Izaberite stranicu

Šta je to LDL i HDL holesterol?

Masti nisu rastvorljive u vodi, te se ne mogu transportovati krvlju. Stoga se pakuju u posebne paketiće, da bi se transportovale krvlju. Ovi paketići se sastoje od nosača – proteina i masti (lipida) koje se transportuju, pa se paketići nazivaju lipoproteini. LDL (low density lipoprotein) je lipoprotein niske gustine, a HDL (high density lipoprotein) je lipoprotein visoke gustine. LDL ima nisku gustinu, jer je bogat mastima, a poznato je da masti i ulja plivaju na vodi, zato što su lakši od vode, tj. imaju manju gustinu. HDL ima malo masti, a mnogo više proteina (nosača) u svom sastavu, zato nije štetan, a čak je i „dobar“, jer ima kapacitet da kupi holesterol iz krvnih sudova i tako ih čisti.

Šta je to dobar holesterol?

Dobar holesterol ili HDL (high density holesterol) smatra se da ima sposobnost da skuplja masnoću sa zidova krvnih sudova i na taj način sprečava nagomilavanje masti na zidovima krvnih sudova i sužavanje krvnih sudova. Razvojem suženja krvnih sudova, povećava se krvni pritisak i povećavaju šanse za začepljenje krvnih sudova, ako dođe do nastanka tromba. Dobar holesterol prikupljene masnoće prenosi u jetru, gde se dalje obrađuju, pa što više ima ovog „dobrog“ holesterola tim bolje, jer će manje biti slobodnog holesterola u krvi.

Šta je to loš holesterol?

Loš holesterol ili LDL sadrži u velikom procentu holesterol koji podleže oksidaciji. Holesterol iz ovih LDL paketića se lepi za zidove krvnih sudova i doprinosi izgradnji aterosklerotskog plaka (naslaga na zidovima krvnih sudova koje sužavaju prečnik krvnog suda). Kada je ovaj holesterol povećan dolazi do pojačanog stvaranja ovih naslaga, tj.plaka. Kada se suzi promer krvnog suda povećava se krvni pritisak, pa se i srce dodatno opterećuje.

Zašto su povećane vrednosti holesterola štetne?

Kada su vrednosti LDL – lošeg holesterola u krvi suviše visoke, on se lepi za zidove krvnih sudova i ugrađuje se u aterosklerotski plak, što dovodi do suženja krvnog suda i otvrdnjavanja zidova krvnih sudova. Ako se suviše suze krvni sudovi, otežano je snabdevanje krvlju, povećava se krvni pritisak. Ukoliko se otkine deo plaka, nastaje tromb, koji počne slobodno da pluta krvlju. Ako dospe u krvni sud koji je uži od promera tromba, može da ga začepi i tada prestaje protok krvi u deo tkiva koji je dobijao krv putem tog krvnog suda. Kada dođe do ovog začepljenja u srcu dolazi do infarkta srčanog mišića, a ako je u mozgu do moždanog udara.

Rizik za razvoj srčanih oboljenja povećavaju: pušenje, dijabetes, povišen krvni pritisak, nizak HDL, istorija srčanih oboljenja u porodici, godine – preko 45 za muškarce, preko 55 za žene.

Šta su trigliceridi?

Povećani trigliceridi se obično ne javljaju sami, već su povezani sa nekim drugim simptomima i stanjima, npr. gojaznost, dijabetes, povišen krvni pritisak. Obično kada su trigliceridi povećani, HDL „dobar“ holesterol je smanjen. Povećani trigliceridi su faktor rizika za razvoj srčanih oboljenja, a naročito ako je udružen sa drugim simptomima koji karakterišu metabolički sindrom X. Šećeri koji se unose ishranom u organizmu se troše, a višak se pretvara u trigliceride i u tom obliku čuva za periode gladi. Povećan unos šećera (ugljenih hidrata), kao i dijabetes su povezani sa povećanim stvaranjem triglicerida.

Šta može izazvati povećan holesterol?

Povećan holesterol može biti uzrokovan genetskim faktorom, lošom ishranom, gojaznošću, a faktori rizika su i slaba fizička aktivnost, godine, pol (žene pre menopauze imaju niži holesterol od muškaraca). Povišen holesterol može nastati i kao posledica nekog drugog oboljenja, npr. dijabetes, hipotireoidizam, opstruktivne bolesti jetre, oštećenja bubrega, lekovi (anabolički steroidi, progesteroni, kortikosteroidi).

Šta je ateroskleroza, a šta ja aterosklerotski plak?

Suvišan holesterol organizam ne može iskoristiti pa se on zbog toga zadržava u krvi i skuplja na zidove krvnih sudova, tj. nastaje aterosklerotski plak. Pri tom dolazi do suženja krvnih sudova, a ovaj proces se dešava u celom organizmu, ipak najopasnije je kad dođe do suženja srčanih i moždanih arterija. Ateroskleroza je pojava suženja u promeru krvnih sudova, koje se dešava tokom dugog vremenskog perioda, tj. godinama. Sužavanje arterija u nogama zbog ateroskleroze dovodi do bolova i grčeva u potkolenicama prvenstveno pri hodu.

