Izaberite stranicu

Za šta se upotrebljava vitamin A?

Vitamin A je neophodan za vid, rast, razvoj kostiju, razmnožavanje, nastanak ćelija i tkiva, imunitet, za integritet sluznica i kože. Ovaj vitamin se primenjuje u nedostacima ovog vitamina, za poboljšanje vida, kod noćnog slepila, staračke makularne degeneracije, glaukoma, katarakte, za poboljšanje imunih funkcija. Koristi se i kod oboljenja kože, akni, ekcema, psorijaze, rana, opekotina i drugih kožnih problema. U kozmetičkoj industriji se koristi za smanjenje bora i kao zaštita od UV zračenja.

U kojim namirnicama se nalazi vitamin A?

Vitamin A se nalazi u džigerici, jajima, ribljem ulju, punomasnim mlečnim proizvodima. Organizam proizvodi vitamin A iz beta-karotena i drugih karotenoida. Većina tamno zelenog lisnatog povrća i žuto-narandžasto povrće i voće (šargarepa, bundeva, kajsija, breskva) sadrže beta-karotene. Karotenoidni pigmenti uključuju alfa, beta i gama-karotene i kriptoksantin, a prisutni su i u uljima, npr. bundevino ulje. Količina apsorbovanih karotenoida i prevedenih u vitamin A zavisi od količine vitamina A i karotenoida u organizmu. Smatra se da karotenoidi obezbeđuju oko 50% potreba za vitaminom A. Jetra održava nivo ovog vitamina u relativno uskom opsegu, tako što ga skladišti i oslobađa po potrebi.

sargarepa

Koje su preporučene dnevne doze?

Vitamin A je rastvorljiv u mastima, pa se bolje usvaja u prisustvu masne hrane u stomaku. Dnevne potrebe za ovim vitaminom su individualne i zavise od stanja organizma, kreću se za odrasle od 2500IU retinola do 4000IU retinola kod dojilja. Ovaj vitamin se javlja u više oblika: retinol, retinal i retinoična kiselina, a na sadržaju proizvoda obično je označen kao retinol. Beta-karoteni su provitamini A, što znači da se u organizmu iz njih oslobađa ovaj vitamin, često se koriste umesto retinola ili u kombinaciji sa retinolom.

Gornja granica dnevnih preporuka za vitamin A je 10000IU. Uzimanje beta-karotena je bezbednije, jer se beta-karoteni ne akumuliraju u organizmu i nemaju toksičnih dejstava u visokim dozama.

Kada može doći do nedostatka vitamina A?

Kod celijakije, oboljenja pankreasa, Hronove bolesti i drugih inflamatornih oboljenja creva dolazi do smanjenja usvajanja masti, pa može doći i do nedostatka vitamina A.

Kome su potrebne povećane količine vitamina A?

Povećane doze vitamina A mogu biti potrebne: imunodeficijentnim osobama, neuhranjenim osobama, kod nekih oboljenja creva. U prošlosti nedostatak ovog vitamina kod dece dovodio je do poremećaja u razvoju i oslabljenog imuniteta, ali uvođenjem ribljeg ulja, preventivno u ishranu, ovi problemi su umnogome rešeni. Riblje ulje je dobar izvor vitamina A i D.

Da li se može uneti previše vitamina A?

Hipervitaminoza A je stanje u kome je povećana količina vitamina A u odnosu na normalnu, a simptomi uključuju: glavobolju, umor, bol u mišićima i zglobovima, suvu kožu, usne, suve oči, opadanje kose. Hipervitaminoza A može dovesti do ozbiljnih oštećenja ploda, pa trudnice koje uzimaju multivitamine za trudnice, ne treba dodatno da uzimaju ovaj vitamin.

Ispitivanja su pokazala da hroničan povećan unos vitamina A (10000IU dnevno i više) može povećati rizik od razvoja osteoporoze kod žena u postmenopauzi i rizik za prelome kod muškaraca srednjih godina. Pošto su i pojedine namirnice obogaćene ovim vitaminom (ulja, margarini), kod uravnotežene ishrane starijim osobama se ne preporučuje dodatno unošenje istog.

Sa kojim lekovima istovremeno ne treba uzimati vitamin A?

