Za šta se upotrebljava vitamin A?

Vitamin A je neophodan za vid, rast, razvoj kostiju, razmnožavanje, nastanak ćelija i tkiva, imunitet, za integritet sluznica i kože. Ovaj vitamin se primenjuje u nedostacima ovog vitamina, za poboljšanje vida, kod noćnog slepila, staračke makularne degeneracije, glaukoma, katarakte, za poboljšanje imunih funkcija. Koristi se i kod oboljenja kože, akni, ekcema, psorijaze, rana, opekotina i drugih kožnih problema. U kozmetičkoj industriji se koristi za smanjenje bora i kao zaštita od UV zračenja.

U kojim namirnicama se nalazi vitamin A?

Vitamin A se nalazi u džigerici, jajima, ribljem ulju, punomasnim mlečnim proizvodima. Organizam proizvodi vitamin A iz beta-karotena i drugih karotenoida. Većina tamno zelenog lisnatog povrća i žuto-narandžasto povrće i voće (šargarepa, bundeva, kajsija, breskva) sadrže beta-karotene. Karotenoidni pigmenti uključuju alfa, beta i gama-karotene i kriptoksantin, a prisutni su i u uljima, npr. bundevino ulje. Količina apsorbovanih karotenoida i prevedenih u vitamin A zavisi od količine vitamina A i karotenoida u organizmu. Smatra se da karotenoidi obezbeđuju oko 50% potreba za vitaminom A. Jetra održava nivo ovog vitamina u relativno uskom opsegu, tako što ga skladišti i oslobađa po potrebi.

sargarepa

Koje su preporučene dnevne doze?

Vitamin A je rastvorljiv u mastima, pa se bolje usvaja u prisustvu masne hrane u stomaku. Dnevne potrebe za ovim vitaminom su individualne i zavise od stanja organizma, kreću se za odrasle od 2500IU retinola do 4000IU retinola kod dojilja. Ovaj vitamin se javlja u više oblika: retinol, retinal i retinoična kiselina, a na sadržaju proizvoda obično je označen kao retinol. Beta-karoteni su provitamini A, što znači da se u organizmu iz njih oslobađa ovaj vitamin, često se koriste umesto retinola ili u kombinaciji sa retinolom.

Gornja granica dnevnih preporuka za vitamin A je 10000IU. Uzimanje beta-karotena je bezbednije, jer se beta-karoteni ne akumuliraju u organizmu i nemaju toksičnih dejstava u visokim dozama.

Kada može doći do nedostatka vitamina A?

Kod celijakije, oboljenja pankreasa, Hronove bolesti i drugih inflamatornih oboljenja creva dolazi do smanjenja usvajanja masti, pa može doći i do nedostatka vitamina A.

Kome su potrebne povećane količine vitamina A?

Povećane doze vitamina A mogu biti potrebne: imunodeficijentnim osobama, neuhranjenim osobama, kod nekih oboljenja creva. U prošlosti nedostatak ovog vitamina kod dece dovodio je do poremećaja u razvoju i oslabljenog imuniteta, ali uvođenjem ribljeg ulja, preventivno u ishranu, ovi problemi su umnogome rešeni. Riblje ulje je dobar izvor vitamina A i D.

Da li se može uneti previše vitamina A?

Hipervitaminoza A je stanje u kome je povećana količina vitamina A u odnosu na normalnu, a simptomi uključuju: glavobolju, umor, bol u mišićima i zglobovima, suvu kožu, usne, suve oči, opadanje kose. Hipervitaminoza A može dovesti do ozbiljnih oštećenja ploda, pa trudnice koje uzimaju multivitamine za trudnice, ne treba dodatno da uzimaju ovaj vitamin.

