Protok krvi i frekvenca udisaja mogu da se usklade sa muzikom, što ukazuje da bi se muzika mogla koristiti kao terapijsko sredstvo za regulaciju krvnog pritiska prema istraživanju italijanskih naučnika.
Istraživači su i ranije znali da muzika bržeg tempa dovodi do ubrzanja disanja, sračnog rada i povećanja krvnog pritiska. Kada muzika stane dolazi do smanjenja frekvence udisaja, srčanih otkucaja i pada krvnog pritiska. Čak je sporija muzika usporila srčani rad. Ustanovljeno je i da je krešendo (postepeno pojačavanje muzike) dovelo do uzbuđivanja, dok je dekrešendo (postepeno utišavanje muzike) dovelo do relaksacije.
Muzika definitivno utiče na rad srca i krvnih sudova, a efekat se čak može u izvesnoj meri i predvideti. Nisu samo emocije izazvane muzikom te koje dovode do promena u radu srca i krvnog pritiska, već se smatra da i promene u radu srca i krvnih sudova utiču na pojavu emocija, koje se javljaju pri slušanju određene vrste muzike.
Istraživači su pratili 24 zdrave osobe od 24 do 26 godina starosti. Od čega su 12 bili iskusni pevači (9 žena, 3 muškarca) i 12 osoba bez prethodnog muzičkog obrazovanja (7 žena, 5 muškaraca). Ispitanici su dobili specijalne slušalice za glavu i bili priključeni na elektrokardiogram (EKG) i monitore, radi praćenja krvnog pritiska, protoka krvi kroz cerebralnu arteriju, disanja i sužavanja krvnih sudova u koži.
Puštani su im pet klasičnih dela uključujući odabir iz Betovenove devete simfonije, ariju iz Pučinijevog Turandota, Bahova kantata, numera iz Nabuka i Travijate i dva minuta tišine.
Istraživanje je pokazalo:
- Svaki krešendo je doveo do sužavanja krvnih sudova ispod kože, povećanja krvnog pritiska i ubrzanja rada srca i disanja. Promena u organizmu je bila proporcionalna promeni u muzičkom delu.
- Za vreme tišine dolazilo je do širenja krvnih sudova, usporavanja srčanog ritma i smanjenja krvnog pritiska. Dakle, dolazilo je do relaksacije.
- Muzičke fraze u dužini od 10-tak sekundi su bile sinhronizovane sa radom srca i krvnih sudova, što je potvrdilo uticaj muzike na kardio-vaskularni sistem.
Muzika menja ritam rada srca i krvnih sudova
Rad srca i krvnih sudova se menjao pod uticajem krešenda i dekrešenda. Na ovaj način naučno je dokazano da muzika može da opusti i dovede do smanjenja prtiska i regulacije srčanog ritma. Od ranije je poznato da muzika smanjuje stres, poboljšava atletsko (sportsko) izvođenje. Muzika može izazvati fiziološke promene, koje ostvaruju uticaj na psihološki doživljaj. Time se otvara mogućnost upotrebe muzike u rehabilitaciji pacijenata posle šloga i infarkta.
Ako spadate među one kojima stalno svira muzika kod kuće, u autu, na poslu verovatno već iz iskustva znate da muzika može da vam promeni raspoloženje. Ali, ako imate povećan krvni pritisak probajte da pustite muziku za opuštanje, kad god ste u prilici. To će pomoći vašem organizmu da relaksacijom smanji i krvni pritisak. Ne zaboravite na vokmene, slušalice, mp3 plejere i razne druge uređaje pomoću kojih možete slušati muziku koja vam odgovara, čak i ako se drugima ne dopada. Samo vi znate koja muzika vas najbolje opušta (klasična, soul, bluz, evergrin, balade…). I ne preterujte sa jačinom zvuka kod omiljnih pesama, jer se tako može dobiti suprotan efekat – povećanje pritiska.