Koje su optimalne vrednosti holesterola i triglicerida u krvi?

Ovde su date okvirne vrednosti holesterola i triglicerida, a ukoliko postoje i dodatni faktori rizika za razvoj oboljenja srca i krvnih sudova, vrednosti masti u krvi su rigoroznije. Lekar će Vam na osnovu celokupnog zdravstvenog stanja odrediti koje vrednosti masti u krvi su poželjne. Vrednost ukupnog holesterola treba biti manja od 5,0mmol/l, a vrednost LDL-holesterola manja od 3,0mmol/l. HDL-holesterol treba biti preko 1,0mmol/l.

Kako smanjiti holesterol u krvi?

Holesterol u krvi može biti povećan kao posledica povećanog unosa masti u ishrani ili ako jetra pojačano stvara holesterol, što je uglavnom genetski predodređeno. Na smanjen unos putem ishrane može da se utiče, u takvim slučajevima moguće je regulisati holesterol promenom navika u ishrani, dok kod genetski pojačanog stvaranja holesterola, samo dijeta nije dovoljna i potrebno je koristiti i lekove.

NOW Foods - Omega 3-6-9 1000 mg (100 kapsula)

šifra proizvoda 00177
1.800,00 RSD
Na lageru
1
Detalji o proizvodu

Esencijalne masne kiseline su gradivne materije od kojih se stvaraju prostaglandini, koji regulišu brojne funkcije u organizmu uključujući imuni odgovor i sintezu hormona. Ti prostaglandini smanjuju upalu, proširuju krvne sudove, smanjuju koagulaciju krvi i nivo štetnog LDL holesterola, a istovremeno podižu nivo korisnog HDL holesterola. Riblje ulje ne utiče na smanjenje stvaranja holesterola u jetri, što može biti glavni uzrok hiperholesterolemije kod naslednih oblika ove bolesti.

Ovi nutrijenti igraju važnu ulogu u funkcionisanju mozga i pravilnom rastu i razvoju. Trudnice, dojilje, mala deca i žene koje planiraju trudnoću treba da vode računa o poreklu ribe koju konzumiraju zbog moguće kontaminacije živom, potrebno je koristiti ribu iz ribnjaka. Ove kategorije treba da primenjuju omega 3 masne kiseline u vidu suplemenata od respektabilnog proizvođača koji su garanatovano bez žive i drugih toksina u ribljem ulju. U ishrani modernog čoveka postoji disbalans u unosu omega 6 i omega 3 masnih kiselina. Omega 6 masne kiseline su zastupljene u ishrani, a unose se putem suncokretovog, kukuruznog, lanenog ulja. Međutim, odnos u količini omega 6 i omega 3 u ishrani treba da bude 2:1 do 4:1, a u modernoj ishrani je od 10:1 do 30:1.
Postoje tri osnovna tipa omega 3 masnih kiselina koje se usvajaju u organizam: alfa linoleinska - ALA, eikosapentanoična - EPA i dokosaheksanska - DHA. U organizmu se vrši prevođenje ALA u EPA i DHA. Omega 3 masne kiseline smanjuju upalne procese, kao i faktore rizika povezanih sa razvojem hroničnih bolesti kao što su srčana oboljenja, rak i artritis. Simptomi nedostatka omega 3 masnih kiselina su izrazit umor, loša memorija, suva koža, srčani problemi, promene raspoloženja, depresija i slaba cirkulacija.

Mediteranska ishrana podrazumeva zdrav odnos između unosa omega 3 i omega 6 masnih kiselina. To uključuje ograničen unos mesa, a naglašen je unos proizvoda od celog zrna, svežeg voća i povrća, ribe, maslinovog ulja, belog luka i umerena potrošnja vina.

Poređenje simptoma koji nastaju u nedostatku esenc. masnih kiselina

Omega 3Omega 6
Povećan krvni pritisakKožne erupcije slične ekcemu
Povećani trigliceridiGubitak kose
Poremećaji učenjaDegeneracija jetre i bubrega
Slaba motorna koordinisanostPoremećaji ponašanja
Trnjenje ruku i noguObilno znojenje i žeđ
Promene ponašanjaPodložnost infekcijama
Imuni poremećajiUsporeno zarastanje rana
Slepljivanje trombocitaSterilnost, pobačaj
Suva koža i edemiZaostajanje u rastu
Mentalna deterioracijaSrčana i cirkulatorna oboljenja

Upotreba: 1 kapsula 2-3 puta dnevno uz obrok

Pakovanje: 100 kapsula

Proizvođač: NOW Foods

Sačuvaj ovaj proizvod za kasnije