Izaberite stranicu

Zašto da se umarate vežbanjem? Ko ima vremena da ide peške? Da li znate šta redovno vežbanje može da učini za Vaše zdravlje?

Koristi od fizičkih aktivnosti su daleko veće nego što mislite. Kad bi bila pilula sa toliko korisnih efekata koliko ih ima redovno vežbanje, svi ljudi bi uzimali tu pilulu. Evo nekih koristi redovnog vežbanja ili svake druge fizičke aktivnosti:

  • Smanjuje holesterol

    Vremenom nivo lošeg holesterola LDL raste, a nivo dobrog holesterola HDL opada. Na taj način srce i krvni sudovi su manje zaštićeni nego ranije, pa se stvara pogodno tlo za nastanak srčanih oboljenja. Povećan holesterol se akumulira sa unutrašnje strane krvnih sudova i dovodi do njihovog sužavanja, tj. ateroskleroze. Najbolji način da se dobar holesterol poveća je da se vežba, a da bi se loš holesterol smanjio, da se jede malo zasićenih masti životinjskog porekla.

  • Snižava trigliceride

    Trigliceridi su vrsta masti koja ukazuje na progresiju ateroskleroze. Utvrđeno je da je kod ljudi koji treniraju nivo HDL-a (dobrog holesterola) viši, a nivo triglicerida niži, nego kod ljudi koji ne treniraju.

  • Niži rizik za povećan krvni pritisak

    Kako se krvni pritisak povećava rizik za srčani i moždani udar raste. Nažalost, starenjem krvni pritisak obično raste. Što su ljudi fizički aktivniji krvni pritisak im je bolje regulisan, čak i u starosti.

  • Zdraviji krvni sudovi

    Mnogi krvni sudovi su elastični, da bi mogli da se prošire kada su povećane potrebe za krvlju i kiseonikom, odnosno da se naknadno skupe. Pušenjem, nakupljanjem holesterola ili prosto starenjem dolazi do smanjenja elastičnosti krvnih sudova, što povećava rizik za razvoj srčanih oboljenja. Redovnim vežbanjem krvni sudovi se skupljaju i šire u zavisnosti od opterećenja, pa se tako održava elastičnost krvnih sudova.

  • Smanjuje se rizik za rak debelog creva

    Rak debelog creva se sve više širi među muškom populacijom i već je postao jedno od vodećih kancerogenih oboljenja. Smatra se da bi se 80% slučajeva ove bolesti moglo sprečiti. Pri tom, ishrana bogata biljnim vlaknima i fizička aktivnost se smatraju najvažnijim promenama u načinu života, koje smanjuju rizik za nastanak raka debelog creva 30-40%.

  • Jače kosti

    Vremenom se smanjuje gustina kostiju, što povećava rizik za prelom kostiju. Istraživanja pokazuju da teška fizička aktivnost kod muškaraca od 40-tih do 60-tih godina značajno smanjuje rizik za prelom kuka.

  • Regulacija telesne težine

    Istraživanja pokazuju da je ljudima generalno lakše biti fizički aktivan, nego smanjiti unos kalorija. Ako smanjite telesnu težinu za 10% i bavite se fizičkom aktivnošću, šanse da ćete ponovo vratiti izgubljene kilograme su mnogo manje nego kod ljudi koji su fizički neaktivni. Fizička aktivnost nije samo treniranje, trčanje, plivanje, teretana, već i svi fizički poslovi koji postoje u kući, dvorištu, bašti, voćnjaku, njivi. Svakako aerobna aktivnost je najefikasnija u ubrzavanju metabolizma i sagorevanju kalorija.

  • Duži život

    Kada se sve sabere fizički aktivni ljudi žive duže i zdravije. Jedno finsko istraživanje na preko 15 000 muškaraca od 30 do 59 godina, koji su praćeni tokom 20 godina, pokazalo je da oni koji su bili fizički aktivni (džogiranje, skijanje, plivanje, baštovanstvo) imali su 21% manje šanse za razvoj oboljenja srca i krvnih sudova i samim tim manju stopu smrtnosti.

Koliko fizičkih aktivnosti je potrebno?

Odgovor bi mogao da se formuliše, što više to bolje. Sagorevanjem bar 1000 kalorija nedeljno produžićete sebi život. Što ste više fizički aktivni, veća će biti i korist za Vaš organizam i opšte zdravlje.