Izaberite stranicu

Šta je to LDL i HDL holesterol?

Masti nisu rastvorljive u vodi, te se ne mogu transportovati krvlju. Stoga se pakuju u posebne paketiće, da bi se transportovale krvlju. Ovi paketići se sastoje od nosača – proteina i masti (lipida) koje se transportuju, pa se paketići nazivaju lipoproteini. LDL (low density lipoprotein) je lipoprotein niske gustine, a HDL (high density lipoprotein) je lipoprotein visoke gustine. LDL ima nisku gustinu, jer je bogat mastima, a poznato je da masti i ulja plivaju na vodi, zato što su lakši od vode, tj. imaju manju gustinu. HDL ima malo masti, a mnogo više proteina (nosača) u svom sastavu, zato nije štetan, a čak je i „dobar“, jer ima kapacitet da kupi holesterol iz krvnih sudova i tako ih čisti.

Šta je to dobar holesterol?

Dobar holesterol ili HDL (high density holesterol) smatra se da ima sposobnost da skuplja masnoću sa zidova krvnih sudova i na taj način sprečava nagomilavanje masti na zidovima krvnih sudova i sužavanje krvnih sudova. Razvojem suženja krvnih sudova, povećava se krvni pritisak i povećavaju šanse za začepljenje krvnih sudova, ako dođe do nastanka tromba. Dobar holesterol prikupljene masnoće prenosi u jetru, gde se dalje obrađuju, pa što više ima ovog „dobrog“ holesterola tim bolje, jer će manje biti slobodnog holesterola u krvi.

Šta je to loš holesterol?

Loš holesterol ili LDL sadrži u velikom procentu holesterol koji podleže oksidaciji. Holesterol iz ovih LDL paketića se lepi za zidove krvnih sudova i doprinosi izgradnji aterosklerotskog plaka (naslaga na zidovima krvnih sudova koje sužavaju prečnik krvnog suda). Kada je ovaj holesterol povećan dolazi do pojačanog stvaranja ovih naslaga, tj.plaka. Kada se suzi promer krvnog suda povećava se krvni pritisak, pa se i srce dodatno opterećuje.

Zašto su povećane vrednosti holesterola štetne?

Kada su vrednosti LDL – lošeg holesterola u krvi suviše visoke, on se lepi za zidove krvnih sudova i ugrađuje se u aterosklerotski plak, što dovodi do suženja krvnog suda i otvrdnjavanja zidova krvnih sudova. Ako se suviše suze krvni sudovi, otežano je snabdevanje krvlju, povećava se krvni pritisak. Ukoliko se otkine deo plaka, nastaje tromb, koji počne slobodno da pluta krvlju. Ako dospe u krvni sud koji je uži od promera tromba, može da ga začepi i tada prestaje protok krvi u deo tkiva koji je dobijao krv putem tog krvnog suda. Kada dođe do ovog začepljenja u srcu dolazi do infarkta srčanog mišića, a ako je u mozgu do moždanog udara.

Rizik za razvoj srčanih oboljenja povećavaju: pušenje, dijabetes, povišen krvni pritisak, nizak HDL, istorija srčanih oboljenja u porodici, godine – preko 45 za muškarce, preko 55 za žene.

Šta su trigliceridi?

Povećani trigliceridi se obično ne javljaju sami, već su povezani sa nekim drugim simptomima i stanjima, npr. gojaznost, dijabetes, povišen krvni pritisak. Obično kada su trigliceridi povećani, HDL „dobar“ holesterol je smanjen. Povećani trigliceridi su faktor rizika za razvoj srčanih oboljenja, a naročito ako je udružen sa drugim simptomima koji karakterišu metabolički sindrom X. Šećeri koji se unose ishranom u organizmu se troše, a višak se pretvara u trigliceride i u tom obliku čuva za periode gladi. Povećan unos šećera (ugljenih hidrata), kao i dijabetes su povezani sa povećanim stvaranjem triglicerida.

Šta može izazvati povećan holesterol?

Povećan holesterol može biti uzrokovan genetskim faktorom, lošom ishranom, gojaznošću, a faktori rizika su i slaba fizička aktivnost, godine, pol (žene pre menopauze imaju niži holesterol od muškaraca). Povišen holesterol može nastati i kao posledica nekog drugog oboljenja, npr. dijabetes, hipotireoidizam, opstruktivne bolesti jetre, oštećenja bubrega, lekovi (anabolički steroidi, progesteroni, kortikosteroidi).

Šta je ateroskleroza, a šta ja aterosklerotski plak?

Suvišan holesterol organizam ne može iskoristiti pa se on zbog toga zadržava u krvi i skuplja na zidove krvnih sudova, tj. nastaje aterosklerotski plak. Pri tom dolazi do suženja krvnih sudova, a ovaj proces se dešava u celom organizmu, ipak najopasnije je kad dođe do suženja srčanih i moždanih arterija. Ateroskleroza je pojava suženja u promeru krvnih sudova, koje se dešava tokom dugog vremenskog perioda, tj. godinama. Sužavanje arterija u nogama zbog ateroskleroze dovodi do bolova i grčeva u potkolenicama prvenstveno pri hodu.

