Odavno je poznato da se sklonost ka alergijama i astmi nasleđuje. U porodicama u kojima jedan ili oba roditelja imaju alergiju veće su šanse da se i kod dece razviju alergijske reakcije. Ako se sumnja na povećanu sklonost alergijama moguće je sprovesti preventivne mere da do alergije ne dođe.
Sprečavanje nastanka alergija na hranu
Alergije na hranu mogu izazvati različite simptome od ekcema do po život opasnog anafilaktičkog šoka. Da bi se sprečio razvoj alergija na hranu potrebno je odložiti kontakt sa novim, potencijalno alergenim vrstama hrane kod dece. Mlađa odojčad je skonija razvoju alergija od starije odojčadi, pa je značajno, odložiti uvođenje novih namirnica za period kad dete postane starije odojče. Majke treba da doje svoju odojčad bar 4-6 meseci, ukoliko je moguće, jer majčino mleko ojačava imunitet odojčeta i nema alergeni potencijal.
Odojčadima ne treba davati čvrstu hranu do 6. meseca. Od 6. do 12. meseca odojčadima se uvode u ishranu povrće, pirinač, meso i voće. Namirnice treba uvoditi jednu po jednu da bi se pratila reakcija na hranu i u slučaju alergije prekinulo davanje izvesne namirnice. Posle prve godine mogu se dodavati pšenica, kukuruz, citrusno voće i soja. Od druge godine uvode se jaja. I konačno u trećoj godini daju se i riba i kikiriki.
Sprečavanje alergija na alergene iz životne sredine i razvoja astme Pušenje u toku trudnoće je povezano sa povećanom sklonošću ka kašlju kod dece. Izlaganje dece duvanskom dimu povećava šanse za razvoj astme i drugih hroničnih respiratornih oboljenja. Takođe, i respiratorne infekcije mogu dovesti do razvoja astme. Dojenjem deteta do 6. meseca jača se imuni sistem i sprečava razvoj alergijskih reakcija, respiratornih infekcija i astme.
Prevencija razvoja simptoma alergije kod podložnih osoba
U proleće počinje period cvetanja mnogih biljaka čiji je polen alergogen. Polen predstavlja okrugle mikročestice koje služe za oplodnju biljaka, bez polena biljke ne bi cvetale. Polen se raznosi vazduhom, a naročito se koncentracije povećavaju kada duva vetar. Ipak, imuni sistem čoveka često prepoznaje polen kao napadača iako polen ne predstavlja nikakvu opasnost za zdravlje. U ovim slučajevima dolazi do razvoja polenske kijavice. Deca koja su podložna alergijama svake godine u isto doba osete simptome polenske kijavice.Polenska kijavica ili alergijski rinitis se javlja u periodima cvetanja raznih vrsta biljaka, od aprila do septembra. Pod dejstvom polena, koji izaziva alergijsku reakciju dolazi do pojačanog lučenja sekreta iz nosa, zapušenog nosa, kijavica, crvenilo i suzenje očiju (alergijski konjuktivitis).
Antihistaminici (Pressing, Flonidan, Aerius, Claritine…) i dekongestanti (kapi i sprejevi za nos- Olint, Nafazol, Adrianol…) su najčešće primenjivani lekovi koji se koriste kada se simptomi polenske kijavice već razviju.
Preventiva
Za sprečavanje prejakog, nepotrebnog imunog odgovora organizma- alergije može se primeniti koren astragalusa. Astragalus utiče na sprečavanje razvoja preosetljivosti na određene alergene supstance i sprečava razvoj prejakog imunološkog odgovora organizma na bezopasne supstance (alergene). Astragalus ne treba davati deci mlađoj od godinu dana.