Ispitivanja su pokazala da hroničan povećan unos vitamina A (10000IU dnevno i više) može povećati rizik od razvoja osteoporoze kod žena u postmenopauzi i rizik za prelome kod muškaraca srednjih godina. Pošto su i pojedine namirnice obogaćene ovim vitaminom (ulja, margarini), kod uravnotežene ishrane starijim osobama se ne preporučuje dodatno unošenje istog.

Sa kojim lekovima istovremeno ne treba uzimati vitamin A?

Vitamin A ne treba primenjivati istovremeno sa retinoidima (Accutane), jer su to njegove sintetske forme i koriste se u velikim dozama , pa dodatni unos ovog vitamina može ispoljiti toksične efekte. Inače, žene u reproduktivnom periodu moraju primenjivati kontraceptivne mere i ne smeju biti trudne da bi smele koristiti ove lekove, jer može doći do oštećenja ploda. Ne preporučuje se duža primena vitamina A sa tetraciklinima (mogućnost povećanja intrakranijalnog pritiska), sa varfarinom (mogućnost povećane sklonosti ka krvarenju), sa hepatotoksičnim lekovima.

Kod dugotrajne upotrebe holestiramina, holestipola (smanjuju usvajanje holesterola) i orlistata – Xenical (za mršavljenje) može doći do pojave nedostatka vitamina A. Čak se nekad savetuje i dodatno uzimanje liposolubilnih vitamina (A, E, D, K) kod primene ovih lekova tokom dužeg perioda.

Napomena

Vitamin A se nalazi u mnogim vitaminskim formulama, npr. za oči, kožu, akne, imunitet, pa ako uzimate više vitaminskih preparata obratite pažnju na ukupan unos ovog vitamina. Ne preporučuje se dugotrajna i prekomerna upotreba vitamina A kod hroničnog alkoholizma i oboljenja jetre, zbog mogućnosti razvoja oštećenja jetre. Kod anemičnih osoba, uzimanje vitamina A sa gvožđem može povećati nivo hemoglobina više nego samo gvožđe. Cink je neophodan za usvajanje retinola, pa u nedostatku cinka može doći do pojave nedostatka ovog vitamina.

Maxler Coenzyme Q10 100 mg 60 kps

šifra proizvoda 00578
2.240,00 RSD
Na lageru
1
Detalji o proizvodu

Dr Linus Pauling, istraživač vitamina, dvostruki dobitnik Nobelove nagrade, je rekao: "Koenzim Q10 je jedno od najvažnijih otkrića u nauci o ishrani. Q10 vraća vitalnost srcu - ja ga svakodnevno koristim."

Koenzim Q10 je jedinjenje nalik na vitamin koje se prirodno javlja u ljudskom organizmu, ali i u većini drugih živih organizama. Naziva se još i ubikinon (ubiquinone). Koenzim Q10 igra važnu ulogu u proizvodnji telesne energije i jedan je od osnovnih delova ćelijske mitohondrije, gde učestvuje u metabolizmu masti i ugljenih hidrata i održava fleksibilnost ćelijske membrane. Q10 učestvuje još i u proizvodnji nekoliko enzima koji su neophodni za stvaranje energetskog molekula ATP, čijim se sagorevanjem dobija energija. Pored toga, on je izuzetno jak antioksidant koji efektivno utiče na usporavanje procesa starenja. Sa starenjem organizam proizvodi sve manje koenzima Q10, čak do 80%. S obzirom da je direktno povezan sa proizvodnjom energije, stručnjaci smatraju da je njegov nedostatak jedan od faktora starenja organizma i pojave bolesti vezanih za proces starenja. Q10 je važan za održavanje zdrave intraćelijske aktivnosti, a neki stručnjaci njegovo dejstvo porede sa dejstvom vitamina E, jednim od najefikasnijih antioksidanata. U brojnim studijama koje se bave izučavanjem koenzima Q10, pokazalo se da Q10, zajedno sa glutationom i selenom, utiče na obnavaljanje vitamina E i omogućava mu da ostane duže aktivan u organizmu.

