Izaberite stranicu

Šta je suva koža?

Kod suve kože u gornjim slojevima nedostaje vlage i lipidnih materija. Koža je gruba, hrapava, ljuspasta, bez sjaja i smanjene elastičnosti. Osobe sa suvom kožom često imaju neprijatan osećaj zategnutosti ili čak svraba, koji pre svega može nastati posle pranja. Svrab izaziva češanje, pa se koža može povrediti i kasnije inficirati. Takođe i upale kože sa crvenilom, deskvamacijom, plikovima i pustulama – takozvani ekcem, mogu nastati; ljudi sa suvom kožom reaguju naročito osetljivo na štetne i iritirajuće uticaje – kao što su toplota, hladnoća i sunčeva svetlost. Zato često opisuju svoju kožu kao osetljivu i izbegavaju mere nege iz straha da ne bi doveli do pogoršanja stanja.

Koji su uzroci suve kože?

Još uvek nije u potpunosti razjašnjeno zašto toliko ljudi pati od suve kože, ali je poznato da postoji nasledni faktor, kao i uticaji sredine koji doprinose isušivanju kože. Suva koža može da se javi i kao prateći simptom neke bolesti.

Kod ljudi koji imaju sklonost ka neurodermatitisu, polenskoj kijavici, alergijskoj astmi, prirodna barijerna funkcija kože je narušena. Gubi se mnogo vlage, a štetnim i nadražujućim materijama, kakvi su alergeni, olakšan je pristup. Nedostatak ili loš kvalitet lipida je glavni uzrok oštećene barijerne funkcije kože. Smanjena proizvodnja masti i nedostatak hvatača vode – prirodnih faktora za ovlaživanje, dovode do suve kože. Posledica je oštećen hidrolipidni film. Takođe i kiselom zaštitnom omotaču koji odbija izazivače bolesti i stabiliše barijeru, šteti nedostatak lipida i vlage.

Kod nekih oboljenja može doći do razvoja suve kože, npr. dijabetes melitus, oboljenja jetre, žuči, bubrega. Nekad je izgled kože prvi znak za doktore da posumnjaju na neku bolest.

Takođe, prečesto i suviše intenzivno pranje, tuširanje i kupanje sa ili bez sapuna ili upotreba pogrešnih proizvoda za negu dovode do suve kože. Svoj doprinos daje i klima (hladnoća, suv vazduh).

Na šta treba obratiti pažnju pri čišćenju suve kože?

Pogrešne navike u čišćenju i nezi mogu negativno uticati na stanje kože. Zato je važno znati šta šteti, a šta koristi koži. Uvek se iznova diskutuje da li kod suve kože uopšte treba primenjivati sredstva za čišćenje. Ukoliko se izaberu odgovarajući preparati i primenjuju na pravi način neće se naškoditi koži.


Praktični saveti za čišćenje kože

Kao i u svemu drugom i kod čišćenja suve kože najbolje je imati mere. To znači, svako preterivanje je loše.

Kožu ne treba prati prečesto

Dovoljno je prati je ujutru i uveče. Posebna zaprljanja tokom dana se mogu ukloniti dodatnim pranjem. Ne savetuje se svakodnevno tuširanje ili čak više puta u toku dana. U svakom slučaju treba da se koriste posebno blagi proizvodi za čišćenje. Često je dovoljno primeniti sredstvo za čišćenje samo u predelu pazuha, na stopalima i genitalnom predelu, a ostatak tela isprati čistom vodom. Znoj i hidrosolubilne nečistoće mogu se ukloniti samo vodom. Nakon čišćenja, koža treba da se namaže odgovarajućim proizvodom za negu.

Najbolje je koristiti uljane kupke

Kupke ne treba sprovoditi češće od dvaput nedeljno. Dodaci za kupke moraju odgovarati potrebama suve kože, a ne dodatno je isušivati. Najbolje su uljane kupke, koje imaju funkiju nege kože, pa se mogu češće primenjivati. Neke od njih se ne ispiraju i ne brišu, već se koža samo utapka posle izlaska iz vode. Takođe, uspeh u očuvanju barijerne funkcije kože u mnogome zavisi od pravilne primene proizvoda za čišćenje.

Ne treba se predugo kupati ili tuširati

Tuširanje treba da traje 5 do 10 minuta, a kupka ne duže od 20 minuta. Ako se ne može izbeći tuširanje više puta u toku dana potrebno je skratiti vreme tuširanja. Svaki kontakt sa vodom uklanja jedan deo važnog zaštitnog sloja - hidrolipidnog filma, naše kože. Ako je voda topla i uz to se primenjuju sredstva za čišćenje, može čak doći do potpunog odstranjivanja ovog filma. To ne predstavlja problem kod zdrave kože, jer ona može otkloniti ovaj štetan uticaj u relativno kratkom vremenu. Kod suve kože je ova sposobnost regeneracije oštećena ili usporena, pa štetne materije iz spoljašnje sredine mogu prodreti. Osim toga, dolazi do gubitka vlage iz dubljih slojeva kože.

