Izaberite stranicu

Šta je to LDL i HDL holesterol?

Masti nisu rastvorljive u vodi, te se ne mogu transportovati krvlju. Stoga se pakuju u posebne paketiće, da bi se transportovale krvlju. Ovi paketići se sastoje od nosača – proteina i masti (lipida) koje se transportuju, pa se paketići nazivaju lipoproteini. LDL (low density lipoprotein) je lipoprotein niske gustine, a HDL (high density lipoprotein) je lipoprotein visoke gustine. LDL ima nisku gustinu, jer je bogat mastima, a poznato je da masti i ulja plivaju na vodi, zato što su lakši od vode, tj. imaju manju gustinu. HDL ima malo masti, a mnogo više proteina (nosača) u svom sastavu, zato nije štetan, a čak je i „dobar“, jer ima kapacitet da kupi holesterol iz krvnih sudova i tako ih čisti.

Šta je to dobar holesterol?

Dobar holesterol ili HDL (high density holesterol) smatra se da ima sposobnost da skuplja masnoću sa zidova krvnih sudova i na taj način sprečava nagomilavanje masti na zidovima krvnih sudova i sužavanje krvnih sudova. Razvojem suženja krvnih sudova, povećava se krvni pritisak i povećavaju šanse za začepljenje krvnih sudova, ako dođe do nastanka tromba. Dobar holesterol prikupljene masnoće prenosi u jetru, gde se dalje obrađuju, pa što više ima ovog „dobrog“ holesterola tim bolje, jer će manje biti slobodnog holesterola u krvi.

Šta je to loš holesterol?

Loš holesterol ili LDL sadrži u velikom procentu holesterol koji podleže oksidaciji. Holesterol iz ovih LDL paketića se lepi za zidove krvnih sudova i doprinosi izgradnji aterosklerotskog plaka (naslaga na zidovima krvnih sudova koje sužavaju prečnik krvnog suda). Kada je ovaj holesterol povećan dolazi do pojačanog stvaranja ovih naslaga, tj.plaka. Kada se suzi promer krvnog suda povećava se krvni pritisak, pa se i srce dodatno opterećuje.

Zašto su povećane vrednosti holesterola štetne?

Kada su vrednosti LDL – lošeg holesterola u krvi suviše visoke, on se lepi za zidove krvnih sudova i ugrađuje se u aterosklerotski plak, što dovodi do suženja krvnog suda i otvrdnjavanja zidova krvnih sudova. Ako se suviše suze krvni sudovi, otežano je snabdevanje krvlju, povećava se krvni pritisak. Ukoliko se otkine deo plaka, nastaje tromb, koji počne slobodno da pluta krvlju. Ako dospe u krvni sud koji je uži od promera tromba, može da ga začepi i tada prestaje protok krvi u deo tkiva koji je dobijao krv putem tog krvnog suda. Kada dođe do ovog začepljenja u srcu dolazi do infarkta srčanog mišića, a ako je u mozgu do moždanog udara.

Rizik za razvoj srčanih oboljenja povećavaju: pušenje, dijabetes, povišen krvni pritisak, nizak HDL, istorija srčanih oboljenja u porodici, godine – preko 45 za muškarce, preko 55 za žene.

Šta su trigliceridi?

Povećani trigliceridi se obično ne javljaju sami, već su povezani sa nekim drugim simptomima i stanjima, npr. gojaznost, dijabetes, povišen krvni pritisak. Obično kada su trigliceridi povećani, HDL „dobar“ holesterol je smanjen. Povećani trigliceridi su faktor rizika za razvoj srčanih oboljenja, a naročito ako je udružen sa drugim simptomima koji karakterišu metabolički sindrom X. Šećeri koji se unose ishranom u organizmu se troše, a višak se pretvara u trigliceride i u tom obliku čuva za periode gladi. Povećan unos šećera (ugljenih hidrata), kao i dijabetes su povezani sa povećanim stvaranjem triglicerida.

Šta može izazvati povećan holesterol?

Povećan holesterol može biti uzrokovan genetskim faktorom, lošom ishranom, gojaznošću, a faktori rizika su i slaba fizička aktivnost, godine, pol (žene pre menopauze imaju niži holesterol od muškaraca). Povišen holesterol može nastati i kao posledica nekog drugog oboljenja, npr. dijabetes, hipotireoidizam, opstruktivne bolesti jetre, oštećenja bubrega, lekovi (anabolički steroidi, progesteroni, kortikosteroidi).

Šta je ateroskleroza, a šta ja aterosklerotski plak?

Suvišan holesterol organizam ne može iskoristiti pa se on zbog toga zadržava u krvi i skuplja na zidove krvnih sudova, tj. nastaje aterosklerotski plak. Pri tom dolazi do suženja krvnih sudova, a ovaj proces se dešava u celom organizmu, ipak najopasnije je kad dođe do suženja srčanih i moždanih arterija. Ateroskleroza je pojava suženja u promeru krvnih sudova, koje se dešava tokom dugog vremenskog perioda, tj. godinama. Sužavanje arterija u nogama zbog ateroskleroze dovodi do bolova i grčeva u potkolenicama prvenstveno pri hodu.

