Izaberite stranicu

Za šta se upotrebljava vitamin B1?

Tiamin, aneurin ili vitamin B1 predstavlja jedan od vitamina B grupe koji su rastvorljivi u vodi i učestvuju u mnogim metaboličkim procesima u organizmu. Vitamin B1 je neophodan za stvaranje energije iz ugljenih hidrata, za pravilno funkcionisanje nervnih ćelija, za rad svih mišićnih vlakana, uključujući srčana-mišićna vlakna, za stvaranje crvenih krvnih ćelija eritrocita.

Tiamin mogu da stvore biljke, gljivice, alge, ali životinje moraju da ga unesu ishranom, pa je za njih on vitamin (vita – život, amin – hemijska grupa koja sadrži azot, tj. za život neophodan amin). Zastupljen je u mnogim namirnicama biljnog i životinjskog porekla, a usvaja se u crevima.

Vitamin B1 se primenjuje kod deficita u ishrani, kod srčanih oboljenja, neuroloških poremećaja (išijasa, polineuropatija), sportista, dijabetesa, detoksikacije od olova, u terapiji smanjenja mentalnih sposobnosti, kod depresije.

Vitamin B1 utiče na psihičko stanje čoveka, pa ga nazivaju i „moralnim vitaminom“. U 19, i početkom 20. veka, usled upotrebe poliranog pirinča, kao osnovne hrane, pri čemu vitamin B1 biva odstranjen u ljusci, stotine hiljada života odnela je bolest beri-beri.

Često je potrebno primeniti kompleks B vitamina, a za dejstvo vitamina B1 korisno je i prisustvo vitamina B6 i B12. Kompleks B vitamina utiče na rast i razvoj, funkcionisanje nervnog sistema, na imuni sistem, na srce i krvne sudove.

U kojim namirnicama se nalazi vitamin B1?

Vitamina B1 ima u kvascu (hleb, kvasna peciva, pivo), mekinjama, nerafinisanim žitaricama, nepoliranom pirinču, mesu, a naročito u jetri i bubrezima, jajima, mleku, kupusu, spanaću, krompiru i raznim drugim vrstama voća i povrća. Često se proizvodi od brašna obogaćuju vitaminom B1. Pri kuvanju vitamin B1 se lako raspada na povišenoj temperaturi.

hleb

Koje su preporučene dnevne doze?

Preporučene dnevne doze za vitamin B1 su:

  • Za odojčad (0–12 meseci): 0.2-0.3mg
  • Za decu
    1 – 3 godine: 0.5mg
    4 – 8 godine: 0.6mg
    9 – 13 godina: 0.9mg
  • Odrasli
    Muškarci 14 godina i stariji : 1.2mg
    Žene 14 godina i starije: 1.0mg

Preporučene dnevne doze treba shvatiti krajnje okvirno, jer i sami nutricionisti se razmimoilaze u mišljenjima o dnevnim potrebama za pojedine vitamine, a s vremena na vreme ove preporuke se i menjaju. Osnova očuvanja dobrog zdravlja je raznovrsna, izbalansirana i umerena ishrana.

Ipak, dnevne potrebe su vrlo inidividualne i zavise od fizičkih i psihičkih napora kojima se osoba izlaže, fizioloških stanja (trudnoća). Kod nekih oboljenja potreban je povećan unos vitamina B1, npr. dijabetes, hipertireoza, kod alkoholizma. Svaki čovek je individua za sebe i u zavisnosti od fiziološkog stanja, bolesti, napora kojima je izložen može imati drugačije potrebe za vitaminima.

Kada može doći do nedostatka vitamina B1?

Nedostatak vitamina B1 dovodi do slabosti, umora, psihoza i oštećenja nerava. Deficit ovog vitamina praktično se ne može javiti kod raznovrsne ishrane, jer ga ima u žitaricama, jajima, mesu, povrću, kvascu. U današnje vreme nedostatak vitamina B1 najčešće se javlja kod alkoholičara, jer velike količine alkohola smanjuju usvajanje tiamina u organizmu. Na taj način dolazi do nastanka bolesti beri-beri, pri čemu se oštećuju nervi, mozak, srčani mišić. Nedostatak vitamina B1 može da se javi kod loše ishrane, poremećaja u apsorpciji hrane (malapsorpcioni sindrom), alkoholizma.

Beri-beri

Beri-beri se karakteriše poremećajima vida, psihičkim poremećajima, mišićnom slabošću, paralizom očnih mišića, smanjenom osetljivošću i grčevima u nogama i stopalima, poremećajima srčanog ritma, krvnog pritiska, disanja. Razvoj anemije, perifernih edema, gubitak apetita i anoreksija su znaci dugotrajnog deficita vitamina B1 u organizmu. Krajnji ishod bolesti beri-beri može biti i smrt. Nedostatak ovog vitamina sprovodi se davanjem visokih doza ovog vitamina – 50mg dnevno i više. Kada se nadoknadi vitamin koji nedostaje, organizam se vraća u stanje normalnog funkcionisanja.

Kome su potrebne povećane količine vitamina B1?

