Izaberite stranicu

Šta je to LDL i HDL holesterol?

Masti nisu rastvorljive u vodi, te se ne mogu transportovati krvlju. Stoga se pakuju u posebne paketiće, da bi se transportovale krvlju. Ovi paketići se sastoje od nosača – proteina i masti (lipida) koje se transportuju, pa se paketići nazivaju lipoproteini. LDL (low density lipoprotein) je lipoprotein niske gustine, a HDL (high density lipoprotein) je lipoprotein visoke gustine. LDL ima nisku gustinu, jer je bogat mastima, a poznato je da masti i ulja plivaju na vodi, zato što su lakši od vode, tj. imaju manju gustinu. HDL ima malo masti, a mnogo više proteina (nosača) u svom sastavu, zato nije štetan, a čak je i „dobar“, jer ima kapacitet da kupi holesterol iz krvnih sudova i tako ih čisti.

Šta je to dobar holesterol?

Dobar holesterol ili HDL (high density holesterol) smatra se da ima sposobnost da skuplja masnoću sa zidova krvnih sudova i na taj način sprečava nagomilavanje masti na zidovima krvnih sudova i sužavanje krvnih sudova. Razvojem suženja krvnih sudova, povećava se krvni pritisak i povećavaju šanse za začepljenje krvnih sudova, ako dođe do nastanka tromba. Dobar holesterol prikupljene masnoće prenosi u jetru, gde se dalje obrađuju, pa što više ima ovog „dobrog“ holesterola tim bolje, jer će manje biti slobodnog holesterola u krvi.

Šta je to loš holesterol?

Loš holesterol ili LDL sadrži u velikom procentu holesterol koji podleže oksidaciji. Holesterol iz ovih LDL paketića se lepi za zidove krvnih sudova i doprinosi izgradnji aterosklerotskog plaka (naslaga na zidovima krvnih sudova koje sužavaju prečnik krvnog suda). Kada je ovaj holesterol povećan dolazi do pojačanog stvaranja ovih naslaga, tj.plaka. Kada se suzi promer krvnog suda povećava se krvni pritisak, pa se i srce dodatno opterećuje.

Zašto su povećane vrednosti holesterola štetne?

Kada su vrednosti LDL – lošeg holesterola u krvi suviše visoke, on se lepi za zidove krvnih sudova i ugrađuje se u aterosklerotski plak, što dovodi do suženja krvnog suda i otvrdnjavanja zidova krvnih sudova. Ako se suviše suze krvni sudovi, otežano je snabdevanje krvlju, povećava se krvni pritisak. Ukoliko se otkine deo plaka, nastaje tromb, koji počne slobodno da pluta krvlju. Ako dospe u krvni sud koji je uži od promera tromba, može da ga začepi i tada prestaje protok krvi u deo tkiva koji je dobijao krv putem tog krvnog suda. Kada dođe do ovog začepljenja u srcu dolazi do infarkta srčanog mišića, a ako je u mozgu do moždanog udara.

Rizik za razvoj srčanih oboljenja povećavaju: pušenje, dijabetes, povišen krvni pritisak, nizak HDL, istorija srčanih oboljenja u porodici, godine – preko 45 za muškarce, preko 55 za žene.

Šta su trigliceridi?

Povećani trigliceridi se obično ne javljaju sami, već su povezani sa nekim drugim simptomima i stanjima, npr. gojaznost, dijabetes, povišen krvni pritisak. Obično kada su trigliceridi povećani, HDL „dobar“ holesterol je smanjen. Povećani trigliceridi su faktor rizika za razvoj srčanih oboljenja, a naročito ako je udružen sa drugim simptomima koji karakterišu metabolički sindrom X. Šećeri koji se unose ishranom u organizmu se troše, a višak se pretvara u trigliceride i u tom obliku čuva za periode gladi. Povećan unos šećera (ugljenih hidrata), kao i dijabetes su povezani sa povećanim stvaranjem triglicerida.

Šta može izazvati povećan holesterol?

Povećan holesterol može biti uzrokovan genetskim faktorom, lošom ishranom, gojaznošću, a faktori rizika su i slaba fizička aktivnost, godine, pol (žene pre menopauze imaju niži holesterol od muškaraca). Povišen holesterol može nastati i kao posledica nekog drugog oboljenja, npr. dijabetes, hipotireoidizam, opstruktivne bolesti jetre, oštećenja bubrega, lekovi (anabolički steroidi, progesteroni, kortikosteroidi).

Šta je ateroskleroza, a šta ja aterosklerotski plak?

Suvišan holesterol organizam ne može iskoristiti pa se on zbog toga zadržava u krvi i skuplja na zidove krvnih sudova, tj. nastaje aterosklerotski plak. Pri tom dolazi do suženja krvnih sudova, a ovaj proces se dešava u celom organizmu, ipak najopasnije je kad dođe do suženja srčanih i moždanih arterija. Ateroskleroza je pojava suženja u promeru krvnih sudova, koje se dešava tokom dugog vremenskog perioda, tj. godinama. Sužavanje arterija u nogama zbog ateroskleroze dovodi do bolova i grčeva u potkolenicama prvenstveno pri hodu.

Koje su optimalne vrednosti holesterola i triglicerida u krvi?

Ovde su date okvirne vrednosti holesterola i triglicerida, a ukoliko postoje i dodatni faktori rizika za razvoj oboljenja srca i krvnih sudova, vrednosti masti u krvi su rigoroznije. Lekar će Vam na osnovu celokupnog zdravstvenog stanja odrediti koje vrednosti masti u krvi su poželjne. Vrednost ukupnog holesterola treba biti manja od 5,0mmol/l, a vrednost LDL-holesterola manja od 3,0mmol/l. HDL-holesterol treba biti preko 1,0mmol/l.