Koenzim Q10 je otkriven 1957. godine. Otkrio ga je dr Frederick Crane sa Univerziteta u Viskonsinu, a godinu dana kasnije ga je dr Carl Folkers sa Univerziteta u Teksasu identifikovao i zabeležio njegovu hemijsku strukturu i uspeo da ga proizvede procesom fermentacije.

Pošto je utvrđeno da ljudi sa oboljenjima srca imaju izrazitu deficijenciju koenzima Q10, još tada je bilo sasvim jasno da je pronađen revolucionaran preparat za prevenciju i lečenje srčanih oboljenja, ali tek 70-ih godina prošlog veka japanski naučnici pronalaze način (biofermentacija) da proizvedu velike količine koenzima Q10 po pristupačnim cenama. Danas postoji veliki broj istraživanja i naučnih studija koje potvrđuju pozitivne efekte Q10 na zdravlje. Q10 je na tržištu od 1974. godine, a na glasu je kao izuzetno bezbedan preparat, bez negativnih efekata. Do sada je sprovedeno devet placebo kontrolisanih studija u lečenju srčanih oboljenja, u Japanu, USA, Italiji, Nemačkoj i Švedskoj. Svih devet je potvrdilo pozitivno dejstvo Q10, i istaklo bezbednost upotrebe bez sporednjih efekata. Održano je i osam internacionalnih simpozijuma o biomedicinskim i kliničkim aspektima koenzima Q10 na kojima je izloženo preko tri hiljade radova. Većina ih se bavi tretiranjem bolesti srca i većina ima isti zaključak - suplementacija koenzimom Q10 značajno poboljšava funkciju srčanog mišića ne ispoljavajući nijedan sporedni efekat ili interakciju sa lekovima. Medicinska istraživanja su pokazala da koenzim Q10, kao dodatak ishrani, ima sledeća dejstva na funkcije i bolesti srca:

- sprečavanje ateroskleroze
- snižavanje visokog krvnog pritiska
- poboljšanje poremećaja srčanog ritma
- jačanje oslabljenog srčanog mišića
- smanjenje rizika od infarkta i angine pektoris
- smanjenje rizika kod operacija na srcu (bypass, srčani zalisci i dr.)

Pored toga, nedostatak koenzima Q10 u organizmu dovodi do slabljenja imunološkog sistema, paradentopatije, malaksalosti i gojenja. Brzina delovanja koenzima Q10 je različita i zavisi od stepena nedostatka, pa je tako organizmu sa malim nedostatkom potrebno čak tri ili više meseci za vidljivi efekat, dok u slučaju većeg nedostatka Q10 već posle nekoliko dana primene dolazi do vidnog poboljšanja. Važno je znati da Q10 koji se kao dodatak hrani unese u organizam ne utiče na nivo Q10 u krvi koji je stvoren u organizmu, znači ne zaustavlja vlastitu sintezu nego samo dopunjuje taj nivo. Starenjem se smanjuje mogućnost vlastite sinteze koenzima Q10.

Koenzim Q10 je liposolubilan. To znači da se bolje rastvara i apsorbuje u prisustvu masti. Zato neki suplementi uz Q10 sadrže još i lecitin ili neku drugu masnoću, ili se nalaze u obliku uljanih gelkapsula i ulju od sojinog zrna. U istraživanjima koja su sprovođena najčešće je korišćena doza od 30 mg, ali lekari smatraju optimalnim veće doze i često ih prepisuju kako bi se dostigao zdrav nivo za određeno životno doba. Q10 predstavlja:

- prirodan i delotvoran antioksidant
- podršku kardiovaskularnom zdravlju i funkciji
- jedan od najbolje istraženih suplemenata
- preparat garantovane čistoće i koncentracije

Preporučena doza i način upotrebe

Odrasli 1 kapsula dnevno, a uz konsultaciju lekara doze se mogu povećati.

Sačuvaj ovaj proizvod za kasnije