Vaš odgovor na zahteve okoline određuje nivo stresa kojem ćete biti izloženi. Razmislite koji su najčešći stresori u Vašem životu i kako oni utiču na Vas.
Možda Vam je poznata ovakva situacija: čekaju Vas kućni poslovi, imate previše dugova, a na radnom mestu sve više posla. Zaista, život je često prepun stresa. Razumevanje tipova i izvora stresa – malih i velikih, kratkotrajnih i dugotrajnih, internih i eksternih – važan je deo upravljanja stresom.
Odakle potiče Vaš stres?
Dva glavna tipa stresa
Stres je odgovor organizma na zahteve iz spoljnog sveta, a stresori su događaji i okolnosti u Vašoj okolini koji mogu izazvati stres. Dva glavna tipa stresa su:
- Akutni stres – poznat i kao “bori-se-ili-beži”, odgovor je organizma na trenutnu opasnost. Akutni stresni odgovor je trenutan, intenzivan. Primeri su intervju za posao, bandži džamping.
- Hronični stres – nastaje kao posledica dugotrajne izloženosti stresu. Odgovor organizma na hroničan stres je mnogo suptilniji nego na akutni stres, ali efekti su dugotrajniji i štetniji.
Stresori koji dovode do hroničnog stresa su svakodnevne životne situacije u kojima se osećamo preforsirano, nemoćni, iscrpljeni ili u nepodnošljivom položaju. Najčešće su to problemi u vezi i porodici, na poslu ili finansijske brige. Efikasna kontrola stresa podrazumeva identifikovanje i upravljanje akutnim i hroničnim stresom.
Simptomi stresa
Mada umeren stres može biti koristan – može Vas motivisati, povećati nivo energije i stimulisati na akciju – često mnogo malih stresova može da se skupi i da se “prelije čaša”. Hroničan stres može dovesti do mnogih zdravstvenih problema:
- Fizički simptomi, kao što su glavobolja i umor
- Mentalni simptomi, kao što je slaba koncentracija
- Emocionalni simptomi, kao što su iritabilnost i depresija
- Socijalni simptomi, kao što su izolacija i ozlojeđenost
Upoznajte svoje izvore stresa
Spoljašnji uzročnici
Spoljašnji uzročnici su događaji i situacije koji Vam se dešavaju. Nekada imate kontrolu nad nekim od ovih stresora i u kojoj meri Vas pogađaju, ali nekad se desi da izmaknu Vašoj kontroli. Primeri su: velike promene u životu – one mogu biti pozitivne – novi brak, planirana trudnoća, unapređenje na poslu ili nova kuća. Takođe mogu biti i negativne – smrt drage osobe, razvod ili gubitak posla.
- Okolina – buka, neprestani saobraćaj, prejaka svetlost, zagađenja svakako doprinose povećanju stresa
- Nepredvidivi događaji – naglo povećanje računa, nestanak struje u toku priprema za put, elementarne nepogode
- Porodica – tinejdžeri koji ne slušaju, bračne svađe
- Radno mesto – previše posla
- Socijalni – držanje govora u prepunoj sali, razgovor za posao
Unutrašnje iritacije
Neki izazivači stresa potiču iz sopstvenih osećanja, zebnji, strahova, zloslutnih misli i to su unutrašnji stresori.
- Strahovi – strah od letenja, od visine, od susreta sa rodbinom
- Nesigurnost – iščekivanje rezultata medicinskih ispitivanja
- Stav – imati negativan stav o svetu može biti stresno, jer stvarate neprijatnu sliku o mestu u kome živite
- Nerealna očekivanja – perfekcioniste ili osobe koja moraju sve da kontroliše žive pod povećanim stresom
- Prenatrpan raspored obaveza ili neplaniranje mogu dovesti do problema
Stres neće pobeći
Ne prođe nijedan dan bez suočavanja sa stresnim situacijama. Da biste znali protiv čega treba da se borite prvo identifikujte svog neprijatelja. Napišite na parče papira izvore stresa, klasifikujte ih i poređajte po važnosti. Zatim, analizirajte da li su neki izvori stresa nebitni (ne treba oko njih da se nervirate) i da li i u kojoj meri možete da smanjite realne izvore stresa (da ih na vreme predvidite i spremite strategiju protiv stresa ).