Kako smanjiti holesterol u krvi?

Holesterol u krvi može biti povećan kao posledica povećanog unosa masti u ishrani ili ako jetra pojačano stvara holesterol, što je uglavnom genetski predodređeno. Na smanjen unos putem ishrane može da se utiče, u takvim slučajevima moguće je regulisati holesterol promenom navika u ishrani, dok kod genetski pojačanog stvaranja holesterola, samo dijeta nije dovoljna i potrebno je koristiti i lekove.

Nutrione Prostacare 60 cps

šifra proizvoda 00317
750,00 RSD
Nema zaliha
1
Detalji o proizvodu

AKCIJA!!! Artikal snižen zbog kratkog roka (09.2019.)

Nutrione Prostacare je biljni kompleks namenjen za zaštitu zdravlja i pravilnu funkciju prostate. Sadrži ekstrakte testeraste palme (Saw Palmetto), koprive, afričke šljive i semena bundeve. Prostata je mala žlezda koja okružuje vrat mokraćne bešike i uretre. Njena glavna funkcija je učestvovanje u stvaranju semene tečnosti. Ako se prostata uveća ili otekne, ona može da izvrši pritisak na uretru delujući kao štipaljka - ovo stanje poznato je kao benigna hiperlazija prostate (BHP). Ovaj problem se, pored redovne terapije, može ublažiti biljnim dodacima ishrani.

Testerasta palma (lat. Serenoa repens) je biljka poreklom iz Severne Amerike. Domoroci na Floridi su koristili njene bobice još pre nekoliko vekova u ishrani, a kasnije su je Indijanci prihvatili kao lekovitu biljku. Korišćena je kao tonik, sirup za iskašljavanje, antiseptik i kod hroničnih infekcija mokraćnih puteva.

Danas se najčešće upotrebljava kao podrška terapiji benigne hiperplazije prostate (BHP) i za hronične infekcije mokraćnih puteva. Aktivni sastojci su liposterolni ekstrakt koji obezbeđuje masne kiseline, sterole i estre. Veruje se da ovaj ekstrakt u prostati smanjuje količinu dihidrotestosterona (aktivnog oblika testosterona, DHA) i inhibira dejstvo zapaljenskih supstanci koje mogu da doprinesu benignoj hiperplaziji prostate.

Preparati sa ekstraktom testeraste palme postali su jedan od vodećih metoda za lečenje ranih stadijuma BHP. Ekstrakt testeraste palme može da smanji negativno dejstvo testosterona na prostatu kod benigne hiperplazije prostate i otečenost i upalu bešike, što olakšava protok urina.

Kopriva (Urtica dioica) pored mnogobrojnih lekovitih svojstava, kako u zvaničnoj, tako i u tradicionalnoj medicini u svojstvu diuretika, ima pozitivno dejstvo i kod problema koji se javljaju kod benigne hiperplazije prostate.

Kopriva, u kombinaciji sa drugim biljkama koje imaju povoljno delovanje kod uvećane prostate, naročito sa ekstraktom testeraste palme, ublažava simptome otežanog mokrenja i pražnjenja bešike, posturinarnog curenja i neprestanog nagona za mokrenjem - simptoma koji se javljaju zbog otekle žlezde koja pritiska uretru. Prema nekim studijama, upravo je ekstrakt korena koprive zaslužan za usporavanje povećavanja ćelija prostate, ali ne i za njeno umanjenje, zbog čega se koristi samo kao pomoćna suplementacija.

Afrička trešnja ili šljiva (Prunus africana), poznata i kao Pygeum predstavlja bogat izvor antioksidanata, a na osnovu istraživanja svrstava se u suplemente namenjene kod problema sa uvećanom prostatom zbog svog zaštitnog dejstva na zdravlje prostate. Dejstvo pigeuma se takođe povezuje sa olakšavanjem problema kod noćnog morkenja i povećanjem protoka uretre. Sadrži pentaciklične triterpenoide, koji imaju svojstvo diuretika, fito-sterole, koji imaju anti-inflamatorno svojstvo i ferulične estre, koji oslobađaju prostatu od holesterolskih naslaga, čije je stvaranje udruženo sa BHP.

Seme bundeve (Curcubita) sadrži fitohemikalije, kao što je beta-sitosterol, koji ima antiinflamatorni efekat, i kukurbitacin, koji olakšava probleme sa mokrenjem. Semenke bundeve su takođe veoma bogat izvor vitamina E i cinka.

Preporučena doza i način upotrebe

4 kapsule dnevno, najbolje popiti sa čašom vode.

Proizvođač: Nutrytec laboratorios, Španija.

Pakovanje: 60 kapsula.

Podaci o nutritivnoj vrednosti
Broj doza po pakovanju: 15 | Veličina doze: 4 kapsule
Aktivna komponenta
Suvi ekstrakt testeraste palme (Serenoa repens)400 mg*
Suvi ekstrakt koprive (Urtica dioica)132 mg*
Suvi ekstrakt afrike šljive (Prunus africana)80 mg*
Suvi ekstrakt semena bundeve (Curcubita)20 mg*
Proteini0 g
Masti0 g
Ugljeni hidrati0 g
Energetska vrednost0 kcal
*PDU (preporučen dnevni unos) nije utvrđen.`
Ostali sastojci:
želatin, boja (E171).
Sačuvaj ovaj proizvod za kasnije