Verovatno ste čuli za izraz SLOBODNI RADIKALI, i verovatno vam je zvučao pomalo smešno. Ali ovi slobodni radikali o kojima je reč kada su u pitanju ćelije i molekuli, nemaju veze sa politikom. Bilo ih je oduvek mnogo pre političara, i biće ih i mnogo posle svih političara.
Svaka ćelija se sastoji od raznih molekula, koje grubo klasifikujemo kao šećere (ugljene hidrate), masti (lipide), belančevine (proteine), nukleinske kiseline (DNK -genetski materijal)… Svi ovi molekuli se sastoje od atoma koji su povezani hemijskim vezama. Hemijske veze nastaju medjusobnim povezivanjem elektrona. Ako pod određenim okolnostima dođe do pucanja hemisjke veze, ostaju nespareni elektroni. Kada neki molekul ostane sa nesparenim elektronom, postaje slobodni radikal.
Slobodni radikali su veoma reaktivni, tj. treba im da što hitnije ovaj nespareni elektron odreaguje sa nekim drugim elektronom i nagradi hemijsku vezu.
Organizam se stalno bori sa slobodnim radikalima
Slobodni radikali svakodnevno nastaju u svakom čoveku u ćelijama. Međutim, organizam ima mehanizme da ih neutrališe i da na taj način spreči njihovo razorno dejstvo. Postoje antioksdiansi u hrani koji se uspešno bore sa slobodnim radikalima. To su pre svega sastojci voća i povrća.
Svo voće i povrće koje ima crvene, narandžaste i žute pigmente sadrži beta-karotene, koji su moćni antioksidansi. Paradajz sadrži značajne količine likopena, jedne varijante beta-karotena, koja ima izrazito jako antioksidativno dejstvo. Svo voće koje je tamno-plave i ljubičaste boje sadrži antocijane, koji takođe ispoljavaju dejstvo protiv slobodnih radikala. Grozdje i vino sadrže moćne antioksidanse, kao i borovnice, kupine i drugo tamno-plavo i ljubičasto voće.
Slobodni radikali su jaki oksidansi (teže da preotmu elektron drugim molekulima), a njih neutrališu antioksidansi, jer imaju elektrone koje mogu da daju oksidansima i tako ih stabilizuju (da ne budu reaktivni).
Slobodni radikali oštećuju ćelije, tkiva, organe… ceo organizam
Slobodni radikali pokreću lančane reakcije, jer kada nekom stabilnom molekulu preotmu elektron, on postaje slobodni radikal. A pa sada taj slobodni radikal napda druge molekule, da im preotme elektron i postane stabilan, i tako u krug, u krug…
Slobodni radikali oštećuju sve ćelijske strukture: ćelijsku membranu, ćelijske organele, a najveća šteta nastaje kada dođe do oštećenja genetskog materijala, DNK. Promene u genima vode ka mutacijama, a mutacije ćelija mogu biti i ka malignim ćelijama.
Oštećenjem zidova krvnih sudova omogućava se razvoj i napredovanje ateroskleroze. Na zidove krvnih sudova se lepe masti i holesterol, kalcijum ih zacementira, tako nastaje aterosklerotski plak ili u prevodu nakupine masti na zidovima krvnih sudova. Masti kao što znamo lako mogu da užegnu (oksidacija masti), pa tako dolazi do ubrzanog oštećenja krvnih sudova. Ako se deo ovih masnih nakupina otkine organizam reaguje kao da je došlo do povrede i počinje proces koagulacije krvi. Tada se trombociti lepe na masnu nakupinu, pri čemu nastaje tromb. Nekada je tromb dovoljno velik da potpuno začepi krvni sud. Ekstremni slučajevi su kada do ovakvog začepljenja krvnog suda dođe u mozgu, i to se naziva moždani udar ili šlog, ili u srcu, i to se naziva srčani udar ili infarkt miokarda.
Oštećenje DNK dovodi do razvoja malignih ćelija
Slobodni radikali oštećuju DNK i dovode do mutacija gena, na taj način dolazi do stvaranja kancerogenih ćelija. Ako kancerogene ćelije počnu da se razvijaju neograničeno nastaju tumori. U poslednje vreme došlo je do epidemije malignih oboljenja, a pretpostavlja se da je to velikim delom zbog mnogo veće izloženosti stanovništva zagadjenjima vode, vazduha, hrane… i životom pod stalnim stesom.
Šta se dešava kada organizam ne može da se izbori sa slobodnim radikalima?
Slobodni radikali se stalno stvaraju i neutrališu u organizmu. Problem nastaje kada se oni stvaraju većom brzinom nego što organizam može da ih neutrališe, a do toga dolazi u uslovima stresa, kod povećanih fizičkih i umnih naprezanja, pod dejstvom otrova, pesticida, herbicida, duvanskog dima, zračenja, izduvnih gasova, prekomernog sunčanja, nekih lekova.
Kada se slobodni radikali stvaraju većom brzinom nego što organizam može da ih neutrališe, nastaju uslovi za propadanje čelija i razvoj bolesti. Mnoga oboljenja nerava, krvnih sudova, srca, tumori… povezuju se upravo sa povećnom izloženošću nekim štetnim agensima, koji su preko stvaranja slobodnih radikala doveli do razvoja bolesti.
Slobodni radikali takodje ubrzavaju starenje organizma, jer dovode do ubrzanog propadanja ćelija.