Izaberite stranicu

Za šta se upotrebljava vitamin A?

Vitamin A je neophodan za vid, rast, razvoj kostiju, razmnožavanje, nastanak ćelija i tkiva, imunitet, za integritet sluznica i kože. Ovaj vitamin se primenjuje u nedostacima ovog vitamina, za poboljšanje vida, kod noćnog slepila, staračke makularne degeneracije, glaukoma, katarakte, za poboljšanje imunih funkcija. Koristi se i kod oboljenja kože, akni, ekcema, psorijaze, rana, opekotina i drugih kožnih problema. U kozmetičkoj industriji se koristi za smanjenje bora i kao zaštita od UV zračenja.

U kojim namirnicama se nalazi vitamin A?

Vitamin A se nalazi u džigerici, jajima, ribljem ulju, punomasnim mlečnim proizvodima. Organizam proizvodi vitamin A iz beta-karotena i drugih karotenoida. Većina tamno zelenog lisnatog povrća i žuto-narandžasto povrće i voće (šargarepa, bundeva, kajsija, breskva) sadrže beta-karotene. Karotenoidni pigmenti uključuju alfa, beta i gama-karotene i kriptoksantin, a prisutni su i u uljima, npr. bundevino ulje. Količina apsorbovanih karotenoida i prevedenih u vitamin A zavisi od količine vitamina A i karotenoida u organizmu. Smatra se da karotenoidi obezbeđuju oko 50% potreba za vitaminom A. Jetra održava nivo ovog vitamina u relativno uskom opsegu, tako što ga skladišti i oslobađa po potrebi.

sargarepa

Koje su preporučene dnevne doze?

Vitamin A je rastvorljiv u mastima, pa se bolje usvaja u prisustvu masne hrane u stomaku. Dnevne potrebe za ovim vitaminom su individualne i zavise od stanja organizma, kreću se za odrasle od 2500IU retinola do 4000IU retinola kod dojilja. Ovaj vitamin se javlja u više oblika: retinol, retinal i retinoična kiselina, a na sadržaju proizvoda obično je označen kao retinol. Beta-karoteni su provitamini A, što znači da se u organizmu iz njih oslobađa ovaj vitamin, često se koriste umesto retinola ili u kombinaciji sa retinolom.

Gornja granica dnevnih preporuka za vitamin A je 10000IU. Uzimanje beta-karotena je bezbednije, jer se beta-karoteni ne akumuliraju u organizmu i nemaju toksičnih dejstava u visokim dozama.

Kada može doći do nedostatka vitamina A?

Kod celijakije, oboljenja pankreasa, Hronove bolesti i drugih inflamatornih oboljenja creva dolazi do smanjenja usvajanja masti, pa može doći i do nedostatka vitamina A.

Kome su potrebne povećane količine vitamina A?

Povećane doze vitamina A mogu biti potrebne: imunodeficijentnim osobama, neuhranjenim osobama, kod nekih oboljenja creva. U prošlosti nedostatak ovog vitamina kod dece dovodio je do poremećaja u razvoju i oslabljenog imuniteta, ali uvođenjem ribljeg ulja, preventivno u ishranu, ovi problemi su umnogome rešeni. Riblje ulje je dobar izvor vitamina A i D.

Da li se može uneti previše vitamina A?

Hipervitaminoza A je stanje u kome je povećana količina vitamina A u odnosu na normalnu, a simptomi uključuju: glavobolju, umor, bol u mišićima i zglobovima, suvu kožu, usne, suve oči, opadanje kose. Hipervitaminoza A može dovesti do ozbiljnih oštećenja ploda, pa trudnice koje uzimaju multivitamine za trudnice, ne treba dodatno da uzimaju ovaj vitamin.

Ispitivanja su pokazala da hroničan povećan unos vitamina A (10000IU dnevno i više) može povećati rizik od razvoja osteoporoze kod žena u postmenopauzi i rizik za prelome kod muškaraca srednjih godina. Pošto su i pojedine namirnice obogaćene ovim vitaminom (ulja, margarini), kod uravnotežene ishrane starijim osobama se ne preporučuje dodatno unošenje istog.