Treba izbegavati vruću vodu

Što je toplija voda, to je veći gubitak lipida i vlage i više se oštećuje kožna barijera. Idealna temperatura za pranje, kupanje i tuširanje je između 32˚ i 35˚C.

Ne koristite previše sredstva za čišćenje

“Manje je više”. Ne koristite previše sredstva za čišćenje. Proizvodi za pranje i čišćenje treba da se nanose na mokru kožu. Pri čemu treba da se nanese tečno sredstvo za pranje veličine zrna graška na ruku ili sunđer za kupanje i rastrlja po koži. Čvrsta sredstva za pranje treba da se rastrljaju po ruci ili sunđeru i zatim da se nanesu po koži. Kod tuširanja ne treba se sapunjati pod mlazom vode. Da bi se postigla bogata pena često se preteruje sa sredstvom za pranje i oštećuje se barijerna funkcija kože. Pri tom se zaboravlja da količina pene nema uticaja na sposobnost čišćenja nekog proizvoda. Posle nanošenja treba temeljno isprati čistom vodom, tako da ne ostane tragova sredstva za čišćenje. Za ispiranje je potrebno duplo više vremena nego za čišćenje. Izuzetak su uljane kupke, kod kojih je iz terapeutskih razloga poželjno da ostane sloj ulja na koži.

Koji proizvodi su pogodni za čišćenje suve kože?

Koriste se različiti tečni i čvrsti proizvodi koji sadrže blage tenzide. Sapune treba izbegavati. Proizvodi bez sapuna se nazivaju sindeti. Tipični pripravci su emulzije za pranje, uljne kupke i dodaci za kupke. Ovi proizvodi sadrže dodatne masne komponente za obnavljanje kože. Radi boljeg raspoznavanja nose oznake kreme za tuširanje, ulja za tuširanje ili tečni sapuni za ruke. Kod uljanih kupki treba razlikovati emulzione kupke, koje se u vodi rastvaraju i imaju visoku sposobnost čišćenja, i neemulgovane uljane kupke koje stvaraju film na površini vode, koji se po napuštanju kupke zadržava na koži. Stoga oni prvenstveno služe nezi kože. Za naročito osetljivu kožu lica treba koristiti posebne proizvode kao što su mleka, kreme i ulja. Toniziranje posle čišćenja je preporučljivo, ali treba koristiti blage proizvode, bez alkohola.

Šta treba imati na umu pri nezi suve kože?

Kod suve kože je neophodna primena mleka za telo, jer same uljane kupke ne mogu da zadovolje njene potrebe. Koliko često kožu treba mazati zavisi od stepena isušenosti, od faktora spoljašnje sredine kojima je koža izložena i od primenjenih proizvoda. Ako koža zateže ili svrbi nekoliko sati posle nanošenja proizvoda za negu, to je znak da je proizvod pogrešno izabran i da ga treba zameniti za prikladniji. Generalno su emulzije voda u ulju sa visokim udelom lipida bolje od emulzija ulje u vodi. Pošto se formulišu sve složeniji proizvodi, nemoguće je iz deklaracije utvrditi o kom tipu emulzije se radi, pa je potrebno pratiti savete proizvođača.

Praktični saveti za negu kože

1. Proizvod za negu nanositi u malim količinama.
Umesto da se odjednom nanese velika količina, bolje je proizvod za negu nanositi u malim porcijama. Lakim pritiskom i kružnim pokretima treba utrljati proizvod u kožu. Ako na koži ostane mastan film, to je znak da je naneto previše proizvoda, sa izuzetkom masti i ulja. Višak proizvoda treba ukloniti papirnom maramicom.
2. Najbolja nega se postiže posle čišćenja.
Najbolje dejstvo proizvoda za negu se postiže neposredno posle čišćenja.
3. Potrebe za negom su različite na različitim delovima kože.
Najbolji primer je mešovita koža lica. Ovde se ciljano nanosi sredstvo za negu na više suvu kožu, a ne tretira se T zona (čelo, nos, brada).
4. Upaljenu kožu treba posebno tretirati.



Pri tome se treba držati uputstava koje je dao profesionalac u pružanju zdravstvene zaštite.
5. Na šta treba paziti pri postojećim alergijama?
Ovde je bitno tačno znati na koje komponente je osoba alergična. Tada se mogu izabrati proizvodi koji ne sadrže dotične proizvode. Hipoalergeni proizvodi ne sadrže poznate alergene kao što su parfemi, konzervansi, veštačke boje.