Povećane potrebe za vitaminom B1 imaju hronični alkoholičari, koji mogu uzimati i do 100mg ovog vitamina dnevno. Takođe, ljudi koji koriste velike količine čajeva ili kafe, kao i pušači, treba da povećaju unos vitamina B1. Antioksidansi iz biljnih izvora kao što su kafena kiselina, hlorogena kiselina, tanini, flavonoidi inaktivišu vitamin B1 i smanjuju mu usvajanje. Dugotrajne infektivne bolesti, dugotrajan stres i napor, neurološka oboljenja, takođe iziskuju povećan unos ovog vitamina. Vitamin B1 se pojačano troši kod ubrzanja metabolizma, tj. kod povišene temperature, kod povećane fizičke aktivnosti – teški fizički poslovi, sportisti koji intenzivno treniraju, kod hipertireoze. Trudnice takođe imaju povećane potrebe za tiaminom. Kod oštećene crevne funkcije, pri čemu organizam ima smanjenu sposobnost usvajanja vitamina B1 iz hrane, potrebno je primenjivati ga intravenski. Prema nekim istraživanjima velike količine vitamina B1 (50mg dnevno) snažno pojačavaju mentalne funkcije, učenje i koncentraciju.

Da li se može uneti previše vitamina B1?

Trovanje vitaminom B1 – hipervitaminoza ne može nastati, jer je rastvorljiv u vodi, a nepotrebne količine ovog vitamina se izlučuju iz organizma.

Sa kojim lekovima može doći do interakcija sa vitaminom B1?

Pri upotrebi diuretika Henlejeve petlje (Lasix, Yurinex, Edemid forte) dolazi do pojačanog izlučivanja vitamina B1 iz organizma, pa je potrebno povećati unos. Oralni kontraceptivi takođe mogu izazvati deficit vitamina B1. Sulfiti – konzervansi prisutni u suhomesnatim proizvodima, konzerviranom voću i povrću, takođe mogu smanjiti nivo ovog vitamina. Kod upotrebe nekih antidepresiva (Maprotilin, Amitriptilin, Anafranil) može doći do značajnog poboljšanja depresivnih stanja ako se istovremeno uzima 10mg vitamina B1 dnevno.

Derivati vitamina B1

Benfotiamin je jedan od sintetski dobijenih derivata tiamina, koji je liposolubilan (rastvorljiv u mastima i samim tim se duže zadržava u organizmu). Na tržištu je prisutan lek Milgamma za dijabetesnu polineuropatiju, koji sadrži upravo benfotiamin i vitamin B6. U Nemačkoj lekari koriste ovu kombinaciju i kod oštećenja nerava i bola, npr. kod išijasa. Ovaj oblik vitamina B1 dovodi do smanjenja štetnog uticaja povećane koncentracije šećera u krvi na ćelije i tkiva organizma. U visokim dozama benfotiamin se pokazao uspešan u terapiji dijabetesne retinopatije, neuropatije i nefropatije.

Twinlab B-50 cps kompleks B vitamina 100 kps

šifra proizvoda 00149
1.500,00 RSD
Na lageru
1
Detalji o proizvodu

U grupu vitamina pod imenom B kompleks spadaju vitamini B-1, B-2, B-3, B-5, B-6, B-12, biotin, PABA, folna kiselina, holin i inozitol. Svi oni rastvorljivi su u vodi (hidrosolubilni su) i ne deponuju se u organizmu. U nedostatku pojedinog vitamina B kompleksa, pored tog vitamina, preporučljivo je nadoknaditi i sve ostale da bi dejstvo bilo potpuno, jer deluju sinergijski i imaju vrlo bliske funkcije i osobine. Primena visokih doza samo jednog vitamina iz ove grupe može izazvati nedostatak ostalih.

B kompleks ima važnu ulogu u brojnim telesnim funkcijama kao što je:

- proizvodnja energije
- metabolizam ugljenih hidrata
- regulacija nivoa šećera u krvi
- podrška imunolškom i nervnom sistemu
- ćelijski metabolizam
- zdravlje kože, noktiju i kose
- razvijanje mišićne mase
- podrška zdravoj funkciji očiju, jetre i sluzokože

B 1

Važan je za normalno funkcionisanje nervnog sistema, mišića, srca, krvnih sudova, pomaže rast, ima diuretička svojstva, a kao koenzim učestvuje u metabolizmu ugljenih hidrata i masti.

B 2

Vitamin B2, riboflavin, jedan je od B vitamina neophodnih za pravilno funkcionisanje metabolizma šećera, masti i ugljenih hidrata, deluje i kao antioksidans, tako što eliminiše slobodne radikale, te sprečava da dođe do oštećenja ćelija i tkiva. Slobodni radikali nastaju pod dejstvom zračenja, hemikalija, oksidacije, a dovode do starenja, oštećuju DNK (genetski materijal), te doprinose razvoju hroničnih oboljenja srca, krvnih sudova, nerava.

