Izaberite stranicu

Autoimuna oboljenja nastaju kada imuni sistem pogreši i ćelije svog organizma počne da prepoznaje kao strane, pa počinje da ih napada i uništava. Svaka ćelija našeg organizma zna jednu lozinku, a ćelije imunog sistema kao policajci na osnovu ovih lozinki (antigena) razlikuju svoje ćelije od stranih (bakterije, virusi). Ako ovi policajci pomešaju lozinke, mogu neku ćeliju organizma da prepoznaju kao stranca i da počnu odbrambeni napad na nju. Nekad „policajci“ potpuno pomešaju lozinke i celo tkivo ili organ počnu da tretiraju kao uljeza koga treba uništiti i u tom slučaju nastaje autoimuna bolest, tj. sam imuni sistem napada svoje tkivo ili organ i dovodi do bolesti. Najčešća autoimuna oboljenja su: reumatoidni artritis, multipla skleroza, miastenija gravis, dijabetes tip I, Crohnova bolest, psorijaza, hipotireidizam (Hashimotova bolest), lupus, sistemski eritematoidni lupus…

Biljni adaptogeni imaju dugu istoriju upotrebe u Aziji i Evropi kao imunomodulatori kod autoimunih oboljenja. Tri najvažnije su:
Rhodiola rosea – upotrebom 250 mg ekstrakta dnevno, koji smanjuje umor i efekte stresa, a takođe utiče i na povećanje mentalne i fizičke izdržljivosti. Osim toga, Rhodiola sprečava preteranu stimulaciju organizma i efekte izazvane nedostatkom nutrijenata, visokim unosom skroba i šećera i hroničnim stresom.

Žen-šen (Panax ginseng- kineski ili korejski žen-šen, Panax quinquefolium –američki žen-šen, Eleutherococcus senticosus- sibirski žen-šen) pomažu u povećanju imunoloških funkcija i štite od efekata fizičkog i psihičkog stresa.

Tradicionalna kineska medicina ne preporučuje upotrebu kineskog žen-šena kod autoimunih oboljenja, jer se smatra prejakim stimulatorom.
Podaci o upotrebi žen-šena su različiti, prema nekim izvorima žen-šen vraća snagu i smanjuje osećaj umora kod reumatoidnih oboljenja. Ipak, kineski žen-šen je suviše jak pa se savetuje upotreba sibirskog žen-šena. Uzima se ujutro, da bi dao snagu tokom dana, a večernje doze bi mogle izazvati nesanicu. Žen-šen ne treba koristiti stalno već treba praviti pauze posle 2-3 nedelje upotrebe, jer je to ipak stimulans.

Ginkgo biloba upotrebljen 60-120 mg ekstarkta dva puta dnevno pomaže u smanjenju efekata stresa i povećava cirkulaciju krvi ka bubrezima, što je blagotvorno kod pacijenata sa lupusom.

Protivupalne biljke

Protiv upalne biljke uključuju đumbir, zeleni čaj, đavolju kandžu. U stanju stresa povećava se stvaranje medijatora upalnih procesa, a ove biljke utiču na smanjenje tih medijatora. Đumbir, đavolja kandža, beli luk, omega 3 se koriste kao protivupalni agensi, smanjuju upalne procese kod hroničnih autoimunih oboljenja kao što je neurolupus. Čaj od maslačka i petrovca se može koristiti u periodima remisije bolesti. Ljudi sa lupusom mogu promenama u životnom stilu i upotrebom suplemenata da poprave stanje svoje bolesti. Žen-šen sadrži iskoristljive forme ATP-a koje povećavaju mišićnu energiju. Ipak, ljudi oboleli od neurolupusa treba da povedu računa i da izbegavaju alfalfa, koji doprinosi upali i imunostimulatore, kao što je ehinacea. Ako imate lupus najbolje je da se pre upotrebe suplemenata konsultujete sa zdravstvenim radnikom koji je upoznat i sa upotrebom suplemenata i sa lupusom.

Za smanjenje stresa koriste se uobičajeno valerijana, melisa, hmelj, nana. Sistemski lupus eritematozus – SLE je jedna od najtežih autoimunih oboljenja. Za razliku od drugih autoimunih oboljenja, SLE napada mnoga tkiva i dovodi do lupusnog oštećenja bubrega koje može dovesti i do smrti.

U cilju regulacije neurolupusa preporučuje se da se što više odmarate, da se bavite nekim vidom fizičke aktivnosti (mada zvuči kontradiktorno), jer umerena fizička aktivnost smanjuje umor. Korisno je i voditi dnevnik o ishrani i pratiti kako organizam reaguje na određene namirnice, one koje izazivaju i pojačavaju umor treba izbegavati.

Učestalost pojave lupusa je mnogo veća u razvijenim zemljama, a u primitivnim društvima pojava lupusa je retka i beleži se povećanje sa uvođenjem zapadnjačkog stila života, stresa i navika u ishrani.

Azijska medicina poznaje termine kao što su „grejuće“ i „hladeće“ biljke. Gorke droge se smatraju za „hladeće“ , a umereno gorke se mogu koristiti kod lupusa. Za vreme remisija bolesti, umereno gorke droge kao što su maslačak, čičak, petrovac mogu biti uključene u terapiju.

Imunomodulatorne biljke

Imunomodulatorna svojstva pokazuju reiši gljiva (Ganoderma lucidum), šitake gljiva (Lentinus edodes), maitake (Grifola frondosa) i koren astragalusa (Astagalus membranaceus). Termin imunomodulatori često primenjuju azijski naučnici da opišu svojstvo vraćanja imunološkog sistema u ravnotežu, pre nego da ga stimulišu. Tradicionalno ove biljke mogu da se koriste dug vremenski period kao hrana, od gljiva može da se pravi supa, koju pacijenti konzumiraju u velikim količinama.

Crevna barijera

Gubitak crevne barijere objašnjava mogući put za nastanak autoimunih oboljenja. Smatra se da je ponovno uspostavljanje integriteta barijere jedan od najvažnijih zadataka biljne terapije, što smanjuje intenzitet ispoljenih simptoma. Strategija za uspostavljanje prirodne crevne flore obuhvata sluzi, koje oblažu creva, protivupalne i karminativne biljke. Jedna od osnovnih mešavina uključuje jednake delove kamilice (Matricaria chamomilla), nane (Mentha piperita), morača (Foeniculum vulgare) i sladića (Glycyrrhiza glabra). Biljke se mogu primenjivati i u vidu tinktura ili praška. Ako s korist eu vidu praška, treba ih pomešati u toploj vodi.

Moguća komplikacija suviše propustljivih creva je povećanje broja patogena u jetri. Hranljive materije i biljke koje stimulišu detoksikaciju jetre mogu biti korisne kao dodatak u mešavinama kod suviše propustljivih creva. Najbolje je upotrebljavati blage čistače jetre maslačak, čičak, petrovac, kao i hepatoprotektiv šareni čkalj. Hranljive materije kao magnezijum i vitamin B6 su neophodne za detoksikaciju jetre, a mogu i uticati na smanjenje nivoa estrogena, koji dovodi od hiperaktivnosti imunog sistema.