Koje su optimalne vrednosti holesterola i triglicerida u krvi?

Ovde su date okvirne vrednosti holesterola i triglicerida, a ukoliko postoje i dodatni faktori rizika za razvoj oboljenja srca i krvnih sudova, vrednosti masti u krvi su rigoroznije. Lekar će Vam na osnovu celokupnog zdravstvenog stanja odrediti koje vrednosti masti u krvi su poželjne. Vrednost ukupnog holesterola treba biti manja od 5,0mmol/l, a vrednost LDL-holesterola manja od 3,0mmol/l. HDL-holesterol treba biti preko 1,0mmol/l.

Kako smanjiti holesterol u krvi?

Holesterol u krvi može biti povećan kao posledica povećanog unosa masti u ishrani ili ako jetra pojačano stvara holesterol, što je uglavnom genetski predodređeno. Na smanjen unos putem ishrane može da se utiče, u takvim slučajevima moguće je regulisati holesterol promenom navika u ishrani, dok kod genetski pojačanog stvaranja holesterola, samo dijeta nije dovoljna i potrebno je koristiti i lekove.

Twinlab Iron Caps (helirano gvožđe) 100 kps

SKU 00379
950,00 RSD
In stock
1
Product Details

Gvožđe je neophodno za održavanje života, jer bez njega ne bi bila moguća proizvodnja hemoglobina (crvenih krvnih zrnaca), mioglobina (najbrži izvor kiseonika za mišiće) i nekih enzima koji obezbeđuju ćelijsko disanje. Smatra se jednim od najstarijih lekovitih sredstava. Gvožđe potpomaže rast i otpornost organizma prema bolestima. Sprečava i leči anemiju i vraća koži prirodnu boju i elastičnost.

Organizam ne može da ga sintetiše, tako da su hrana i dodaci ishrani jedini način za njegovo unošenje. Prirodni izvori gvožđa su: crveno meso, džigerica, jezgrasti plodovi i razno povrće, a od dodataka najbolje se asimiluje organsko gvožđe u heliranom obliku, kod kojeg je molekul minerala okružen molekulima aminokiselina, pa nema prepreke u prolasku crevne barijere. Nasuprot tome, neorgansko gvožđe (ferosulfat) uništava vitamin E, mali mu je procenat resorpcije (oko 10%), pa stoga doze moraju biti desetak puta veće, a to stvara probleme u crevnom i želudačnom traktu.

Najvažnija uloga gvožđa je u transportu kiseonika kroz krvotok, a pored toga ono potpomaže rast, sprečava zamor, pojačava imunitet i obezbeđuje pravilan metabolizam vitamina B kompleksa. Nedostatak gvožđa dovodi do sledećih oboljenja i tegoba:

- hipohromne anemije
- atrofije mišića i sluzokože
- nervoze, smanjene pažnje, koordinacije i koncentracije, opadanje kose
- malokrvnosti, neprirodne boje kože, umora, malaksalosti
- slabljenja imuniteta

Resorpciju gvožđa pomažu: vitamin C, folna kiselina, B kompleks, bakar, kobalt i mangan, a smanjuju: tanin (kafa, čaj), fitati i fosfati (mleko, jaja, žitarice, kozervansi), herpes, reumatska i gljivična oboljenja. Žene gube dvostruko više gvožđa nego muškarci. Višak gvožđa dovodi do hemohromatoze, taloženja u koži i unutrašnjim organima, jetri, pankreasu i testisima. Uzimanje gvožđa treba prekinuti kod bakterijskih infekcija, jer se bakterije brže razvijaju u prisustvu gvožđa.

TWINLAB-ovo helirano organsko gvožđe (ferofumarat) ima visok procenat apsorpcije (preko 80%).

Preporučena doza
Odrasli 1 kapsula (18 mg) dnevno uz jelo. Gvožđe sinergijski delije sa vitaminom C ili multivitaminskim suplementima.

Deca smeju da uzimaju gvožđe samo u preparatima za svoj uzrast, jer visoke doze za njih mogu biti opasne. Trudnice i dojilje treba da uzimaju gvožđe uz konsultaciju lekara. Gvožđe ne treba da uzimaju osobe sa anemijom srpastih ćelija, hemohromatozom ili talasemijom.


Podaci o nutritivnoj vrednosti
Broj doza po pakovanju: 100
Sastav (1 kapsula):
Gvožđe (fumarat)18 mg
Ostali sastojci:
Krompirov skrob, želatin, prečišćena voda, lecitin, unakrsno vezana natrijumkarboksimetilceluloza (stabilizator), magnezijum stearat, tigliceridi srednjeg lanca (emulgator).

Save this product for later