Koje su optimalne vrednosti holesterola i triglicerida u krvi?

Ovde su date okvirne vrednosti holesterola i triglicerida, a ukoliko postoje i dodatni faktori rizika za razvoj oboljenja srca i krvnih sudova, vrednosti masti u krvi su rigoroznije. Lekar će Vam na osnovu celokupnog zdravstvenog stanja odrediti koje vrednosti masti u krvi su poželjne. Vrednost ukupnog holesterola treba biti manja od 5,0mmol/l, a vrednost LDL-holesterola manja od 3,0mmol/l. HDL-holesterol treba biti preko 1,0mmol/l.

Kako smanjiti holesterol u krvi?

Holesterol u krvi može biti povećan kao posledica povećanog unosa masti u ishrani ili ako jetra pojačano stvara holesterol, što je uglavnom genetski predodređeno. Na smanjen unos putem ishrane može da se utiče, u takvim slučajevima moguće je regulisati holesterol promenom navika u ishrani, dok kod genetski pojačanog stvaranja holesterola, samo dijeta nije dovoljna i potrebno je koristiti i lekove.

Strong Nature Aktivni ugalj + probiotik 10 +10

SKU 00498
420,00 RSD
In stock
1
Product Details

Strong Nature aktivni ugalj + probiotik za digestivni trakt

10 kapsula probiotika ( 1 kapsula= 7 milijardi liofilizovanih probiotskih bakterija u renutku proizvodnje) + 10 kapsula aktivnog uglja

Aktivni (medicinski) ugalj ima sposobnost adsorpcije velikog broja supstanci organskog i neorganskog porekla, kao i gasova. Adsorpcija velikog broja sastojaka hrane, kao i kontaminenata unetih hranom i vodom za piće, aktivnih komponenti mnogih lekova, produkata bakterijskog metabolizma i dr. omogućena je velikom specifičnom površinom čestica. Ne resorbuje se iz gastrointestinalnog trakta i ne podleže metaboličkoj razgradnji. Kao sastavni deo kućne apoteke poželjno ga je imati sa sobom na putu, odmoru i na izletima. Pozitivne efekte pokazuje kod nespecifične dijareje, nadimanja nakon obroka, gasova, grčeva i mamurluka. Daje trenutno olakšanje kod ovih tegoba.

Probiotici su živi mikroorganizmi koji imaju različita povoljna dejstva na zdravlje. Najčešće korišćeni probiotici su različite vrste sojeva Lactobacillus i Bifidobacterium i STRONG NATURE AKTIVNI UGALJ + PROBIOTIK sadrži upravo njih. Ovi sojevi stvaraju mlečnu kiselinu koja doprinosi stvaranju kisele sredine u digestivnom sistemu koja je nepovoljna za razmnožavanje štetnih bakterija kojima za rast odgovara bazna sredina. Mlečna kiselina takođe povećava apsorbciju minerala kao što su kalcijum, bakar, magnezijum i gvožđe. Lactobacillus vrste su odgovorne za stvaranje laktaze, enzima neophodnog za razlaganje laktoze, mlečnog šećera. Zahvaljujući ovim delovanjima probiotici pomažu uspostavljanju ponovne ravnoteže crevne mikroflore, doprinose boljem varenju i jačanju imunog sistema. Pozitivne efekte pokazuju u prevenciji i lečenju nekih gastrointestinalnih poremećaja uključujući dijareju uzrokovanu primenom antibiotika ili virusnom infekcijom, zatim kod nadimanja i grčeva u stomaku.

Aktivni sastojci po 1 kapsuli:

250 mg aktivnog medicinskog uglja dobijenog karbonizacijom ljuske kokosovog oraha +

Smeša liofilizovanih probiotskih kultura: Lactobacillus helveticus 32,60 mg; Lactobacillus rhamnosus 7,30 mg; Lactobacillus lactis 10,90 mg; Bifidobacterium breve 7,30 mg; Bifidobacterium bifidum 3,60 mg; Bifidobacterium longum 10,90 mg (5 milijardi probiotskih bakterija po kapsuli).

Ostali sastojci: želatin, boje E171, E172.

Uputstvo za upotrebu:

Deca starija od 3 godine i odrasli:

Aktivni ugalj:

Kod problema s probavom: po potrebi uzeti 2-3 kapsule, 3-4 puta na dan. Ukoliko je potrebno sadržaj kapsule može se razmutiti u čaši vode i popiti.

Kod nadimanja nakon obroka: uzeti 1 g (4 kapsule) 30 minuta pre i 1 g (4 kapsule) neposredno posle obroka.

Probiotik: jedna kapsula dnevno, u razmaku od bar 2 sata u odnosu na uzet aktivni ugalj.


Save this product for later