Vitamin A ne treba primenjivati istovremeno sa retinoidima (Accutane), jer su to njegove sintetske forme i koriste se u velikim dozama , pa dodatni unos ovog vitamina može ispoljiti toksične efekte. Inače, žene u reproduktivnom periodu moraju primenjivati kontraceptivne mere i ne smeju biti trudne da bi smele koristiti ove lekove, jer može doći do oštećenja ploda. Ne preporučuje se duža primena vitamina A sa tetraciklinima (mogućnost povećanja intrakranijalnog pritiska), sa varfarinom (mogućnost povećane sklonosti ka krvarenju), sa hepatotoksičnim lekovima.

Kod dugotrajne upotrebe holestiramina, holestipola (smanjuju usvajanje holesterola) i orlistata – Xenical (za mršavljenje) može doći do pojave nedostatka vitamina A. Čak se nekad savetuje i dodatno uzimanje liposolubilnih vitamina (A, E, D, K) kod primene ovih lekova tokom dužeg perioda.

Napomena

Vitamin A se nalazi u mnogim vitaminskim formulama, npr. za oči, kožu, akne, imunitet, pa ako uzimate više vitaminskih preparata obratite pažnju na ukupan unos ovog vitamina. Ne preporučuje se dugotrajna i prekomerna upotreba vitamina A kod hroničnog alkoholizma i oboljenja jetre, zbog mogućnosti razvoja oštećenja jetre. Kod anemičnih osoba, uzimanje vitamina A sa gvožđem može povećati nivo hemoglobina više nego samo gvožđe. Cink je neophodan za usvajanje retinola, pa u nedostatku cinka može doći do pojave nedostatka ovog vitamina.

Goji 100 g

šifra proizvoda 00023
180,00 RSD
Na lageru
1
Detalji o proizvodu

Goji ili vučje bobice su u poslednjih desetak godina osvojile tržište Evrope i Amerike kao „super namirnice“, a na Himalajima odakle potiču se koriste oko 6000 godina.

Goji je najpoznatiji po svojoj neprevaziđenoj antioksidativnoj aktivnosti, ima više ORAC jedinica (Oxigen Radical Absorbance Capacity –Kapacitet za apsorbovanje slobodnih radikala) čak i od aronije. Slobodni radikali su štetni molekuli, koji nastaju u organizmu svakodenvno, a koji dovode do oštećenja ćelijskih struktura, nastanka bolesti i starenja.

Goji bobice sadrže 68% ugljenihhidrata, 12% proteina, 10% vlakana i 10% masti tako da u 100 grama ima 370 (kilo) kalorija.

Goji bobice imaju visok nivo vitamina C i gvožđa (11 mg na 100 g), 18 aminokiselina, 6 esencijalnih vitamina, 21 mineral (gvožđe, cink, selen, kalcijum, kalijum…), alfa-kinoleinsku kiselinu, linolnu kiselinu i druge nezasićene masne kiseline, beta-sitosterol, beta-karoten, zeaksantin, lutein, likopen, kriptoksantin, ksantofil, mnoštvo fenolnih pigmenata koji su dobri antioksidansi…

Goji bobice nisu lek, već jedna od najkvalitetnijijh vrsta voća koja postoji na Zemlji. Koriste se preventivno ili kod već ispoljenih oboljenja, zato što jačaju imunitet, poboljšavaju vid, poboljšavaju cirkulaciju i deluju na smanjenje krvnog pritiska, štite jetru i bubrege…

Lutein ima izuzetna antioksidacijska svojstva, posebno je koristan kod oštećenja i odumiranje makule, što je najčešći uzrok slepila kod starijih od 65 godina. Beta-karoten se u telu pretvara u vitamin A, važan za zdrav vid, kožu... Zeaksantin štiti oči od gubitka vida i pomaže u zaštiti od različitih oblika raka. Ciperon koji je dobar za srce i kod povišenog krvnog pritiska, a koristi se i u borbi s rakom grlića materice. Fizalin koji se koristi za lečenje hepatitisa B i koristi se u borbi protiv leukemije. Beta-sitoserol koji ima protivupalna svojstva.

Nazivaju se i „srećne bobice“ zato što se ljudi dobro osećaju kada ih redovno konzumiraju, poboljšavaju energiju i izdržljivost organizma.

Primena: Goji bobice su u obliku dehidriranog voća, pa se mogu grickati. Dovoljan dnevna doza je od 10-30 grama dnevno. Ne postoji mogućnost predoziranja.

Sačuvaj ovaj proizvod za kasnije