Sa kojim lekovima istovremeno ne treba uzimati vitamin A?

Vitamin A ne treba primenjivati istovremeno sa retinoidima (Accutane), jer su to njegove sintetske forme i koriste se u velikim dozama , pa dodatni unos ovog vitamina može ispoljiti toksične efekte. Inače, žene u reproduktivnom periodu moraju primenjivati kontraceptivne mere i ne smeju biti trudne da bi smele koristiti ove lekove, jer može doći do oštećenja ploda. Ne preporučuje se duža primena vitamina A sa tetraciklinima (mogućnost povećanja intrakranijalnog pritiska), sa varfarinom (mogućnost povećane sklonosti ka krvarenju), sa hepatotoksičnim lekovima.

Kod dugotrajne upotrebe holestiramina, holestipola (smanjuju usvajanje holesterola) i orlistata – Xenical (za mršavljenje) može doći do pojave nedostatka vitamina A. Čak se nekad savetuje i dodatno uzimanje liposolubilnih vitamina (A, E, D, K) kod primene ovih lekova tokom dužeg perioda.

Napomena

Vitamin A se nalazi u mnogim vitaminskim formulama, npr. za oči, kožu, akne, imunitet, pa ako uzimate više vitaminskih preparata obratite pažnju na ukupan unos ovog vitamina. Ne preporučuje se dugotrajna i prekomerna upotreba vitamina A kod hroničnog alkoholizma i oboljenja jetre, zbog mogućnosti razvoja oštećenja jetre. Kod anemičnih osoba, uzimanje vitamina A sa gvožđem može povećati nivo hemoglobina više nego samo gvožđe. Cink je neophodan za usvajanje retinola, pa u nedostatku cinka može doći do pojave nedostatka ovog vitamina.

Twinlab Chromic fuel 200 mcg- 100 kapsula

šifra proizvoda 00413
1.200,00 RSD
Na lageru
1
Detalji o proizvodu

Hrom spada u grupu esencijalnih minerala u tragovima koji pomaže metabolizam glukoze, reguliše nivo insulina i održava zdrave nivoe holesterola i drugih masti u krvi. Hrom se u organizmu javlja i u neorganskom obliku, u ćelijskom jedru, i u obliku aktivnog organskog jedinjenja, trovalentnog molekula, koje se naziva faktor tolerancije glukoze (GTF - Glucose Tolerance Factor) ili hromodulin. Regulisanjem dejstva insulina, hrom održava nivo šećera u krvi, a time, najverovatnije utiče i na kontrolu apetita. Bez prisustva GTF hroma insulin je potpuno neefikasan, pa njegov nedostatak u ishrani često može da bude uzrok pojave dijabetesa i ateroskleroze kod starijih osoba. Ishrana koja se bazira isključivo na rafinisanim namirnicama, kao što su na primer belo brašno i šečer, obezbeđuje nedovoljne količine GTF hroma. Namirnice koje predstavljaju bogat izvor hroma su: pekarski kvasac, integralne žitarice, brokoli, šljive, pečurke, pivo i dr.



Suplementi hroma su postali popularni ranih 80-tih godina prošlog veka, kada je utvrđena navodna povezanost delovanja hroma sa anaboličkim efektima, tj. povećanjem mišićne mase i redukovanjem telesnih masti. Ono što je sigurno je da nedostatak GTF hroma rezultira smanjenim delovanjem insulina, i da se to lako može korigovati suplementima. Istraživanja ukazuju i na to da se ekskrecija hroma iz organizma povećava kod ljudi koji se redovno bave nekim vidom sporta ili su na bilo koji način fizički aktivniji, pa oni mogu imati povećane dnevne potrebe za ovim mineralom. Kod dijabetičara i gojaznih osoba, hrom može da smanji nivo triglicerida za nekih 20%, poveća glukoznu toleranciju i normalizuje nivo insulina. Jedna od mnogobrojnih studija vršenih na gojaznim ljudima utvrdila je da 400 mcg hroma dnevno tokom 3 meseca kod grupe gojaznih žena povećava sagorevanje masti za čak 50% u odnosu na placebo grupu.



