Izaberite stranicu

Dijetetski suplementi ili dodaci ishrani su sve više zastupljeni u upotrebi, mogu da se nabave u supermarketima na akcijama po vrlo pristupačnim cenama. Da li je baš opravdano staviti kantarion na police supermarketa, ako se zna da on utiče na zadržavanje drugih lekova u organizmu? Pa npr. žene koje koriste kontraceptive i kupe kantarion na akciji, mogu neočekivano zatrudneti, a da nisu ni svesne da je za to kriv kantarion, koji ubrazava eliminaciju oralnih kontraceptiva i na taj način im smanjuje dejstvo. Regulacija propisa u našoj zemlji (Srbiji) o dodacima ishrani je takva da se oni svrstavaju u kategoriju hrane i podležu istim propisima kao i druge životne namirnice. Polazi se od pretpostavke da se upotrebom nižih doza i slabijih koncentracija od onih koje ispoljavaju lekovito dejstvo stvara mogućnost za bezbednu upotrebu i slobodno stavljanje u promet. Ipak, u nekim zemljama regulatorne zdravstvene vlasti počinju da uviđaju značaj mogućih interakcija lekova i dodataka ishrani, te uvode posebne propise o natpisima i upozorenjima koje moraju sadržati dodaci ishrani.

Ponuda dodataka ishrani je ogromna, zato treba dobro proceniti šta vašem organizmu zaista treba. Na osnovu reklama i natpisa u medijima, stiče se utisak da prosečan čovek može da koristi mnoge dodatke ishrani, kome ne treba nešto za mršavljenje, za poboljšanje zdravlja srca, protiv zaboravnosti ili za smanjenje stresa? Većina populacije može pronaći kod sebe potrebu za ovakvim preparatima.

Kada uvidite da postajete zaboravniji i pomislite da biste mogli potražiti neki prirodni lek za to, ponudiće vam npr. ginko. Ali, koji ginko da izaberete? Koja količina ekstrakta je potrebna da se ispolji dejstvo? Da li je proizvod koji koristite standardizovan (da li je određen sadržaj aktivnih materija)? Koliko dugo treba da ga primenjujete da bi se ispoljili željeni rezultati? U kojoj meri vaš organizam može da iskoristi lekovite materije iz dređenog preparata? Da li je proizvod koji koristite prirodan?

Brojna su pitanja koja se postavljaju pri izboru dodataka ishrani, da bi se postigao željeni efekat. Propisi koji regulišu ovu oblast su isti propisi koji važe i za namirnice, a zvanično se na proizvode iz kategorije dodataka ishrani ne smeju stavljati natpisi da se koriste za dijagnozu, lečenje ili prevenciju bilo koje bolesti. Ovi proizvodi podležu mikrobiološkoj (ne smeju biti zagađeni bakterijama, virusima, parazitima…) i toksikološkoj (ne smeju sadržati toksične materije) analizi, ali sam sadržaj aktivnih, lekovitih materija ne podleže kontroli. Svaki proizvođač je sam odgovoran za sadržaj i kvalitet lekovitih materija u svom preparatu, a za sada ne postoji regulatorno telo koje je ovlašćeno da kontroliše lekovite materije u suplementima. Proizvođači dodataka ishrani koji žele da stvore imidž ili održe dobre pozicije kod potrošača, svakako vode računa o kvalitetu svojih proizvoda. Ako postoje naučni dokazi o efikasnosti nekog prirodnog leka, precizno definisane doze koje treba da se primenjuju, precizno određene aktivne komponente i potvrda o kvalitetu nekog proizvoda, upotrebom takvog proizvoda može se očekivati i pozitivan efekat na zdravlje.