanjuje rizik od pojave maligniteta. Sada su definitivno utvrdili da žene koje popiju jedno ili dva pića u toku dana, svejedno koje alkoholno piće, imaju 10% povećan rizik od kancera dojke. One koje popiju više od tri pića povećavaju taj rizik na 30%. Što više alkoholnih pića to se više spušta nivo magnezijuma u organizmu.

Alkohol je oduvek bio poznat kao nešto što uništava magnezijum u organizmu i magnezijum je bio jedan od prvih suplemenata koji se davao alkoholičarima za detoksikaciju i "skidanje" sa alkohola.

Istraživači iz "Škole za javno zdravlje", Univerziteta u Minesoti su došli do zaključka da dijeta bogata magnezijumom uveliko snižava pojavu kancera debelog creva. Prethodna studija iz Švedske je pokazivala da žene koje magnezijum uzimaju u maksimalnim dnevnim dozama imaju 40% manji rizik da obole od kancera od onih koje uzimaju minimalne količine ovog minerala.

Pojava Hypomagnesemie (nedostatka magnezijuma) primećena je kod 78% dece obolele od leukemije, sa prethodno indikovanom anoreksijom i povećanim izbacivanjem crevnog sadržaja i gubitkom magnezijuma kroz mokraću.

Upotreba: Sadržaj kesice (100 g) sipati u 1 dcl ključale vode (skinute sa vatre) i promeša se da se potpuno istopi. Ovako napravljen rastvor se koristi za spoljnu upotrebu. Kad se ohladi sipati najbolje u bočicu sa raspršivačem i prskati po telu, nabolje po stomaku i ispod pazuha jer se na tim mestima najbolje usvaja. Može da se ispere nakon 15-20 minuta. Ukoliko se javi svrab, peckanje ili crvenilo kože može da se napravi slabiji rastvor. Za oralnu upotrebu se napravi rastvor sa 30ak grama magnezijuma na 1l destilovane vode. Oralnu upotrebu treba izbegavati jer magnezijum hlorid tako izaziva proliv i nepovoljno deluje na zdravlje creva.

Pakovanje: 100 g

Proizvođač: MUSO

Sačuvaj ovaj proizvod za kasnije