Hrom je, kao i gvožđe, na lošem glasu zbog slabe apsorpcije od strane organizma. Zato se u suplementima javlja u kombinaciji sa nekim drugim jedinjenjem koje je lakše za apsorbovanje, kao što su vitamini ili u obliku helata aminokiselina, gde je mineral hemijski vezan za aminokiselinu. Ovo je proces koji prirodno organizam vrši sam kada apsorbuje minerale iz hrane. On ih na sličan način prvo helira, a potom apsorbuje, tj. omogućava im transport kroz intestinalni zid u procesu digestije. Aminokiseline su idealni helatori ili ligandi (hemijske veze), jer su pogodne za formiranje helatnih struktura. Problem minerala je njihova veličina i naelektrisanje, zbog koje sami ne mogu da prođu kroz intestinalni zid. S druge strane, organizam veoma lako apsorbuje individualne aminokiseline i dipeptide (dve aminokiseline vezane peptidnim vezama). Aminokiselinski helati minerala liče na ta jedinjenja, pa mu omogućavaju prenos tokom apsorpcije. U heliranom obliku, minerali su znatno manji, pa se mogu neometano apsorbovati. A aminokiselina, kad se oslobodi atoma minerala po njegovoj završenoj apsorpciji, može da se upotrebi za izgradnju proteina ili produkciju energije. Na kraju, ono što je najvažnije, minerali u ovom obliku ne poseduju nikakvo naelektrisanje, a to znači da nemaju nikakvu interakciju sa drugim jedinjenjima. Njihova neutralnost omogućava i drugim nutrijentima (vitaminima, pa čak i nekim lekovima) da se neometano apsorbuju.



Najrasprostranjeniji oblici hroma u suplementima su hrom polinikotinat, hrom pikolinat i hrom hlorid. Svakodnevno unošenje hroma u propisanim dnevnim dozama, može da obezbedi sledeće efekte:



- snižavanje nivoa šećera, triglicerida, holesterola i masti uopšte
- povećavanje efikasnosti insulina
- smanjenje rizika od nastajanja šećerne bolesti (diabates melitus)
- dodatak postojećoj terapiji dijabatesa uz klasične lekove i insulin, prepisane od lekara
- kontrola gladi i smanjenje aperita kod gojaznosti
- smanjenje rizika od pojave katarakte
- sprečavanje visokog krvnog pritiska i održavanje zdravlja kardiovaskularnog sistema
- povećanje čiste mišićne mase (bez masnih depoa) i definicije
- povećanje energije i izdržljivosti



Hrom je nazamenljiv sastojak svih vrsta sagorevača masti i u programu je svake moderne dijete. Osim što pomaže insulinu da metaboliše masti i glukozu, hrom podstiče i pretvaranje proteina u mišićnu masu, a šećer u energiju. On obezbeđuje veće količine šećera za energetsku produkciju, čime višestruko podiže nivo energije i izdržljivosti, a istovremeno ističe bezmasnu mišićnu masu, čime se postiže efekat tzv. mišićne definisanosti. Zato je omiljen dodatak ishrani svih sportista.



Dnevna potreba za hromom kod odrasle osobe iznosi od 100 do 400 mcg. Hrom nije toksičan ukoliko se ne uzima u dozama većim od preporučenih ili više od 800 mcg dnevno. Osobe sa niskim nivoom šećera u krvi ne bi trebalo da uzimaju suplemente koji sadrže hrom.



Preporučena doza: 1 kapsula dnevno uz jelo

Podaci o nutritivnoj vrednosti
Broj doza po pakovanju: 100
Sastav (1 kapsula) Hrom pikolinat 200 mcg

Ostali sastojci:
krompirov skrob, celuloza, želatin, magnezijum stearat, trigliceridi srednjeg lanca.

Sačuvaj ovaj proizvod za kasnije