B 3

Vitamin B3 ili niacin, kao i drugi vitamini B grupe, neophodan je za metabolisanje šećera, masti i proteina, te za stvaranje energije i ćelijsko disanje. Vitamin B3 utiče na psihičko zdravlje, detoksikuje organizam od raznih štetnih hemikalija. Takođe, pomaže radu digestivnog trakta, zdravlju kože, nervnih ćelija, krvnih sudova.

B 5

Vitamin B 5 ili pantotenska kiselina je prekursor koenzima A (CoA), tj. neophodan je za njegovu sintezu, a koenzim A čini osnovu za mnoge hemijske reakcije koje se neprekidno odvijaju u organizmu.

B 6

Vitamin B-6 ima glavnu ulogu u energetskom metabolizmu (energetski transfer aminokiselina i ugljenih hidrata). Pored toga što učestvuje u razlaganju aminokiselina (proteina) i nekih hormona, bitan je za apsorpciju nutrijenata, na primer masti, aminokiselina i gvožđa, a njegov manjak u organizmu jedan je od osnovnih razloga za nastanak ateroskleroze i arterioskleroze.

- doprinosi prevenciji mnogih nervnih i kožnih bolesti
- sa vitaminom C deluje kao prirodno sredstvo za umirenje i uspavljivanje
- smanjuje mučninu
- ima izrazito anaboličko dejstvo
- deluje kao prirodni diuretik, pojačava sekreciju suza, ublažava suvoću usta
- ublažava grčeve mišića, ukočenost ruku

B 12

Vitamin B12 ili kobalamin je posebno važan za zdravlje nervnih ćelija i za stvaranje DNK i RNK, genetskog materijala organizma. Vitamin B12 i folna kiselina su neophodni za stvaranje crvenih krvnih zrnaca, što utiče na snabdevanje organizma kiseonikom. Takođe, ova dva B vitamina utiču na imunu funkciju i na raspoloženje.

Biotin

Neophodan je za normalan rast i funkcionisanje organizma jer ima ključnu ulogu u sintezi masnih kiselina, vitamina C, metabolizmu ugljenih hidrata, masti, proteina i aminokiselina. Pored toga učestvuje u Krebsovom ciklusu u proizvodnji energije, a može da ubrza sintezu nekih proteina i stimuliše imunitet.

PABA

Pomaže stvaranje folne kiseline, obnavlja prirodnu boju kose, poboljšava elastičnost kože, čime odlaže stvaranje bora, održava kožu glatkom i zdravom, sprečava nastanak ekcema, pored toga što se klasifikuje kao antioksidant jer uništava slobodne radikale koji izazivaju oštećenja ćelija i uzrok su njihovog bržeg starenja i odumiranja, može da učestvuje u redukovanju zamora, ograničavanju efekata depresija i smanjenju inflamatornih procesa vezanih za osteoartritis, koji su često praćeni bolovima.

Folna kiselina

Folna kiselina učestvuje u sintezi nukleinskih kiselina, RNK i DNK, metabolizmu proteina, stvaranju crvenih i belih krvnih zrnaca i prevenciji raka grlića materice. Isto tako važna je za iskorištavanje šećera i aminokiselina. Ublažava bolove, sprečava anemiju i štiti od crevnih parazita. Folna kiselina uz vitamine B-12 i B-6 može da smanji rizik od kardiovaskularnih oboljenja.

Holin

Holin je kao podrška zdravoj funkciji mozga koristan za preventivu gubitka memorije. Njegov nedostatak može da doprinese degeneraciji jetre i krtosti arterija.

Inozitol

Inozitol je vitalan za rast kose (antialopecija faktor) i kao deo lecitina, zajedno sa holinom, može da učestvuje u preventivi stvaranja i smanjenju holesterola. Postoje tvrdnje da ima umirujući efekat na nervni sistem, pa potencijalno može da bude podrška terapijama depresije, napadima panike, pa čak i preventiva Alzheimerove bolesti.

Podaci o nutritivnoj vrednosti
Broj porcija po pakovanju 100
Sastav (1 kapsula)
Energetska vrednost2 kcal/8,4 kJ
Proteini0,113 g
Ugljeni hidrati0,265 g
Masti0,015 g
Vitamin B1 (tiamin-mononitrat)10 mg
Vitamin B2 (natrijum-riboflavin 5-fosfat, riboflavin)10 mg
Niacin (nikotinamid)48 mg
Vitamin B6 (piridoksin-hidrohlorid)10 mg
Folna kiselina400 mcg
Vitamin B12 (cijanokobalamin)50 mcg
Biotin50 mcg
Pantotenska kiselina (kalcijum-D-pantotenat)30 mg
Holin (holin-bitartrat)50 mg
Inozitol50 mg
Para-amino-benyoeva kiselina50 mg
Ostali sastojci:
pirinano brašno, želatin, trigliceridi srednjeg lanca. sredstva protiv zgrudvavanja (magnezijum-stearat, silicijum-dioksid).
`

Proizvođač: Twinlab

Upotreba: 1 kapsula dnevno uz obrok

Pakovanje: 100 kapsula

Sačuvaj ovaj proizvod za kasnije